Србија у Нову 2013. годину уноси стару и суштинску дилему куда даље. После 2008. године бивши режим, како су поједини његови највиши представници говорили, покушаваo је да промени „историјски код српског народа“ и на тај начин нас приближи евроатлантској породици народа. Шта се тада заправо мислило под „променом историјског кода“? Нема сумње да је реч о промени историјске вертикале српског народа, односно о промени кључних одредби националног идентитета.
Пошто је јасно да је српски национални идентитет неодвојив од Косова, бивши режим је у свом науму „промене историјског кода“ предузео низ важних корака који су водили Косово у независност. Подсетићу укратко на тај поразни пут од прихватања ЕУЛЕКС-а, преко тражења саветодавног мишљења од Међународног суда правде, све до бриселских споразума.
Али „промена историјског кода“ није подразумевала само саучесништво у процесу пузајећег признавања Косова, већ је значила и активан однос успостављања нових стубова идентитета српског народа. А ти нови стубови на којима почива „промена историјског кода“ односе се на промену војног статуса, промену државног и економског статуса, и промену самог духовног упоришта српског народа. Другим речима, ти нови стубови српског идентитета представљају приступање НАТО-у, приступање Европској унији и један суштински нови духовни ослонац који би настао темељним реформисањем предања и устројства наше Цркве њеним приближавањима западним обрасцима.
Када је реч о НАТО-у веома је важно уочити да је од 2008. године на сваком НАТО самиту ишао формални закључак да се поздравља опредељење власти у Београду да приступи евроатлантској заједници. Битан корак у сатирању српске војске и њеног прилагођавања НАТО-у била је одлука да се укине редовно служење војног рока. Колико се власт у Србији од 2008. године заклињала у Европску унију као новом стубу, не би требало уопште ни трошити речи.
Међутим, на мајским изборима иако је режим имао одрешене руке да чини што год хоће, вољом народа изабрана је нова власт. Један општи национални суноврат или како би бивши режим рекао „промена историјског кода“, стављен је под знак питања. Нова власт је изричито саопштила да ће поштовати проглашену војну неутралност и да неће увести Србију у НАТО. Ипак, највише муке нова власт има са дефинисањем односа према Европској унији, јер објективно гледајући ту смо се највише и запетљали са ратфиковањем Споразума о стабилизацији и придруживању.
С друге стране, добра ствар у односима са Европском унијом јесте чињеница да Србија тешко да ће добити датум за приступне преговоре у марту, односно јуну. То може да определи нови пут Србије на овом раскршћу на којем се нашла. Када Европска унија због својих унутрашњих разлога по свему судећи каже – не – Србији, онда ће и Србија морати да одлучи куда даље. Да ли да себи веже руке и буде бескорисни сателит Европске унији или ће се окренути себи, својим националним и економским интересима, и прогласити политичку неутралност.
Наравно, питање Косова је неизбежно у судбини Србије. Ни оваква Платформа председника Србије и скупштинска Резолуција нису по вољи Брисела и Вашингтона. По њиховој вољи је само политика бившег режима да се буде саучесник у прављењу независног Косова. Зато ће западни центри моћи одбацити и овакву Резолуцију под изговором да није реална. Јер осим независности Косова њима ништа није реално. Баш зато став Србије требало би да буде да сам процес стварања независности Косова није реалан и прихватљив. А то у пракси не значи ништа друго него замрзавање конфликта. Одбијање Запада да прихвати било које компромисно решење доводи косовско питање у статус замрзнутог конфликта. Не може бити да је морално оправдана уцена Брисела и Вашингтона да Србија мора бити саучесник у прављењу независности Косова, а да је замрзавање конфликта супротно животним и суштинским интересима Србије.
Нема сумње да ће 2013. бити година у којој ће нас крупни проблеми натерати да се определимо којим путем даље. Пред нама је питање да ли ћемо као народ и држава пронаћи пут који нам омогућава живот и слободу или ћемо наставити марионетски да се везујемо за Брисел и Вашингтон. Заправо кључно питање је да ли ће се Србија изборити да са западним земљама сарађује као слободна и независна држава или ће себе потчинити западним интересима. То је питање бити или не бити за Србију.
Mislim da je veoma vazan detalj,naveden u tekstu doktora Kostunice,da ubedimo zapad,da “zamrzavanje konflikta”,ne sluzi samo Srbiji,vec i zapadu.To nije lako ali je neophodno.
