Srbija u Novu 2013. godinu unosi staru i suštinsku dilemu kuda dalje. Posle 2008. godine bivši režim, kako su pojedini njegovi najviši predstavnici govorili, pokušavao je da promeni „istorijski kod srpskog naroda“ i na taj način nas približi evroatlantskoj porodici naroda. Šta se tada zapravo mislilo pod „promenom istorijskog koda“? Nema sumnje da je reč o promeni istorijske vertikale srpskog naroda, odnosno o promeni ključnih odredbi nacionalnog identiteta.
Pošto je jasno da je srpski nacionalni identitet neodvojiv od Kosova, bivši režim je u svom naumu „promene istorijskog koda“ preduzeo niz važnih koraka koji su vodili Kosovo u nezavisnost. Podsetiću ukratko na taj porazni put od prihvatanja EULEKS-a, preko traženja savetodavnog mišljenja od Međunarodnog suda pravde, sve do briselskih sporazuma.
Ali „promena istorijskog koda“ nije podrazumevala samo saučesništvo u procesu puzajećeg priznavanja Kosova, već je značila i aktivan odnos uspostavljanja novih stubova identiteta srpskog naroda. A ti novi stubovi na kojima počiva „promena istorijskog koda“ odnose se na promenu vojnog statusa, promenu državnog i ekonomskog statusa, i promenu samog duhovnog uporišta srpskog naroda. Drugim rečima, ti novi stubovi srpskog identiteta predstavljaju pristupanje NATO-u, pristupanje Evropskoj uniji i jedan suštinski novi duhovni oslonac koji bi nastao temeljnim reformisanjem predanja i ustrojstva naše Crkve njenim približavanjima zapadnim obrascima.
Kada je reč o NATO-u veoma je važno uočiti da je od 2008. godine na svakom NATO samitu išao formalni zaključak da se pozdravlja opredeljenje vlasti u Beogradu da pristupi evroatlantskoj zajednici. Bitan korak u satiranju srpske vojske i njenog prilagođavanja NATO-u bila je odluka da se ukine redovno služenje vojnog roka. Koliko se vlast u Srbiji od 2008. godine zaklinjala u Evropsku uniju kao novom stubu, ne bi trebalo uopšte ni trošiti reči.
Međutim, na majskim izborima iako je režim imao odrešene ruke da čini što god hoće, voljom naroda izabrana je nova vlast. Jedan opšti nacionalni sunovrat ili kako bi bivši režim rekao „promena istorijskog koda“, stavljen je pod znak pitanja. Nova vlast je izričito saopštila da će poštovati proglašenu vojnu neutralnost i da neće uvesti Srbiju u NATO. Ipak, najviše muke nova vlast ima sa definisanjem odnosa prema Evropskoj uniji, jer objektivno gledajući tu smo se najviše i zapetljali sa ratfikovanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
S druge strane, dobra stvar u odnosima sa Evropskom unijom jeste činjenica da Srbija teško da će dobiti datum za pristupne pregovore u martu, odnosno junu. To može da opredeli novi put Srbije na ovom raskršću na kojem se našla. Kada Evropska unija zbog svojih unutrašnjih razloga po svemu sudeći kaže – ne – Srbiji, onda će i Srbija morati da odluči kuda dalje. Da li da sebi veže ruke i bude beskorisni satelit Evropske uniji ili će se okrenuti sebi, svojim nacionalnim i ekonomskim interesima, i proglasiti političku neutralnost.
Naravno, pitanje Kosova je neizbežno u sudbini Srbije. Ni ovakva Platforma predsednika Srbije i skupštinska Rezolucija nisu po volji Brisela i Vašingtona. Po njihovoj volji je samo politika bivšeg režima da se bude saučesnik u pravljenju nezavisnog Kosova. Zato će zapadni centri moći odbaciti i ovakvu Rezoluciju pod izgovorom da nije realna. Jer osim nezavisnosti Kosova njima ništa nije realno. Baš zato stav Srbije trebalo bi da bude da sam proces stvaranja nezavisnosti Kosova nije realan i prihvatljiv. A to u praksi ne znači ništa drugo nego zamrzavanje konflikta. Odbijanje Zapada da prihvati bilo koje kompromisno rešenje dovodi kosovsko pitanje u status zamrznutog konflikta. Ne može biti da je moralno opravdana ucena Brisela i Vašingtona da Srbija mora biti saučesnik u pravljenju nezavisnosti Kosova, a da je zamrzavanje konflikta suprotno životnim i suštinskim interesima Srbije.
