Крвави пир на Божић!

Шиптарска полиција свирепо претукла десеторицу српских младића из Лепосавића

Све појединости о ужасу, кроз који је прошло десет Срба ухапшених на Божић у Грачаници, нису биле познате у тренутку закључења овог броја „Печата“, али да је заиста реч о ужасном и ужасавајућем дивљању шиптарских полицајаца којем су Срби били изложени – у то нема никакве сумње. Чак је и најгрубља слика – да су сва десеторица била физички и психички злостављана, и то усред судског поступка који се водио против њих – довољна да се стекне прави утисак о размерама терора.
Сва десеторица младића су становници Лепосавића, који су на Божићну литургију у Грачаницу кренули својим аутомобилима, а пошто су каснили у односу на главну поворку, у којој је било особље Канцеларије за Косово и Метохију на челу са директором Александром Вулином, изгледа да нису штедели гас. Нагађа се да је нешто бржа вожња и била главни разлог због којег су упадали у очи, при чему тај њихов саобраћајни прекршај по свој прилици није био толико озбиљан колико је могао да изгледа када се узме у обзир да је реч о више возила у колони. У сваком случају, колона је пресретнута и њих десеторица су приведени.
(Младићи су касније, када су се по пуштању из притвора обратили јавности на конференцији за новинаре, рекли да имају сазнања да их је шиптарској полицији пријавио Бојан Стојановић, иначе „председник“ Општине Грачаница лојалан Приштини; Стојановић је те наводе порекао у телефонској изјави „Танјугу“).
Чим су приведени, младићи су изложени свирепом премлаћивању, најпре у станици полиције, а затим и у згради суда у Приштини, где су били прослеђени на саслушање. Штавише, шиптарски полицајци, припадници њихове вајне специјалне јединице РОСУ, батинали су их док је саслушање трајало!
„Пролазили смо кроз шпалир у згради полиције. Били смо везани и сви су нас тукли. Затим ми је троје њих ставило појас око врата и покушавали су да ме даве. Онда ме је један питао одакле сам, а када сам одговорио он ме је питао да ли је то у ‚Републици Косово‘. Пошто нисам хтео да одговорим наставили су да ме бију, иако сам био везан“, рекао је Бранко Милојевић, један од приведених и претучених, додајући да су њега и остале Шиптари тукли пендреком, батеријском лампом и кундаком од пушке по целом телу. „То што су хтели да чују од нас – да живимо у ‚Републици Косово‘, нису чули, онда су нам пуштали ратне песме, а возач је насред улице подигао ручну, зауставио возило, извадио пиштољ, наслонио ми на колено и тражио да кажем да живим у ‚Републици Косово‘. У суду су ме тукли док сам седео и тражили да спустимо главу, јер смо паравојна формација и четници.“
Најгоре је прошао 30-годишњи Дарко Власај, кога су насилници посебно тукли због тога што је дете из мешовитог брака:
„У тоалету су ми ставили лисице на руке, раширили ноге и немилосрдно ударали по препонама, говорећи ми да то раде како никада не бих могао да имам децу. Било их је двојица, терали су ме да се умивам како бих освежио лице и запретили да никоме не смем да кажем да су ме тукли“, испричао је Власај, који ће, како су оценили лекари у Косовској Митровици који су га прихватили (и после упутили за Београд, на темељнији третман), од овога имати трајнија оштећења.
Крстимир Пантић, председник Општине Северна Митровица, у име Канцеларије за Косово и Метохију обратио се писмом команданту КФОР-а, шефу мисије ЕУЛЕКС и директору УНМИК-а у Приштини, захтевајући да се лично увере у стање приведених, те да се поведе кривични поступак против свих који су учествовали у мучењу српских младића. Као по обичају, представници набројаних међународних институција одговорили су протоколарним, млаким уверавањима како „посматрају цео случај“, док је косовска полиција негирала оптужбе – упркос очигледним траговима иживљавања, видљивим на телима десеторице Срба.
(Агенције)