Zapadni marketing,hirurskom preciznoscu bira i slaze dogadjaje sa datumima iz istorije,jer se na zalost istorija ponavlja.
Recimo,Drugi balkanski ratovi zavrseni su mirom u Bukurestu 10.avgusta 1913.g.Plasim se 10.avgusta 2013.godine…
Jer smo pre 100 godina na pomenutom mirovnom sastanku,overili tapiju i “dobili Kosovo”,a sada je moguce,da “dobijemo datum…”,a ne zna se ko ce da “dobije”Kosovo…ako ga otmu Srbiji,to ne znaci da ce ga dati njenim gradjanima.Albance na Kosovu to i ne interesuje,njima je Kosovo samo “usputna stanica”.
Potseti me predsenik srpske Vlade,koji sada zagovara neki “balkanski savet”…a imali smo pre prvog balkanskog rata “balkanski savez”…pa je doslo ipak do drugog balkanskog rata.
Sve sto je “BALKANSKO”,nije bas dugo funkcionisalo.
Srbija ne sme vise razmisljati ni jugoslovenski,ni balkanski,ni evropski,vec mora razmisljati SRPSKI.
A posle su sve kombinacije moguce.
Haski tribunal je “resetovao” ,obrisao,ponistio…sve sto se desilo pre 20 godina,kao da “oluja”ne postoji?Sada predsednik srpske Vlade kaze da treba “resetovati” srpsko-hrvatske odnose,pa krenuti iz pocetka,da li?
Strategijska defanziva Srbije,dugogodisnja i na svim frontovima,za posledicu ima socijalnu i svaku drugu dezorijentaciju,sto nije dobro.
Ja mislim da pozicija Srbije nije toliko losa,cak mislim,da je pozicija Srbije u mnogome bolja od pozicije nekih srpskih politicara,koji govore u ime Srbije,pa tu “dramu”,koja je u sustini licna,zele da prenesu na narod.Svesno ili ne.
Najbolji stav Tomine Platforme je stav,koji je na zalost,prvi “ubijen” u simultanom i prvom napadu,spolja i iznutra,a on je da “nista nije dogovoreno,dok sve ne bude dogovoreno”!
Svaka cast,to je pravi stav,to je formula.Politicki “brend”.
Time se zamrzava,ili usporava ova losa tendencija…time se stvar vraca u ustavne okvire,time Srbija i ova vlast moze,A MORA,da kaze da nije sve po zakonu i Ustavu sto je Tadicev kabinet dogovorio…
To je ozbiljnost Drzave.
Narod je rekao NE, Tadicevoj politici,toj politici,legitimno je i logicno,NE treba reci i ova vlast.To je ozbiljna drzava.
Predsednik srpske Vlade,kaze da bi zaustavljanje procesa bio stetan,kaze,ni tamo ni ovamo…da li?
Srbija sada deluje kao bokser u ringu,sa spustenim rukama,bez garda,BEZ STAVA…a prima udarce.
Prvi stav je da “nista nije dogovoreno,dok sve ne bude dogovoreno”,cak i sire,paralelno ili kasnije,taj stav treba da bude srz strategije Srbije u bilateralnim razgovorima sa Hrvatskom i Bosnom.Srbija nema razloga da se plasi istine,kakva je takva je.
Nema POMIRENJA dok se SVE ne stavi na sto,jer ce posle KOSOVA,POMIRENJE biti druga najskuplja srpska rec.Ne sme biti “pomirenja” prostim brisanjem istorije.Ako je neko umoran,neka se povuce i ne zamajava narod,”licnom dramom”.
Ti sastanci trebaju zavrsiti odredjenim pismenim garancijama,to sto sada od nas traze da uradimo,na silu i pogresno,sa Kosovom,kao “drzavom”.Taj proces mora PRETHODITI tzv.evropskim integracijama.
Dakle,predsednik Nikolic treba da insistira da se na Skupstini ili gde vec,vrati taj stav u Platformu.
Taj stav “da nista nije dogovoreno,dok sve ne bude dogovoreno”,traze i Srbi sa Kosova u otvorenom pismu.
To ne znaci da zivot na Kosovu ne treba olaksati,ne znaci da treba sada srusiti kontejnere na “granici”,ali,treba se zaustaviti,STATI MALO,treba se “ukopati na dostignutoj liniji”,osveziti,dati nasim saveznicima ,a ima ih,matematicki pola Planete po broju ko je ili nije priznao Kosovo,da imaju “za sta da se uhvate”,da i oni usaglase svoju politiku pre svega u OUN…
Ne sme se dozvoliti da “tomovaca”,postane brlja.
