Povest o blatištu

Piše Nataša Anđelković

Deže Kostolanji „Zlatni zmaj“, KOV, Vršac, 2012, prevod s mađarskog Marko Čudić

Jedan od najznačajnijih mađarskih pisaca prve polovine 20. veka bio je Subotičanin Deže Kostolanji. Pisac koji je Tomasa Mana impresionirao, a na Danila Kiša izvršio snažan uticaj, nije dugo živeo, ali četiri romana i pripovetke koje je ostavio za sobom spadaju u vrhunsku prozu koja otkrivajući jedan pomalo arhaični svet mađarskih (austrougarskih) varošica početkom prošlog stoleća, na vrlo moderan način pristupa skrivenim dubinama čovekove psihe, prikazuje duševne lomove, kontrapunkt zajednice i pojedinca koji se povukao u sebe.
Ta izdvojenost čoveka u odnosu na njegovo okruženje kod Kostolanjija je simbolički predstavljena glavnim hronotopom mnogih njegovih romana i priča, slikovitim i značenjski sugestivnim nazivom varošice u kojoj se radnja odvija, koja na mađarskom glasi Šarseg, a koja bi, prema objašnjenju prevodioca, najpribližnije na našem jeziku zvučala – Blatište ili Blatnjavi kutak. Upravo je duhovna kaljuga i malograđansko licemerje razlog zbog kojeg se junak ne razume sa svojim svetom i zbog čega biva podvrgnut tragičkom izopštavanju, a shodno tome i tragičnom svršetku.
I radnja romana „Zlatni zmaj“ smeštena je u Šarseg. Skučenost malog mesta, konformizam stanovnika, odsustvo slobodoumlja, želje za pokretanjem i menjanjem stvari, dominantni su elementi atmosfere koja je u pozadini radnje, ali koja radnju i pokreće. Drama koja se događa glavnom junaku, uglednom gimnazijskom profesoru matematike Antalu Novaku, njegovoj ćerki Hildi i učeniku Vilmošu, proizlazi iz stanja duha tog malog mesta, koji diktira neslobodu i svedenost življenja. Čvrsta moralna načela, visoki profesionalni nazori, pedagoška i ljudska posvećenost učenicima, čine od profesora Novaka časnog čoveka, ali istovremeno i duboko nesrećnog, onda kada se pokaže da to nisu vrednosti koje bi mogle da oplemene baš sve na koje su usmerene, odnosno kada postane jasno da palanački duh teži mnogo površnijim potrebama.
Zlatni zmaj iz naslova knjige koji leti put oblaka i tako zlatan sija, jeste paradigma za sve junake ovog romana. Zatvorenost u malom mestu i porodičnom domu pravi od Antalove kćerke Hilde nesrećnu, histeričnu, u duši ranjenu mladu ženu, pa njen beg iz očevog okrilja sa momkom, tek svršenim maturantom, znači pokušaj zlatnog uzleta sa zemlje, sa dna koje je za nju Šarseg, u visine koje su za nju život na drugom mestu. Hildina tužna sudbina da će i u svom novom, bračnom životu biti jednako zatvorena kao u devojačkom, pokazuje svu uzaludnost bega i nemogućnost suštinskog uzleta.
Deže Kostolanji ovim romanom daje gorku sliku ljudske nebrige za bližnje. Priča o profesoru Antalu i njegovim učenicima je priča o mladim ljudima koji vape za tim da ih neko vodi i pokaže im put. Tragični kraj jedinog profesora koji je za svoje učenike živeo, poruka je Kostolanjija da isti takav mora biti ishod svakog nastojanja da se izađe iz ljudske kaljuge i bude čovek. zaйm na kartu bez foto pasportazaйm u častnogo lica ulьяnovskvzяtь onlaйn zaйm sročno