Повест о блатишту

Пише Наташа Анђелковић

Деже Костолањи „Златни змај“, КОВ, Вршац, 2012, превод с мађарског Марко Чудић

Један од најзначајнијих мађарских писаца прве половине 20. века био је Суботичанин Деже Костолањи. Писац који је Томаса Мана импресионирао, а на Данила Киша извршио снажан утицај, није дуго живео, али четири романа и приповетке које је оставио за собом спадају у врхунску прозу која откривајући један помало архаични свет мађарских (аустроугарских) варошица почетком прошлог столећа, на врло модеран начин приступа скривеним дубинама човекове психе, приказује душевне ломове, контрапункт заједнице и појединца који се повукао у себе.
Та издвојеност човека у односу на његово окружење код Костолањија је симболички представљена главним хронотопом многих његових романа и прича, сликовитим и значењски сугестивним називом варошице у којој се радња одвија, која на мађарском гласи Шарсег, а која би, према објашњењу преводиоца, најприближније на нашем језику звучала – Блатиште или Блатњави кутак. Управо је духовна каљуга и малограђанско лицемерје разлог због којег се јунак не разуме са својим светом и због чега бива подвргнут трагичком изопштавању, а сходно томе и трагичном свршетку.
И радња романа „Златни змај“ смештена је у Шарсег. Скученост малог места, конформизам становника, одсуство слободоумља, жеље за покретањем и мењањем ствари, доминантни су елементи атмосфере која је у позадини радње, али која радњу и покреће. Драма која се догађа главном јунаку, угледном гимназијском професору математике Анталу Новаку, његовој ћерки Хилди и ученику Вилмошу, произлази из стања духа тог малог места, који диктира неслободу и сведеност живљења. Чврста морална начела, високи професионални назори, педагошка и људска посвећеност ученицима, чине од професора Новака часног човека, али истовремено и дубоко несрећног, онда када се покаже да то нису вредности које би могле да оплемене баш све на које су усмерене, односно када постане јасно да паланачки дух тежи много површнијим потребама.
Златни змај из наслова књиге који лети пут облака и тако златан сија, јесте парадигма за све јунаке овог романа. Затвореност у малом месту и породичном дому прави од Анталове кћерке Хилде несрећну, хистеричну, у души рањену младу жену, па њен бег из очевог окриља са момком, тек свршеним матурантом, значи покушај златног узлета са земље, са дна које је за њу Шарсег, у висине које су за њу живот на другом месту. Хилдина тужна судбина да ће и у свом новом, брачном животу бити једнако затворена као у девојачком, показује сву узалудност бега и немогућност суштинског узлета.
Деже Костолањи овим романом даје горку слику људске небриге за ближње. Прича о професору Анталу и његовим ученицима је прича о младим људима који вапе за тим да их неко води и покаже им пут. Трагични крај јединог професора који је за своје ученике живео, порука је Костолањија да исти такав мора бити исход сваког настојања да се изађе из људске каљуге и буде човек. займ на карту без фото паспортазайм у частного лица ульяновсквзять онлайн займ срочно