Osim gomile dvosmislenih reci I mutnih koalicionih dogovora, ova vlast ce biti pamcena po izmisljanju “drzavnih” dokumenata sa prikrivenim ciljem da se obesmisli Ustav Srbije. Produzujuci praksu “grickanja” Ustava koju je ustanovila prethodna vlast, ova vlast ce “epohalno” otkriti jednog dana da postojeci Ustav ne odgovara “savremenim” zahtevima I “realnim” potrebama srpskog naroda, I to nama “epohalnih” ustavotvoraca!
Glupostima nikad kraja!
Pustite Ustavi sud da radi svoj posao SADA, I neigrajte se “zapadnodemokratskim” igrama: USTAV, TO SAM JA!!!
Bajke o tome da smo bogatiji rađalo bi se više dece su samo bajke i ništa više. Lični hedonizam je krivac , prvo karijera kažu devojke, pa kola, pa kućetina ili dvorac za mladu kažu momci. A vreme ide vreme leti ne čeka vaše želje, godine prolaze devojke postaju sterilne , niti umetna oplodnja im nemože pomoći. Život je podeljen u životne faze pa tako postoji i vreme za rađanje. To vreme je od 18 najoptimalnije do 25 godine. Sve ostalo je prekasno i može postati rizična trudnoća. Žena koja je rodila puno je zdravija od nerotkinje i ima ispunjeniji život srećom. Nikada ne jedno ili samo dvoje dece uvek minimalno troje i više. Puna kuća dečje graje je kuća puna sreće. Velika kuća puna bogatstva dobra kola i plata te sin jedinac ili kćerka jedinica je kuća tuge i strepnje. Strepi se nad tim detetom kao nad Bogom pa ono postaje nesposobno i umišljeno. Dođe rat ostanete bez jedinca i svet vam se sruši. Ili na vašu jedinicu naleti pijani vozač i vi ste ostali sami. Mislite o tome i planirajte porodicu + 3 minimalno Vaš ginekolog i Srećna Vam i Berićetna 2013 Godina i što više bebica dao Vam Bog.
Propblem jeste u tome.Kako ući u EU a ostati svoj na svome.NIKAKOZaštro Srbi nemogu kao drugi.ZBOG ISTORIJSKOG KODA.U čemu je problem.U STAROSTI SRBSKOG KODA.Sva dosadašnja Srbska istorija je BORBA ZA OČUVANJE ISTORIJSKOG KODA.To je jedina nada da ćemo i ovu BORBU DOBITI.Milenijumi su prošli a mi održavamo SVOJ KOD-I nije tzi INAT.TO JE NAŠ GEN.KOD.Dok ima gena ima i Srba.Sve je jasno kao dan.Savet Evropi.Ako misli da krene napred MORA PRESTATI da uništava samu sebe ili tačnije da uništava svoje korene ili još tačnije da uništaba Srbski narod.I imka još jedan sporedan uslovDa već jednom odraste i vodi svoju EVROPSDKU POLITIKU.Ne politiku nekakvog novog Rajha.
Gledam skupštinu pa mi se smuči.A ovaj e tekst mi deluje kao prikladan da napišem.I do sada su vođeni ratovi.I do sada je bilo pobednika i pobeđenih u ratu.Teritorije su prelazile iz ruku u ruke na kraći ili duži period.Ništa novo.U čemu je problem sa KiM.Po prvi put se od poraženog traži da sam verifikuje i čin agresije na sebe i oduzimanje dela svoje teritorijeTo je vrhunac arogancije naših protivnikaDali je još od koga to traženo.Da sam pristane,blagoslovi,ono što je sila uradilaI zamislite to se samo traži od Srbskog naroda.I ja dolazim do zaključka da je cela farsa oko EU izmišljena sa jednim jedinim ciljem da se Srbija na bilo koji način PRISILI da se odrekne same sebe.Tako mali narod,brojčano,a tako moćni neprijateljiNespojivo za površno analiziranje problema.
Evo,konacno,usvojena je i Rezolucija…i jedna je stvar jasna,
svi su ZA Kosovo,SVI VOLE KOSOVO,samo to na razlicit nacin izrazavaju,I SA RAZLICITIM MOTIVIMA…nekome je potrebno da ljubav ispolji sa ogromnim brojem reci,nekome je potrebno da ljubav ispolji na pismeno,nekome u prisustvu svedoka…
Toliko volimo Kosovo,da sa tom “cinjenicom”,ne retko,obavestavamo i strane ambasade,da se pohvalimo,ili da im kazemo da smo na istoj ravni,jer i strane ambasade vole Kosovo?
DA SE POHVALIMO,DA IMAMO ISTI KOD O KOSOVU.
Dakle ,”ogromna vecina ” je glasala ZA Rezoluciju,jer VOLI Kosovo,i za to potrosili i ambule i preambule i cirilicu i latinicu…cak i samo Kosovo ponekad nece razumeti tu opsirno pokazanu ljubav.
PROTIV Rezolucije,glasala je “ogromna manjina”,sto nije bitno… DSS je glasao protiv,jer EVIDENTNO voli Kosovo…LSV je glasao protiv jer voli Kosovo,KAO Vojvodinu…LDP se susdrzao OD GLASANJA,jer voli Kosovo,ali,KAKO TO RECI…i Riza Halimi je glasao PROTIV Rezolucije,jer voli Kosovo,IZNAD SVEGA.
I ja cu se izjasniti…ZA Rezoluciju,jer volim Kosovo…jer tako treba,tako mora…to je “u trendu”,to je “evropski”…a i zurba je,”maticaru” se zuri…
Ali,jos zesce sam PROTIV Rezolucije,jer ZAISTA volim Kosovo…jer sam tamo ziveo i radio skoro jednu deceniju…jer mi se tamo,u Pristini, rodio najstariji sin ,Lazar…cije maticne knjige trazim po centralnoj Srbiji,i kome jos uvek u dokumentima pise:
MESTO RODJENJA- Pristina,DRZAVA-Srbija.Dusa me boli.
Па како да неволим родно место, по истраживањима порекла племена Маљковића дошли смо до Пећи и презимена Маљко који беше
високи војни официр код Цара Душана.И онда сви ми тог корена-
племена славимо исту славу Светог Јована Крститеља и волимо
Стару Србију.
Upravo je hrvatski premijer Milanovic sleteo u Beograd…i namerno necu sacekati “priopcenja”,jer znam da je isti dosao za do perfekcije zastiti hrvatske drzavne i nacionalne interese,uz nasu pomoc.Necu da se nerviram.
Ali,upravo je izasla vest da “nas”premijer,Dacic ide u petak na sasatanak kod Rikera,koji je odgovoran za nasilno prosirenje “EU”,na teritoriju Srbije.
Eto prilike da “nas”premijer,napuni evropske baterije do kraja…ali,zelim malo da mu pomognem i da mu predlozim par tema,bar kao kontra akcija koju cine nasi neprijatelji,recimo:
1-za Milanovica,da zatrazi obnovu Plana Z4,kao “zajednice srpskih opstina ” u Hrvatskoj,zatim da se procesuiraju zlocini nad Srbima u “bljeski i oluji”,zatim da trazi pronalazenje nestalih,zatim da SPRECI HISTERIJU U HRVATSKOJ STAMPI ,gde se otvoreno vredja i preti srpskom narodu,posebno u komentarima citalaca,specijalno,da se izvine za zlocine nad Srbima u SVIM RATOVIMA i da plate ucinjenu stetu,osim ako Dacic ne misli da smo se sami poubijali,a mi njima trebamo platiti,sto Hrvaysku nije sramota traziti…
POSLE MOZE RESETOVANJE IVICE DACICA.
2.za Rikera,da se “EU” ,PRE NEGO STO SE NASILNO PROSIRI NA TERITORIJU SRBIJE…izjasni da li je Srbija agresor u gradjanskom ratu i secesiji nacionalistickih republika…,da li je haski tribunal objektivan,da li toliko Srba treba da bude na robiji,da li skoro niko od Albanaca i muslimana ne treba da odgovara…kada nam odgovori na ta pitanja,a budemo zadovoljni,mozemo sesti za sto,ravnopravno sa ostalima…
Na zalost,ja sada PISEM uz vetar…ali samo zahvaljujuci nasoj slepoj servilnosti.Jos jedan dan srpske istorije je bacen u smece.
Mogu i da se složim sa vama g. Koštunice, pa i da vam oprostim “peti oktobar”, jer izvinuće te morali ste znati tada kakvu “ekipu” predvodite, na čelu sa “nesrećnim” premijerom. Ne mogu samo da prihvatim večnu kritiku iz udobnih opozicionih fotelja, jer priznaće te da ste imali ŠANSU, ako ne 2008, a ono 2012 da u koaliciji sa SNS date svoj doprinos. Samim tim ne bi bilo potrebe da se kritikuje Dačić i njegov SPS, koji uzgred ni nalik na “izvorni, jer ne bi bio u vlasti. Isuviše kolebanja je bilo kod vas, isuviše hoću-neću,a Srbija, kao što kažete – nema više vremena!
