Какву мрежу плете СТО?

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Обамина администрација је после избора ставила на сто закон HR875 којим ће бити омогућено да Волстрит и „Монсанто“ успоставе контролу над остатком планете

Катару је 26. новембра започео 18. међународни самит посвећен климатским променама. На улазу у Конгресни центар налази се скулптура огромног паука под називом „мама“, рад француског скулптора Луиз Буржоа. Паук је за ауторку био симбол рађања и бриге за потомство, што се тешко може спојити са еугеничким пројектима заговараним од најмоћнијих учесника скупа.

МРЕЖА ОБМАНЕ Док су политичари и банкари за говорницом плели мрежу обмане, замајавајући аудиторијум статистичким подацима, процентима и обећањима о смањењу емисије CО2, над скупом се надвила сенка паука из песме Валтера Скота о „мрежи обмане“: „Oh! what a tangled web we weave, when first we practice to deceive!“ („Какву разгранату мрежу плетемо, кад почињемо да варамо“). Многи се питају шта можемо очекивати од скупа на којем се нико није усудио да спомене утицај војне индустрије на климатске промене, нити покрене питање у вези са њиховом мултидисциплинарном ХААРП играчком, на које већ годинама чекамо одговор.
Најзначајније поруке допиру из кулоара, забележене од стране алтернативних медија, у којима научници и екоактивисти упозоравају на опасност од све арогантнијег понашања Светске трговинске организације, која од 1995. плете „мрежу обмане“, у циљу преузимања контроле над нашим животом. Намећући државама тзв. уговоре о слободној трговини СТО их обавезује да, у интересу транснационалних корпорација и банака, контролишу све што је у домену размене. При том правила „тржишне дисциплине“ обавезују само домороце.
И у Србији се СТО представља као „форум за трговинске преговоре“, а у ствари је инструмент за тоталну контролу, спроведену уз помоћ „трговинских споразума“, без консултације са представницима сељака и радника, чије делатности морају бити потчињене комерцијалним потребама. „Не ради се о трговинском споразуму већ о капитулацији“, тврди аналитичар Ендрју Маршал, „после које владе губе контролу над својим природним ресурсима, онемогућене да заштите природу и становништво. Налазимо се пред последњим нивоом развоја поретка, кад компаније почињу да преузимају контролу над воденим ресурсима и енергентима, а правно разрушене земље прелазе у руке корпорација и банака, којима су једина преостала сметња грађани.“
Да се не ради о либерализацији, већ о перфидној подели карата привилегованима, сведоче мере за спасавање банака из 2008. које би, према теорији о „слободном тржишту“ морале да пропадну, али им је бачен појас за спасавање као вид најбестиднијег протекционизма. По истом принципу функционише Европска банка ЕБРД, финансијски штитећи једну компанију, док пољопривреднике Србије и читаву њену економију пушта низ воду. Еколошки аспект ових финансијских операција потпуно је занемарен, а механизми за обештећење земаља, региона и појединаца не постоје.

[restrictedarea]

МЕТА ЗА ОДСТРЕЛ У овом тренутку СТО почива на Концензусу четири државе, што значи да САД, Канада, Јапан и ЕУ чине већину. Остали чланови нису равноправно заступљени. „Систем одлучивања подсећа на онај који спроводи мафија; то није ни светска, ни трговинска, ни организација“, каже један од учесника скупа, обелодањујући начин на који се доносе одлуке: „На формалним заседањима се одиграва представа за публику, док се одлуке доносе у такозваној Зеленој соби, у којој се налази само део представника – неких 25 чланица. Они доносе одлуке и нико не зна ко их је бирао, кога репрезентују и коме одговарају“, што се према тврдњи присутних десило и у Катару.
Вандана Шива упозорава на злоупотребу термина „безбедност хране“, омиљеног у пропагандном жаргону СТО; а ради се о безбедности компанија са којима се склапају споразуми о субвенцијама за пољопривреду САД-а и ЕУ. Неометан извоз ове „јефтине“ хране у земље Трећег света доводи домаћег произвођача у неравноправан положај, претварајући га у мету за одстрел.
Хармонизацијом са условима наметнутим од стране СТО, земље чланице улазе у зону одговорности Асоцијације за храну и лекове (ФДА), која се обрушила на узгајивача лековитог биља и суплемената на биљној бази. Активисти из Алијансе за природно здравље (АНХ) наговештавају почетак крсташког рата против овог сектора, а међу првима су на мети природне форме витамина Бе – пyридоxамина, стављеног на листу забрањених додатака храни. Фармацеутска компанија „Био стратум“ бацила је око на пyридоxамин и добила благослов од ФДА да га стави на листу лекова „на рецепт“, одузевши малим лабораторијама посао, а пацијентима могућност да биљне препарате набаве у слободној продаји.
ФДА се спрема да под притиском фармакоиндустрије повуче из слободне продаје и производ П5П (људско тело мора да претвори Б6 у П5П како би га учинила употребљивим за организам). У петицији фармакобосова дословно пише:„Фармацеутске компаније које развијају линију лекова морају бити заштићене од произвођача који нуде витамине као ‚додатке исхрани‘. Постоји опасност да ће људи радије куповати ове дијететске производе, него што ће узимати лекове.“

ОД ГМО ДО БИО ПРОИЗВОДА На удару се нашла и компанија Флемингер, са лековитим „зеленим чајем“. ФДА је запретила да ће производ бити повучен са тржишта уколико остане натпис о лековитости чаја, а произвођач нутриционистичких препарата Diamond Foods морао је да повуче свој производ на бази ораха (са омега 3 састојцима), зато што ФДА тврди да се ради о леку. Док СТО везује руке малим лабораторијама, „Нестле“ је добио благослов да преузме производњу витамина Б6, повезавши се са кинеском компанијом „Chi-Med“. Звучи морбидно идеја да би један од најжешћих противника обележавања ГМ хране могао да преузме сектор „био хране“, а њихов прагматичан коментар у вези са оваквом тржишном трансформацијом гласи: „Ми имамо једноставан прилаз овом питању: ослушкујемо тржиште.“ А шта ће бити скривено од јавности у формули њихових „био“ производа, намењених пре свега деци, можемо само да нагађамо.
И док егзекутори плету невидљиву мрежу закона, уредби, споразума… пред нама се урушавају темељи егзистенције – од америчког континента до Балкана. „Традиционалан начин живота који је одржао мале породичне фарме нестаје пред нашим очима, а влада и агробизнис у том послу имају руке крваве до лаката“, каже новинар и писац Мајкл Шнајдер, упућујући на застрашујући податак да је у Америци од 6,8 милиона фарми регистрованих 1935. остало само два милиона, а сваке недеље 330 пољопривредника напушта своје поседе заувек. При том је само шест одсто фармера млађе од 35 година. Целокупна производња хране налази се у рукама 10 корпорација, а до тога су довели „споразуми о капитулацији“ са СТО, ФДА, ФАО… „Викиликс“ је дошао до кореспонденције из које се види да ће свака земља која се успротиви уношењу ГМО у ланац исхране бити „предмет одмазде“ и „проузроковати патњу“ у региону, док европске агенције за безбедност хране тврде да ГМО више не би требало контролисати „зато што су нешкодљиви“.

РАЦИЈА У БАШТИ Обамина администрација је после избора ставила на сто закон HR875 који је стајао спреман у фиоци чекајући прави тренутак. Овим законом ће бити омогућено да Волстрит и „Монсанто“ успоставе контролу над остатком планете. Закон се обрушава на оне који пожеле да сами производе своју храну, у сопственој башти, врту, на тераси… За неовлашћено поседовање само једне саксије са јестивом биљком предложена је казна од милион долара! Рибарнице, пијаце, пекаре… све ће бити стављено под присмотру у циљу успостављања тоталне контроле над производњом и дистрибуцијом хране.
Нови Зеланд је прва држава изложена овом пилот програму, спроведеном уз помоћ споразума са СТО и ФДА, којим се влада овлашћује да одлучује о томе ко може, а ко неће смети да узгаја храну за себе и породицу. Свака саксија са поврћем постаће предмет интересовања тајних екослужби, овлашћених да врше оружане рације у дворишта и станове, а уколико неко пожели да плодове из своје баште подели са комшијама, мораће да прибави гомилу сертификата и потврда да су биљке узгајане уз помоћ вештачког ђубрива, пестицида, фунгицида… Овај закон даје право држави да узгаја храну далеко од очију (и контроле) јавности и могућност да то право пренесе на приватне компаније, међу којима је и свемоћни „Монсанто“. Компанија ће, са своје стране, имати на располагању механизме да самостално врши „претрагу терена“, уз спровођење мера принуде над становништвом. Њихова приватна полиција имаће имунитет и одговараће за своје поступке само налогодавцима. Што се тиче судбине банки семена, строгом контролом ће им се до те мере отежати посао да ће на крају бити укинуте.
У књизи „Шесто изумирање“ палеонтолог Нилс Елдрид каже да су главни глобални биотички губици у прошлости изазвани физичким догађајима, који леже изван нормалних климатских и других физичких поремећаја. Данас је на делу фаза „шестог изумирања“, а изазивач поремећаја је човек. „Људи су започели негативно да делују на природно окружење чим су се појавили на Земљи, понашајући се као слон у стаклорезачкој радњи“, каже Елдриџ, указујући на човека као главног кривца што су највећи екосистеми утонули у хаос. „Ако се узме у обзир да је само 10 одсто врста преживело треће масовно изумирање, питамо се да ли ће било ко преживети шесто?“

[/restrictedarea]