Nema sumnje da će 2013. biti godina u kojoj će nas krupni problemi naterati da se opredelimo kojim putem dalje. Pred nama je pitanje da li ćemo kao narod i država pronaći put koji nam omogućava život i slobodu ili ćemo nastaviti marionetski da se vezujemo za Brisel i Vašington. Zapravo ključno pitanje je da li će se Srbija izboriti da sa zapadnim zemljama sarađuje kao slobodna i nezavisna država ili će sebe potčiniti zapadnim interesima. To je pitanje biti ili ne biti za Srbiju.
Mislim da je veoma vazan detalj,naveden u tekstu doktora Kostunice,da ubedimo zapad,da “zamrzavanje konflikta”,ne sluzi samo Srbiji,vec i zapadu.To nije lako ali je neophodno.
Zapadni marketing,hirurskom preciznoscu bira i slaze dogadjaje sa datumima iz istorije,jer se na zalost istorija ponavlja.
Recimo,Drugi balkanski ratovi zavrseni su mirom u Bukurestu 10.avgusta 1913.g.Plasim se 10.avgusta 2013.godine…
Jer smo pre 100 godina na pomenutom mirovnom sastanku,overili tapiju i “dobili Kosovo”,a sada je moguce,da “dobijemo datum…”,a ne zna se ko ce da “dobije”Kosovo…ako ga otmu Srbiji,to ne znaci da ce ga dati njenim gradjanima.Albance na Kosovu to i ne interesuje,njima je Kosovo samo “usputna stanica”.
Potseti me predsenik srpske Vlade,koji sada zagovara neki “balkanski savet”…a imali smo pre prvog balkanskog rata “balkanski savez”…pa je doslo ipak do drugog balkanskog rata.
Sve sto je “BALKANSKO”,nije bas dugo funkcionisalo.
Srbija ne sme vise razmisljati ni jugoslovenski,ni balkanski,ni evropski,vec mora razmisljati SRPSKI.
A posle su sve kombinacije moguce.
Haski tribunal je “resetovao” ,obrisao,ponistio…sve sto se desilo pre 20 godina,kao da “oluja”ne postoji?Sada predsednik srpske Vlade kaze da treba “resetovati” srpsko-hrvatske odnose,pa krenuti iz pocetka,da li?
Strategijska defanziva Srbije,dugogodisnja i na svim frontovima,za posledicu ima socijalnu i svaku drugu dezorijentaciju,sto nije dobro.
Ja mislim da pozicija Srbije nije toliko losa,cak mislim,da je pozicija Srbije u mnogome bolja od pozicije nekih srpskih politicara,koji govore u ime Srbije,pa tu “dramu”,koja je u sustini licna,zele da prenesu na narod.Svesno ili ne.
Najbolji stav Tomine Platforme je stav,koji je na zalost,prvi “ubijen” u simultanom i prvom napadu,spolja i iznutra,a on je da “nista nije dogovoreno,dok sve ne bude dogovoreno”!
Svaka cast,to je pravi stav,to je formula.Politicki “brend”.
Time se zamrzava,ili usporava ova losa tendencija…time se stvar vraca u ustavne okvire,time Srbija i ova vlast moze,A MORA,da kaze da nije sve po zakonu i Ustavu sto je Tadicev kabinet dogovorio…
To je ozbiljnost Drzave.
Narod je rekao NE, Tadicevoj politici,toj politici,legitimno je i logicno,NE treba reci i ova vlast.To je ozbiljna drzava.
Predsednik srpske Vlade,kaze da bi zaustavljanje procesa bio stetan,kaze,ni tamo ni ovamo…da li?
Srbija sada deluje kao bokser u ringu,sa spustenim rukama,bez garda,BEZ STAVA…a prima udarce.
Prvi stav je da “nista nije dogovoreno,dok sve ne bude dogovoreno”,cak i sire,paralelno ili kasnije,taj stav treba da bude srz strategije Srbije u bilateralnim razgovorima sa Hrvatskom i Bosnom.Srbija nema razloga da se plasi istine,kakva je takva je.
Nema POMIRENJA dok se SVE ne stavi na sto,jer ce posle KOSOVA,POMIRENJE biti druga najskuplja srpska rec.Ne sme biti “pomirenja” prostim brisanjem istorije.Ako je neko umoran,neka se povuce i ne zamajava narod,”licnom dramom”.
Ti sastanci trebaju zavrsiti odredjenim pismenim garancijama,to sto sada od nas traze da uradimo,na silu i pogresno,sa Kosovom,kao “drzavom”.Taj proces mora PRETHODITI tzv.evropskim integracijama.
Dakle,predsednik Nikolic treba da insistira da se na Skupstini ili gde vec,vrati taj stav u Platformu.
Taj stav “da nista nije dogovoreno,dok sve ne bude dogovoreno”,traze i Srbi sa Kosova u otvorenom pismu.
To ne znaci da zivot na Kosovu ne treba olaksati,ne znaci da treba sada srusiti kontejnere na “granici”,ali,treba se zaustaviti,STATI MALO,treba se “ukopati na dostignutoj liniji”,osveziti,dati nasim saveznicima ,a ima ih,matematicki pola Planete po broju ko je ili nije priznao Kosovo,da imaju “za sta da se uhvate”,da i oni usaglase svoju politiku pre svega u OUN…
Ne sme se dozvoliti da “tomovaca”,postane brlja.
Osim gomile dvosmislenih reci I mutnih koalicionih dogovora, ova vlast ce biti pamcena po izmisljanju “drzavnih” dokumenata sa prikrivenim ciljem da se obesmisli Ustav Srbije. Produzujuci praksu “grickanja” Ustava koju je ustanovila prethodna vlast, ova vlast ce “epohalno” otkriti jednog dana da postojeci Ustav ne odgovara “savremenim” zahtevima I “realnim” potrebama srpskog naroda, I to nama “epohalnih” ustavotvoraca!
Glupostima nikad kraja!
Pustite Ustavi sud da radi svoj posao SADA, I neigrajte se “zapadnodemokratskim” igrama: USTAV, TO SAM JA!!!
Bajke o tome da smo bogatiji rađalo bi se više dece su samo bajke i ništa više. Lični hedonizam je krivac , prvo karijera kažu devojke, pa kola, pa kućetina ili dvorac za mladu kažu momci. A vreme ide vreme leti ne čeka vaše želje, godine prolaze devojke postaju sterilne , niti umetna oplodnja im nemože pomoći. Život je podeljen u životne faze pa tako postoji i vreme za rađanje. To vreme je od 18 najoptimalnije do 25 godine. Sve ostalo je prekasno i može postati rizična trudnoća. Žena koja je rodila puno je zdravija od nerotkinje i ima ispunjeniji život srećom. Nikada ne jedno ili samo dvoje dece uvek minimalno troje i više. Puna kuća dečje graje je kuća puna sreće. Velika kuća puna bogatstva dobra kola i plata te sin jedinac ili kćerka jedinica je kuća tuge i strepnje. Strepi se nad tim detetom kao nad Bogom pa ono postaje nesposobno i umišljeno. Dođe rat ostanete bez jedinca i svet vam se sruši. Ili na vašu jedinicu naleti pijani vozač i vi ste ostali sami. Mislite o tome i planirajte porodicu + 3 minimalno Vaš ginekolog i Srećna Vam i Berićetna 2013 Godina i što više bebica dao Vam Bog.
Propblem jeste u tome.Kako ući u EU a ostati svoj na svome.NIKAKOZaštro Srbi nemogu kao drugi.ZBOG ISTORIJSKOG KODA.U čemu je problem.U STAROSTI SRBSKOG KODA.Sva dosadašnja Srbska istorija je BORBA ZA OČUVANJE ISTORIJSKOG KODA.To je jedina nada da ćemo i ovu BORBU DOBITI.Milenijumi su prošli a mi održavamo SVOJ KOD-I nije tzi INAT.TO JE NAŠ GEN.KOD.Dok ima gena ima i Srba.Sve je jasno kao dan.Savet Evropi.Ako misli da krene napred MORA PRESTATI da uništava samu sebe ili tačnije da uništava svoje korene ili još tačnije da uništaba Srbski narod.I imka još jedan sporedan uslovDa već jednom odraste i vodi svoju EVROPSDKU POLITIKU.Ne politiku nekakvog novog Rajha.
Gledam skupštinu pa mi se smuči.A ovaj e tekst mi deluje kao prikladan da napišem.I do sada su vođeni ratovi.I do sada je bilo pobednika i pobeđenih u ratu.Teritorije su prelazile iz ruku u ruke na kraći ili duži period.Ništa novo.U čemu je problem sa KiM.Po prvi put se od poraženog traži da sam verifikuje i čin agresije na sebe i oduzimanje dela svoje teritorijeTo je vrhunac arogancije naših protivnikaDali je još od koga to traženo.Da sam pristane,blagoslovi,ono što je sila uradilaI zamislite to se samo traži od Srbskog naroda.I ja dolazim do zaključka da je cela farsa oko EU izmišljena sa jednim jedinim ciljem da se Srbija na bilo koji način PRISILI da se odrekne same sebe.Tako mali narod,brojčano,a tako moćni neprijateljiNespojivo za površno analiziranje problema.
Evo,konacno,usvojena je i Rezolucija…i jedna je stvar jasna,
svi su ZA Kosovo,SVI VOLE KOSOVO,samo to na razlicit nacin izrazavaju,I SA RAZLICITIM MOTIVIMA…nekome je potrebno da ljubav ispolji sa ogromnim brojem reci,nekome je potrebno da ljubav ispolji na pismeno,nekome u prisustvu svedoka…
Toliko volimo Kosovo,da sa tom “cinjenicom”,ne retko,obavestavamo i strane ambasade,da se pohvalimo,ili da im kazemo da smo na istoj ravni,jer i strane ambasade vole Kosovo?
DA SE POHVALIMO,DA IMAMO ISTI KOD O KOSOVU.
Dakle ,”ogromna vecina ” je glasala ZA Rezoluciju,jer VOLI Kosovo,i za to potrosili i ambule i preambule i cirilicu i latinicu…cak i samo Kosovo ponekad nece razumeti tu opsirno pokazanu ljubav.
PROTIV Rezolucije,glasala je “ogromna manjina”,sto nije bitno… DSS je glasao protiv,jer EVIDENTNO voli Kosovo…LSV je glasao protiv jer voli Kosovo,KAO Vojvodinu…LDP se susdrzao OD GLASANJA,jer voli Kosovo,ali,KAKO TO RECI…i Riza Halimi je glasao PROTIV Rezolucije,jer voli Kosovo,IZNAD SVEGA.
I ja cu se izjasniti…ZA Rezoluciju,jer volim Kosovo…jer tako treba,tako mora…to je “u trendu”,to je “evropski”…a i zurba je,”maticaru” se zuri…
Ali,jos zesce sam PROTIV Rezolucije,jer ZAISTA volim Kosovo…jer sam tamo ziveo i radio skoro jednu deceniju…jer mi se tamo,u Pristini, rodio najstariji sin ,Lazar…cije maticne knjige trazim po centralnoj Srbiji,i kome jos uvek u dokumentima pise:
MESTO RODJENJA- Pristina,DRZAVA-Srbija.Dusa me boli.
Pa kako da nevolim rodno mesto, po istraživanjima porekla plemena Maljkovića došli smo do Peći i prezimena Maljko koji beše
visoki vojni oficir kod Cara Dušana.I onda svi mi tog korena-
plemena slavimo istu slavu Svetog Jovana Krstitelja i volimo
Staru Srbiju.
Upravo je hrvatski premijer Milanovic sleteo u Beograd…i namerno necu sacekati “priopcenja”,jer znam da je isti dosao za do perfekcije zastiti hrvatske drzavne i nacionalne interese,uz nasu pomoc.Necu da se nerviram.
Ali,upravo je izasla vest da “nas”premijer,Dacic ide u petak na sasatanak kod Rikera,koji je odgovoran za nasilno prosirenje “EU”,na teritoriju Srbije.
Eto prilike da “nas”premijer,napuni evropske baterije do kraja…ali,zelim malo da mu pomognem i da mu predlozim par tema,bar kao kontra akcija koju cine nasi neprijatelji,recimo:
1-za Milanovica,da zatrazi obnovu Plana Z4,kao “zajednice srpskih opstina ” u Hrvatskoj,zatim da se procesuiraju zlocini nad Srbima u “bljeski i oluji”,zatim da trazi pronalazenje nestalih,zatim da SPRECI HISTERIJU U HRVATSKOJ STAMPI ,gde se otvoreno vredja i preti srpskom narodu,posebno u komentarima citalaca,specijalno,da se izvine za zlocine nad Srbima u SVIM RATOVIMA i da plate ucinjenu stetu,osim ako Dacic ne misli da smo se sami poubijali,a mi njima trebamo platiti,sto Hrvaysku nije sramota traziti…
POSLE MOZE RESETOVANJE IVICE DACICA.
2.za Rikera,da se “EU” ,PRE NEGO STO SE NASILNO PROSIRI NA TERITORIJU SRBIJE…izjasni da li je Srbija agresor u gradjanskom ratu i secesiji nacionalistickih republika…,da li je haski tribunal objektivan,da li toliko Srba treba da bude na robiji,da li skoro niko od Albanaca i muslimana ne treba da odgovara…kada nam odgovori na ta pitanja,a budemo zadovoljni,mozemo sesti za sto,ravnopravno sa ostalima…
Na zalost,ja sada PISEM uz vetar…ali samo zahvaljujuci nasoj slepoj servilnosti.Jos jedan dan srpske istorije je bacen u smece.
Mogu i da se složim sa vama g. Koštunice, pa i da vam oprostim “peti oktobar”, jer izvinuće te morali ste znati tada kakvu “ekipu” predvodite, na čelu sa “nesrećnim” premijerom. Ne mogu samo da prihvatim večnu kritiku iz udobnih opozicionih fotelja, jer priznaće te da ste imali ŠANSU, ako ne 2008, a ono 2012 da u koaliciji sa SNS date svoj doprinos. Samim tim ne bi bilo potrebe da se kritikuje Dačić i njegov SPS, koji uzgred ni nalik na “izvorni, jer ne bi bio u vlasti. Isuviše kolebanja je bilo kod vas, isuviše hoću-neću,a Srbija, kao što kažete – nema više vremena!
Dr Vojislav Koštunica je bio (velika) vlast u ovoj državi dugi niz godina: predsednik republike, u dva navrata predsednik vlade, pa za njega i njegovoe obožavaoce imam samo jedno pitanje: zašto za taj dugi niz godina nije uradio ništa od onoga što sada tvrdi da je jedini pravi put Srbije? Zašto su za njegovih mandata ministri inostranih poslova bili Svilanović i Drašković? Koliko puta je bio u Rusiji, Kini, Indiji i drugim, naklonjenim nam državama? Bio je vlast u ovoj državi dugi niz (mislim osam) godina, i šta je u toku tih godina uradio za Kosovo i Metohiju? Vi kako hoćete, ali ja u njegovu iskrenost ne verujem!
Po svim pravilima demokratija predstavlja vladavinu većine. (Tako je po pravilima, ali je jasno da vlada korumpirana manjina!) Ono što nije uređeno ustavom i zakonima, a od bitnog je značaja za naciju i državu, moralo bi dobiti legitimitet putem referenduma. Međutim, ove tzv. demokratske neoliberalne vlasti u Srbiji rade od početka potpuno suprotno navedenim pravilima. Svi izlaze sa šturim političkim programima na izbore, ili čak i bez njih, a niko ne ispunjava ni jedno predizborno obećanje. Stvaraju se vladajuće koalicije koje skoro u celosti odudaraju od izborne volje glasača i rezultata glasanja. Ni jedna vlast ne primenjuje Ustav, a tek zakone da ne pričamo.
Nabrojmo najvažnija antidemokratska ogrešenja vlasti:
– nikada nije donet tranzicioni program, niti je postignut nacionalni konsenzus za sprovođenje tranzicije;
– kada se parlamentarna većina skrpi s koca i konopca, suprotno većinskoj volji glasača, i pošto vladajuća koalicija nikada ne saopštava niti ozvaničava svoj politički i ekonomski program, donose se zakoni kojima se zamenjuju navedeni demokratski oblici utvrđivanja većinske volje građana, koji isključivo služe vladajućoj koaliciji da sprovodi svoje partijske i lične interese, a na štetu državnih i nacionalnih;
– evrointegracije su proglašene bezalternativnim, a da nije raspisan referendum kojim bi se utvrdila volja većine (ovo je od izuzetnog nacionalnog značaja, to je sada potpuno jasno, jer nam je jevrounijaćenje donelo beznadno propadanje u sunovrat);
– Ustav je utvrđen referendumom, pa i njegova odredba o Kosmetu kao sastavnom delu državne teritorije, ali ni jedna vlast se i ne obzire na to;
– ukidanje narodne vojske (eliminisanjem obaveze služenja vojnog roka) i uvbođenje plećničke armije, imajući u vidu da je bezbednost države i naroda jedan od ključnih nacionalnih interesa, nikako nije moglo biti izvršeno bez referendumskog izjašnjenja…
Moglo bi se još navoditi, ali zadržaćemo se na teškim nedemokratskim propustima aktuelne vlasti:
– i ova vlast je sastavljena tako da ne odražava većinsku volju glasača (u njoj se barem URS nikako nije mogao naći);
– obećali su nam pred izbore promene na bolje opšteg stanja države, nacije i ekonomije, a imamo sledeću pojavu:
a) kleli su se da će preispitati sve dosmanlijske sporazume sa šiptarima i sve neustavne podredbe, pa i cele sporazume, poništiti – naprotiv, prihvatili su sve sporazume kao međunarodne obaveze Srbije, uveli su granicu posred Srbije, predali su administrativna ovlašćenja tzv. Kosovi kojima se puni državni kapacitet te secesionisatičke tvorevine;
b) doneli su nekakvu rezoluciju o rešavanju kosmetskog čvora kojim su dali odrešene ruke predsedniku Vlade da potpuno suprotno Ustavu i nacionalnim interesima izvrši činjenično priznavanje nezavisne Kosove u pregovorima sa šiptarima;
v) premijer je zaustavio izjašnjenje Ustavnog suda o neustavnosti šiptarskih sporazuma, jer se kao čeka poseban zakon o autononomiji Kosmeta (onaj kojeg Sud kontroliše naređuje Sudu da se ne izjasni dok on ne donese zakon koji je će takođe nesumnjivo biti neustavan);
– čelnici EU nam već izvesno vreme poručuju da se ni za 10 ili 15 godina ne nadamo prijemu u EU, jer ona nema kapacitet za to (uprkos tome, po zahtevima te iste EU, koja izjavljuje da ni sama ne zna šta će sa njom uskoro biti, vrši se dalje državno, ekonomsko i svako drugo sakaćenje Srbije);
– Ustavni sud je poništio mnoge secesionističke odredbe Statuta Vojvodine, ali Statut nije promenjen (čini mi se?!) i odluka US se bahato derogira…
Vratimo se jevrointegracijama i javnom mnenju o tome. Pošto je smisleno sumnjati i u onaj sat na Tijanićevom Dnevniku, teško je verovati nevladinim institucijama koje vrše sondaže javnog mnenja. Sklon sam da verujem da ni 30% populacije ne podržava dalje jevrounijaćenje. Narod se ipak obavestio i opametio i shvatio suštinu te zlokobne kvazi državne tvorevine. Ocem EU smatra se grof R. N. Kudenhof – Kalegri, sin austrougarskog podanika i majke Japanke. Bio je visoko kotirani mason i njegova je zasluga onih 12 zvezdica na grbu EU, koje simbolizuju 12 izrailjevih plemena. Posle njega nasledio ga je Oto fon Habsburg. Novi svetski i evropski poredak oblikuje tzv. crna aristokratija i jevreji. Veliki uticaj na EU ima tzv atlantistička duhovna aristokratija na čelu sa Bilderberg klubom. Cilj EU je odvajanje nacije od države, likvidiranje državnih granica i poništavanje država, podela ljudi na gospodare i robove i smanjenje svetske populacije na dve milijarde. Uzor im je grad-država Venecija, pa se zato crna aristokratija, čiji je centar inače u Londonu, zove drukčije i venecijansko crno plemstvo. Dakle, EU je u celosti ogledni uzorak funkcionisanja budućeg novog svetskog poretka i biće bez emocija ukinuta čim svetski vladari odluče da je dosta sa testiranjem i da je vreme za praktično pretvaranje STO (koji je ogledna vlada NSP i ima čak i svoj ustav!) u pravu vladu i preuzimanje vladavine nad celim svetom.
Eto, u takvo kolo mi se pokušavamo udenuti i uhvatiti, a ne samo da ne znamo te igre, nego se oni odnose prema nama kao onaj što neće da ugazi u nešto ljigavo. Igraju sotonsku igru sa našim vlastodršcima dok nas apsolutno ne neutrališu kao državu i narod, ne kupe i našu zemlju i vodu (privredu su potpuno razorili) i ne pretvore nas konačno u protektorat pod upravom, npr., krvatske.
Evropa je inače u svetskoj istoriji veoma kompleksna tvorevina. Bila je rasadnik svega i svačega: i kulture najvišeg dometa, ali i destrukcije kojoj ni sotona nije dorastao. Nije džabe veliki inkvizitor iz romana “Braća Karamazovi” iz Sevilje, ova epizoda iz romana je predstavlja najumnije i najdublje ljudsko mišljenje o smislu postojanja čoveka. U Evropi je ponikao kolonijalizam, robovski sistem, besomučna eksploatacija siromašnih ljudi i država, stogodišnji verski ratovi, krstaški ratovi, otpadništvo Katoličke crkve od hrišćanstva, neljudska tehnološka i kapitalna eksploatacija koju vrše razvijeni nad nerazvijenim, svetski ratovi, genocidi… Podsetimo se (možda nismo zaboravili) da je bombardovanje Srbije vršeno poletanjem bombardera iz Avijana, uz aktivno učešće većine evropskih država, da nas je prevarila instaliranjem euleksa na Kosmetu i naturanjem Ahtisarijevog plana, a vrši gnusnu sabotažu tzv. organskog genocidnog šiptarskog zločina, koji je nesumnjivo činjen pod pokroviteljstvom EU!
I, zato, braćo Srbi, bilo bi Srbski i hrišćanski i milome Bogu po volji, kada bismo mi Srbi pokušali da zaštitimo svetinje podignute u slavu Gospoda, Gračanicu, Dečane, Crkvu Ravanicu – tako što bismo barem na referndumu odlučili da li hoćemo da štitimo sebe ili hoćemo u jevrounijatski ponor…
“To su pohot i pamet. Oboje čovečje: čovečja pohot i čovečja pamet. A to dvoje oličeno je u papi i u Luteru. Šta je, dakle, Evropa? Papa i Luter. Zasićene ljudske pohoti do vrhunca, i zasićene ljudske pameti do vrhunca. Evropski papa je ljudska pohot za vlašću. Evropski Luter – ljudska rešenost da sve objasni svojom pameću. Papa kao vladar sveta i naučnik kao vladar sveta. To je Evropa u suštini svojoj, bitno i istorijski. Jedno označava bacanje čovečanstva u vatru a drugo označava bacanje čovečanstva u vodu. A oboje – odvajanje čoveka od Boga. Jer jedno znači negiranje vere a drugo negiranje crkve Hristove. Tako dejstvuje u telu Evrope zli duh evo nekoliko vekova.
Papizam se služi politikom, jer tako se samo dolazi do vlasti. Luteranizam se služi filosofijom i naukom, jer tako misle doći do pameti. Tako je pohot digla rat protiv pameti i pamet protiv pohoti. To je nova vavilonska kula, to je Evropa. Ali je u naše vreme ustalo novo pokolenje evropsko, koje je venčalo pohot i pamet u ateizmu a odbacilo papu i Lutera. Sad niti ko skriva pohot niti hvali pamet. Ljudska pohot i ljudska pamet venčani su u naše dane i stvoren je jedan brak koji nije ni katolički ni luteranski, nego očigledno i javno satanski.”
(Vladika Nikolaj: Šta je to Evropa”, Bogotražitelj)