Др Војислав Коштуница је био (велика) власт у овој држави дуги низ година: председник републике, у два наврата председник владе, па за њега и његовое обожаваоце имам само једно питање: зашто за тај дуги низ година није урадио ништа од онога што сада тврди да је једини прави пут Србије? Зашто су за његових мандата министри иностраних послова били Свилановић и Драшковић? Колико пута је био у Русији, Кини, Индији и другим, наклоњеним нам државама? Био је власт у овој држави дуги низ (мислим осам) година, и шта је у току тих година урадио за Косово и Метохију? Ви како хоћете, али ја у његову искреност не верујем!
По свим правилима демократија представља владавину већине. (Тако је по правилима, али је јасно да влада корумпирана мањина!) Оно што није уређено уставом и законима, а од битног је значаја за нацију и државу, морало би добити легитимитет путем референдума. Међутим, ове тзв. демократске неолибералне власти у Србији раде од почетка потпуно супротно наведеним правилима. Сви излазе са штурим политичким програмима на изборе, или чак и без њих, а нико не испуњава ни једно предизборно обећање. Стварају се владајуће коалиције које скоро у целости одударају од изборне воље гласача и резултата гласања. Ни једна власт не примењује Устав, а тек законе да не причамо.
Набројмо најважнија антидемократска огрешења власти:
– никада није донет транзициони програм, нити је постигнут национални консензус за спровођење транзиције;
– када се парламентарна већина скрпи с коца и конопца, супротно већинској вољи гласача, и пошто владајућа коалиција никада не саопштава нити озваничава свој политички и економски програм, доносе се закони којима се замењују наведени демократски облици утврђивања већинске воље грађана, који искључиво служе владајућој коалицији да спроводи своје партијске и личне интересе, а на штету државних и националних;
– евроинтеграције су проглашене безалтернативним, а да није расписан референдум којим би се утврдила воља већине (ово је од изузетног националног значаја, то је сада потпуно јасно, јер нам је јевроунијаћење донело безнадно пропадање у суноврат);
– Устав је утврђен референдумом, па и његова одредба о Космету као саставном делу државне територије, али ни једна власт се и не обзире на то;
– укидање народне војске (елиминисањем обавезе служења војног рока) и увбођење плећничке армије, имајући у виду да је безбедност државе и народа један од кључних националних интереса, никако није могло бити извршено без референдумског изјашњења…
Могло би се још наводити, али задржаћемо се на тешким недемократским пропустима актуелне власти:
– и ова власт је састављена тако да не одражава већинску вољу гласача (у њој се барем УРС никако није могао наћи);
– обећали су нам пред изборе промене на боље општег стања државе, нације и економије, а имамо следећу појаву:
а) клели су се да ће преиспитати све досманлијске споразуме са шиптарима и све неуставне подредбе, па и целе споразуме, поништити – напротив, прихватили су све споразуме као међународне обавезе Србије, увели су границу посред Србије, предали су административна овлашћења тзв. Косови којима се пуни државни капацитет те сецесионисатичке творевине;
б) донели су некакву резолуцију о решавању косметског чвора којим су дали одрешене руке председнику Владе да потпуно супротно Уставу и националним интересима изврши чињенично признавање независне Косове у преговорима са шиптарима;
в) премијер је зауставио изјашњење Уставног суда о неуставности шиптарских споразума, јер се као чека посебан закон о аутонономији Космета (онај којег Суд контролише наређује Суду да се не изјасни док он не донесе закон који је ће такође несумњиво бити неуставан);
– челници ЕУ нам већ извесно време поручују да се ни за 10 или 15 година не надамо пријему у ЕУ, јер она нема капацитет за то (упркос томе, по захтевима те исте ЕУ, која изјављује да ни сама не зна шта ће са њом ускоро бити, врши се даље државно, економско и свако друго сакаћење Србије);
– Уставни суд је поништио многе сецесионистичке одредбе Статута Војводине, али Статут није промењен (чини ми се?!) и одлука УС се бахато дерогира…
