Почетна / Друштво / Аргументи и провокације

Аргументи и провокације

Епископ бачки др Иринеј Буловић: Кратак коментар на изјаве бискупа Ладислава Немета

Да ли бискуп Немет верује да екуменски дух постоји само онде где је присутан римски првосвештеник? За мој рачун, иза такве концепције екуменизма – ако је она посреди – може се, без много маште, назрети менталитет унијатизма, с тим да је унија као модел постизања јединства хришћана званично одбачена у Римокатоличкој цркви у току последњих пола века, од Другог ватиканског сабора до данас

Случајно наиђох на изјаве Његове преузвишености бискупа зрењанинског г. др Ладислава Немета „Танјугу“, које је „Радио-Телевизија Војводине“ 9. марта на свом сајту пренела под насловом „Бискуп Немет: Дискусија о папиној посети Србији ‚неукусна‘“.
Сагласан сам са ставом господина бискупа који се односи на медијску мантру или рашомонијаду о евентуалној папиној посети Србији – она заиста јесте неукусна и неумесна, па, у крајњој линији, и некоректна према мудром и достојанственом старцу који се недавно повукао из активне службе на катедри римских епископа. Али не могу, а да се укратко не осврнем на његове ставове о Српској православној цркви и о односима између Православне и Римокатоличке цркве у Србији, јер су и ти ставови, по мом мишљењу, неукусни и неумесни, а такви су зато што не одражавају чињенице и не изражавају истину. Ићи ћу редом.
1. Уважени зрењанински бискуп тврди да обележавање 1700-годишњице Миланског едикта у Нишу ове године није „екуменски оријентисано“. Занимљива оцена! Поред поглаварâ православних цркава, Српска православна црква позива и високе делегације Римокатоличке цркве, источних дохалкидонских цркава и цркава реформације, као и Светског савета цркава и Конференције европских цркава – практично сав хришћански свет – а обележавање није „екуменски оријентисано“?
Да ли бискуп Немет верује да екуменски дух постоји само онде где је присутан римски првосвештеник? За мој рачун, иза такве концепције екуменизма – ако је она посреди – може се, без много маште, назрети менталитет унијатизма, с тим да је унија као модел постизања јединства хришћана званично одбачена у Римокатоличкој цркви у току последњих пола века, од Другог ватиканског сабора до данас.
2. По бискупу Немету, „коришћени су аргументи с циљем непозивања папе на тај догађај“. Остаје нејасно: који и чији су аргументи у питању? И још: ко је био позван или дужан да позове папу „на тај догађај“? Ако мисли да је то био задатак Српске православне цркве, онда га питам: по чему би моја Црква била позванија од његове да упути такав позив? Ако су медији у Србији, па, истини за вољу, и поједине личности из Српске православне цркве прелазиле границу доброг укуса у повременом подгревању теме о папи и Нишу, где је ту место и улога наше браће римокатолика? Да ли су баш сви бискупи били невинашца и земаљски анђели дајући разноразне изјаве на дотичну задату тему?
Неки православни Срби јесу, стварно, помињали Јасеновац као станицу на евентуалном папином путу у правцу Србије. Али са високог места Римокатоличке цркве у Србији чуло се да то не долази у обзир, јер би тек требало утврдити шта се догодило у Јасеновцу. Ако је теза неких православних Срба о овоме можда ишла на нерве некима од браће римокатолика (можда и њему самом?), да ли је изјава са високог места о Јасеновцу као наводној историјској енигми могла да испровоцира или, штавише, да дубоко позледи неке православне Србе, нарочито оне чији преци или сродници оставише кости у Јасеновцу?
Најдебља књига у мојој личној библиотеци јесте издање Меморијалног центра „Јасеновац“, штампано већ у време осамостаљене Хрватске, са списком од досад регистрованих близу сто хиљада јасеновачких жртава (у том броју, ако не звучи неукусно, и петнаестак Буловића). Који је коначни број жртава – да ли неких триста хиљада, како тврде многи угледни историчари данас, или читавих седамсто хиљада, како се тврдило раније – то само Бог зна, а ми људи никада нећемо знати, али једно знамо поуздано: нема дилеме, нема тајне, нема енигме у вези са оним што се онде збило. Ја, разуме се, не спадам у оне који би за то окривили све Хрвате или све римокатолике, или пак заборавили да је међу жртвама било и Хрвата, као и римокатоличких свештеника.
3. Непозивање папе римског у Ниш за бискупа Немета „значи да у Србији још нема спремности за прави искорак у правцу екуменског дијалога“ и да се у Србији напредак екуменских односа запажа „не толико са Српском православном црквом“ колико „са представницима протестантских црквених заједница“. Ово је, нажалост, груба неистина. Тачно је, наравно, да и Православна и Римокатоличка црква у Србији негују искрен однос и хришћанску сарадњу са црквама реформације и обрнуто, али тврђење да Српска православна црква није исто тако и толико отворена и искрено дијалошки опредељена према Римокатоличкој цркви заиста изазива, најблаже речено, многе недоумице и питања.
Не би било особито укусно да овде и сада подсећам господина Немета на све тековине међуцрквеног дијалога и сарадње у Србији током последњих деценија (о томе се може обавестити из прве руке од своје браће бискупа ако, због дугог боравка у иностранству, није добро обавештен и упознат са свим релевантним чињеницама). Штавише, и многи од његових колега из Аустрије, Немачке и других земаља, укључујући и суседну пријатељску Мађарску, могу му потврдити да међуцрквена клима у Србији по много чему превазилази стање ствари у већини других земаља Европе, па и шире.
Мило ми је, најзад, што бискуп Немет истиче слободу деловања своје Цркве у Србији. Зашто ту слободу сматра „релативно великом“, а не великом, не знам. Био бих му најдубље захвалан уколико се заузме да моја Црква има у неким суседним земљама бар мали део слободе деловања коју његова Црква ужива у Србији. По потреби, могу му доставити много конкретних података о слободи деловања Српске православне цркве у поменутим земљама.
Придружујем се, и то свесрдно, његовом ставу да би Србија требало да поштује сопствене законе и да неправедно одузету имовину врати црквама и верским заједницама, а са своје стране додајем – и грађанима.

