БАЛ НА ВОДИ

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Замислите се само на тренутак: ко може да стане између виђене претеће концентрације силе и моћи – и потпуног комадања и куповине Србије, отимања Косова и Метохије, а затим Војводине, све до потпуног нестанка српског народа са ових простора? „Печат“ против те силе? Тешко… То можете да учините – само ви!

Обично се каже да „папир трпи све“. Али, пропаганда коју против своје земље воде неки од тзв. независних медија, по својој агресивности и одсуству елементарне етике (па и писмености) често надмашује ону коју су у време Хладног рата две највеће светске силе водиле једна против друге. Ипак, оно што у тим дуелима никако не би смело да буде доведено у питање, јесу национални и државни интереси. Јер, то нису политичке, него, историјске категорије. Нажалост, у Србији је неоправдано великом броју појединаца и њиховим медијима дозвољено да им управо довођење у питање националног, државног и историјског суверенитета земље постане – уносна професија! И, онда, када недељник „Печат“ и његов новинар Миодраг Зарковић, у истраживачком тексту о неким аспектима уређивачке концепције програма РТВ „Војводине“, „Ди су наши ТВ новци“, од 18. јануара, уместо да као и многи непрекидно узмичу пред агресијом поменутих (на шта је „нападаче“ навикао претходни режим), одлучно одбаце штит и зарад одбране Србије усмере своја копља на праву мету – настане пакао!

[restrictedarea]

„ГОВОР ЉУБАВИ“ У име тзв. демократских слобода и слободе информисања, на овакву одбрану државног и националног суверенитета земље – обруши се права лавина јуришника, у којима се (допадало се то некоме или не) нађе импозантан број припадника хрватске националне мањине. Стога су „Печат“, због наводног „говора мржње“ – „говором љубави“, између осталих, напали и „Радио-Телевизија Војводине“, Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Србије (УНС), Покрајински одбор Демократске странке, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Покрајински секретаријат за културу, представници ОЕБС-а, Покрајински одбор ЛДП-а, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), сајт „Пешчаник“, новосадски „Дневник“, недељник „Време“ (у лику и делу агилног колумнисте Теофила Панчића)… Зашто су ми сва ова имена тако позната? И у чему је кривица „Печата“ и Зарковића? Па, зна се – само у изношењу истине и голих чињеница. Ако то боли поменута имена или боли њихове послодавце, стране и домаће, нека их боли и даље. Што се мене тиче, ја ћу се држати оне „клиначке“ – „Кад је бал, нек је на води!“

Ђерђ Сорош је мађарски Јеврејин, рођен у Будимпешти 1930. године. У свету се овај ,,сиви кардинал“ приказује као филантроп који, наводно, узима новац од богатих држава и преко својих фондација га дели источној Европи и Русији. На тај начин, у име ,,демократије“ и ,,грађанског друштва“ у тим земљама настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју. Своју мрежу утицаја у Србији изградио је још током деведесетих година, преко ,,Фонда за отворено друштво“, ,,Фонда за хуманитарно право“, ,,Хелсиншког одбора“ , ,,Београдског круга“, ,,Европског покрета“, ,,Центра за антиратну акцију“, НУНС-а, АНЕМ-а, ОТПОР-а. Данас су готово све водеће невладине организације истурено Сорошево одељење и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Непрекидним наметањем геноцидности и колективне кривице српском народу ове организације желе да створе страх и срамоту да би „зомбирале“ грађане Србије и учиниле их индиферентним према комадању земље и растакању српског националног корпуса. Поред поменутих организација, у овој офанзиви врло активно учествују још и ,,Јуком“, „Београдски центар за људска права“, „Грађанске иницијативе“, „Центар за културну деконтаминацију“, „Жене у црном“, „Иницијатива младих“… Агитатори ове антисрпске дијареје су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Борка Павићевић, Срђа Поповић, Биљана Србљановић, поменути Теофил Панчић и други… Маркетиншку подршку овој болести обезбеђују тзв. независни медији, као што су „Б92“, „Студио Б“, АНЕМ, радио ,,Слободна Европа“… Ту су још и дневни листови и часописи ,,Данас“, ,,Време“, ,,Европа“, ,,Република“. Хашки трибунал је такође финансиран од стране Сорошевих фондова, док је најактивнији огранак Сороша у политичком животу Србије, коалиција окупљена око ЛДП-а и Чедомира Јовановића.

„ПРАВЦИ ДЕЛОВАЊА“ Поред беспоштедног лобирања за отимање Косова и Метохије, Сорош посебну пажњу усмерава ка Војводини, куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара, банака… Пољопривредна земљишта у све већем броју купују Хрвати, у чијем је власништву већ неколико стратешких прехрамбених предузећа. „Агрокор“ је преузео „Дијамант“ из Зрењанина, као и високопрофитабилни „Фриком“. „Нексе група“ је купила „Полет ИГК“, ,,Стражилово“, има удео у фирми грађевинског материјала ,,Тоза Марковић“ (такође, поседује и фабрику за производњу креча и камена ,,Јелен до“), купљен је „Сомболед“… Немачка компанија ,,Нордцукер“ је купила шећеране у Војводини. Са „МК комерцом“ је основала компанију „Суноко“, и на тај начин дошла до десетине хиљада хектара земљишта. ,,Штада“ је купила „Хемофарм“. ВАЦ је купио новосадски „Дневник“. Аустријска „Ерсте банка“ је за седиште изабрала Нови Сад, где су се такође сместиле ОТП банкарска група и „Металс банка“. .
Драги читаоци и грађани Србије, замислите се само на тренутак: ко може да стане између овакве натприродне концентрације силе и моћи – и потпуног комадања и куповине Србије у бесцење, отимања Косова и Метохије, а затим Војводине, све до потпуног нестанка српског народа са ових простора? „Печат“ против Те силе? Тешко… То можете да учините – само ви!

[/restrictedarea]