Вратимо се јевроинтеграцијама и јавном мнењу о томе. Пошто је смислено сумњати и у онај сат на Тијанићевом Дневнику, тешко је веровати невладиним институцијама које врше сондаже јавног мнења. Склон сам да верујем да ни 30% популације не подржава даље јевроунијаћење. Народ се ипак обавестио и опаметио и схватио суштину те злокобне квази државне творевине. Оцем ЕУ сматра се гроф Р. Н. Куденхоф – Калегри, син аустроугарског поданика и мајке Јапанке. Био је високо котирани масон и његова је заслуга оних 12 звездица на грбу ЕУ, које симболизују 12 израиљевих племена. После њега наследио га је Ото фон Хабсбург. Нови светски и европски поредак обликује тзв. црна аристократија и јевреји. Велики утицај на ЕУ има тзв атлантистичка духовна аристократија на челу са Билдерберг клубом. Циљ ЕУ је одвајање нације од државе, ликвидирање државних граница и поништавање држава, подела људи на господаре и робове и смањење светске популације на две милијарде. Узор им је град-држава Венеција, па се зато црна аристократија, чији је центар иначе у Лондону, зове друкчије и венецијанско црно племство. Дакле, ЕУ је у целости огледни узорак функционисања будућег новог светског поретка и биће без емоција укинута чим светски владари одлуче да је доста са тестирањем и да је време за практично претварање СТО (који је огледна влада НСП и има чак и свој устав!) у праву владу и преузимање владавине над целим светом.
Ето, у такво коло ми се покушавамо уденути и ухватити, а не само да не знамо те игре, него се они односе према нама као онај што неће да угази у нешто љигаво. Играју сотонску игру са нашим властодршцима док нас апсолутно не неутралишу као државу и народ, не купе и нашу земљу и воду (привреду су потпуно разорили) и не претворе нас коначно у протекторат под управом, нпр., крватске.
Европа је иначе у светској историји веома комплексна творевина. Била је расадник свега и свачега: и културе највишег домета, али и деструкције којој ни сотона није дорастао. Није џабе велики инквизитор из романа “Браћа Карамазови” из Севиље, ова епизода из романа је представља најумније и најдубље људско мишљење о смислу постојања човека. У Европи је поникао колонијализам, робовски систем, бесомучна експлоатација сиромашних људи и држава, стогодишњи верски ратови, крсташки ратови, отпадништво Католичке цркве од хришћанства, нељудска технолошка и капитална експлоатација коју врше развијени над неразвијеним, светски ратови, геноциди… Подсетимо се (можда нисмо заборавили) да је бомбардовање Србије вршено полетањем бомбардера из Авијана, уз активно учешће већине европских држава, да нас је преварила инсталирањем еулекса на Космету и натурањем Ахтисаријевог плана, а врши гнусну саботажу тзв. органског геноцидног шиптарског злочина, који је несумњиво чињен под покровитељством ЕУ!
И, зато, браћо Срби, било би Србски и хришћански и миломе Богу по вољи, када бисмо ми Срби покушали да заштитимо светиње подигнуте у славу Господа, Грачаницу, Дечане, Цркву Раваницу – тако што бисмо барем на реферндуму одлучили да ли хоћемо да штитимо себе или хоћемо у јевроунијатски понор…
“То су похот и памет. Обоје човечје: човечја похот и човечја памет. А то двоје оличено је у папи и у Лутеру. Шта је, дакле, Европа? Папа и Лутер. Засићене људске похоти до врхунца, и засићене људске памети до врхунца. Европски папа је људска похот за влашћу. Европски Лутер – људска решеност да све објасни својом памећу. Папа као владар света и научник као владар света. То је Европа у суштини својој, битно и историјски. Једно означава бацање човечанства у ватру а друго означава бацање човечанства у воду. А обоје – одвајање човека од Бога. Јер једно значи негирање вере а друго негирање цркве Христове. Тако дејствује у телу Европе зли дух ево неколико векова.
Папизам се служи политиком, јер тако се само долази до власти. Лутеранизам се служи философијом и науком, јер тако мисле доћи до памети. Тако је похот дигла рат против памети и памет против похоти. То је нова вавилонска кула, то је Европа. Али је у наше време устало ново поколење европско, које је венчало похот и памет у атеизму а одбацило папу и Лутера. Сад нити ко скрива похот нити хвали памет. Људска похот и људска памет венчани су у наше дане и створен је један брак који није ни католички ни лутерански, него очигледно и јавно сатански.”
(Владика Николај: Шта је то Европа”, Боготражитељ)