4 коментара

  1. …. ако се не варам, постоје ТВ снимци, на којима бискуп РКЦ, Др Ладислав Немет присуствује полагању заклетве, српских држављана, – приликом пријема у мађарско држављанство ?! Па би, упутно, било да се постави и питање, да ли се спрема и `подсећање` нових мађарских држављана (бипатрида ?) и на ОБАВЕЗЕ које `заклетва` подразумева ??? Као и питање `службе` , – лојалности, када постоје два `господара` ?! И, којим то `земаљским` властима дугују архијереји РКЦ верност : држави Ватикан, држави свог `национа` или оној, где су на служби ???




    0



    0
  2. Imaju Srbi svoju veru ali zaboravili su je.




    0



    0
  3. Pa takvi su srbi. prodaju veru za veceru.Kroz istoriju koliko je bilo takvih politicara, odnosno fukara, kao sto su danas Ceda J. Canak,Draskovic idr.




    0



    0
  4. Svi mi Crvencani volimo naseg Milorada pa Vucelica. Ne volimo ga sto je iz Crvenke, nama mile i slatke, nego sto je pametan, posten, pravi srpski intelektualac, kojeg bi pozelela svaka nacija Evrope, ali one prave i stare Evrope.
    Veliki pozz i sve najbolje, i zivotu i radu. Slavan smo narod, i Srbija nece propasti, bez obzira na sve igranke Vatikana, Vasingtona i Berlina. Uvek je igranka ista, igraci takodje, ali uvek se nadje snaga, volja i ljubav Srba za svoju milu Srbiju.
    Veliki pozdrav, srecno.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *