Kakvu mrežu plete STO?

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Obamina administracija je posle izbora stavila na sto zakon HR875 kojim će biti omogućeno da Volstrit i „Monsanto“ uspostave kontrolu nad ostatkom planete

Kataru je 26. novembra započeo 18. međunarodni samit posvećen klimatskim promenama. Na ulazu u Kongresni centar nalazi se skulptura ogromnog pauka pod nazivom „mama“, rad francuskog skulptora Luiz Buržoa. Pauk je za autorku bio simbol rađanja i brige za potomstvo, što se teško može spojiti sa eugeničkim projektima zagovaranim od najmoćnijih učesnika skupa.

MREŽA OBMANE Dok su političari i bankari za govornicom pleli mrežu obmane, zamajavajući auditorijum statističkim podacima, procentima i obećanjima o smanjenju emisije CO2, nad skupom se nadvila senka pauka iz pesme Valtera Skota o „mreži obmane“: „Oh! what a tangled web we weave, when first we practice to deceive!“ („Kakvu razgranatu mrežu pletemo, kad počinjemo da varamo“). Mnogi se pitaju šta možemo očekivati od skupa na kojem se niko nije usudio da spomene uticaj vojne industrije na klimatske promene, niti pokrene pitanje u vezi sa njihovom multidisciplinarnom HAARP igračkom, na koje već godinama čekamo odgovor.
Najznačajnije poruke dopiru iz kuloara, zabeležene od strane alternativnih medija, u kojima naučnici i ekoaktivisti upozoravaju na opasnost od sve arogantnijeg ponašanja Svetske trgovinske organizacije, koja od 1995. plete „mrežu obmane“, u cilju preuzimanja kontrole nad našim životom. Namećući državama tzv. ugovore o slobodnoj trgovini STO ih obavezuje da, u interesu transnacionalnih korporacija i banaka, kontrolišu sve što je u domenu razmene. Pri tom pravila „tržišne discipline“ obavezuju samo domoroce.
I u Srbiji se STO predstavlja kao „forum za trgovinske pregovore“, a u stvari je instrument za totalnu kontrolu, sprovedenu uz pomoć „trgovinskih sporazuma“, bez konsultacije sa predstavnicima seljaka i radnika, čije delatnosti moraju biti potčinjene komercijalnim potrebama. „Ne radi se o trgovinskom sporazumu već o kapitulaciji“, tvrdi analitičar Endrju Maršal, „posle koje vlade gube kontrolu nad svojim prirodnim resursima, onemogućene da zaštite prirodu i stanovništvo. Nalazimo se pred poslednjim nivoom razvoja poretka, kad kompanije počinju da preuzimaju kontrolu nad vodenim resursima i energentima, a pravno razrušene zemlje prelaze u ruke korporacija i banaka, kojima su jedina preostala smetnja građani.“
Da se ne radi o liberalizaciji, već o perfidnoj podeli karata privilegovanima, svedoče mere za spasavanje banaka iz 2008. koje bi, prema teoriji o „slobodnom tržištu“ morale da propadnu, ali im je bačen pojas za spasavanje kao vid najbestidnijeg protekcionizma. Po istom principu funkcioniše Evropska banka EBRD, finansijski štiteći jednu kompaniju, dok poljoprivrednike Srbije i čitavu njenu ekonomiju pušta niz vodu. Ekološki aspekt ovih finansijskih operacija potpuno je zanemaren, a mehanizmi za obeštećenje zemalja, regiona i pojedinaca ne postoje.

[restrictedarea]

META ZA ODSTREL U ovom trenutku STO počiva na Koncenzusu četiri države, što znači da SAD, Kanada, Japan i EU čine većinu. Ostali članovi nisu ravnopravno zastupljeni. „Sistem odlučivanja podseća na onaj koji sprovodi mafija; to nije ni svetska, ni trgovinska, ni organizacija“, kaže jedan od učesnika skupa, obelodanjujući način na koji se donose odluke: „Na formalnim zasedanjima se odigrava predstava za publiku, dok se odluke donose u takozvanoj Zelenoj sobi, u kojoj se nalazi samo deo predstavnika – nekih 25 članica. Oni donose odluke i niko ne zna ko ih je birao, koga reprezentuju i kome odgovaraju“, što se prema tvrdnji prisutnih desilo i u Kataru.
Vandana Šiva upozorava na zloupotrebu termina „bezbednost hrane“, omiljenog u propagandnom žargonu STO; a radi se o bezbednosti kompanija sa kojima se sklapaju sporazumi o subvencijama za poljoprivredu SAD-a i EU. Neometan izvoz ove „jeftine“ hrane u zemlje Trećeg sveta dovodi domaćeg proizvođača u neravnopravan položaj, pretvarajući ga u metu za odstrel.
Harmonizacijom sa uslovima nametnutim od strane STO, zemlje članice ulaze u zonu odgovornosti Asocijacije za hranu i lekove (FDA), koja se obrušila na uzgajivača lekovitog bilja i suplemenata na biljnoj bazi. Aktivisti iz Alijanse za prirodno zdravlje (ANH) nagoveštavaju početak krstaškog rata protiv ovog sektora, a među prvima su na meti prirodne forme vitamina Be – pyridoxamina, stavljenog na listu zabranjenih dodataka hrani. Farmaceutska kompanija „Bio stratum“ bacila je oko na pyridoxamin i dobila blagoslov od FDA da ga stavi na listu lekova „na recept“, oduzevši malim laboratorijama posao, a pacijentima mogućnost da biljne preparate nabave u slobodnoj prodaji.
FDA se sprema da pod pritiskom farmakoindustrije povuče iz slobodne prodaje i proizvod P5P (ljudsko telo mora da pretvori B6 u P5P kako bi ga učinila upotrebljivim za organizam). U peticiji farmakobosova doslovno piše:„Farmaceutske kompanije koje razvijaju liniju lekova moraju biti zaštićene od proizvođača koji nude vitamine kao ‚dodatke ishrani‘. Postoji opasnost da će ljudi radije kupovati ove dijetetske proizvode, nego što će uzimati lekove.“

OD GMO DO BIO PROIZVODA Na udaru se našla i kompanija Fleminger, sa lekovitim „zelenim čajem“. FDA je zapretila da će proizvod biti povučen sa tržišta ukoliko ostane natpis o lekovitosti čaja, a proizvođač nutricionističkih preparata Diamond Foods morao je da povuče svoj proizvod na bazi oraha (sa omega 3 sastojcima), zato što FDA tvrdi da se radi o leku. Dok STO vezuje ruke malim laboratorijama, „Nestle“ je dobio blagoslov da preuzme proizvodnju vitamina B6, povezavši se sa kineskom kompanijom „Chi-Med“. Zvuči morbidno ideja da bi jedan od najžešćih protivnika obeležavanja GM hrane mogao da preuzme sektor „bio hrane“, a njihov pragmatičan komentar u vezi sa ovakvom tržišnom transformacijom glasi: „Mi imamo jednostavan prilaz ovom pitanju: osluškujemo tržište.“ A šta će biti skriveno od javnosti u formuli njihovih „bio“ proizvoda, namenjenih pre svega deci, možemo samo da nagađamo.
I dok egzekutori pletu nevidljivu mrežu zakona, uredbi, sporazuma… pred nama se urušavaju temelji egzistencije – od američkog kontinenta do Balkana. „Tradicionalan način života koji je održao male porodične farme nestaje pred našim očima, a vlada i agrobiznis u tom poslu imaju ruke krvave do lakata“, kaže novinar i pisac Majkl Šnajder, upućujući na zastrašujući podatak da je u Americi od 6,8 miliona farmi registrovanih 1935. ostalo samo dva miliona, a svake nedelje 330 poljoprivrednika napušta svoje posede zauvek. Pri tom je samo šest odsto farmera mlađe od 35 godina. Celokupna proizvodnja hrane nalazi se u rukama 10 korporacija, a do toga su doveli „sporazumi o kapitulaciji“ sa STO, FDA, FAO… „Vikiliks“ je došao do korespondencije iz koje se vidi da će svaka zemlja koja se usprotivi unošenju GMO u lanac ishrane biti „predmet odmazde“ i „prouzrokovati patnju“ u regionu, dok evropske agencije za bezbednost hrane tvrde da GMO više ne bi trebalo kontrolisati „zato što su neškodljivi“.

RACIJA U BAŠTI Obamina administracija je posle izbora stavila na sto zakon HR875 koji je stajao spreman u fioci čekajući pravi trenutak. Ovim zakonom će biti omogućeno da Volstrit i „Monsanto“ uspostave kontrolu nad ostatkom planete. Zakon se obrušava na one koji požele da sami proizvode svoju hranu, u sopstvenoj bašti, vrtu, na terasi… Za neovlašćeno posedovanje samo jedne saksije sa jestivom biljkom predložena je kazna od milion dolara! Ribarnice, pijace, pekare… sve će biti stavljeno pod prismotru u cilju uspostavljanja totalne kontrole nad proizvodnjom i distribucijom hrane.
Novi Zeland je prva država izložena ovom pilot programu, sprovedenom uz pomoć sporazuma sa STO i FDA, kojim se vlada ovlašćuje da odlučuje o tome ko može, a ko neće smeti da uzgaja hranu za sebe i porodicu. Svaka saksija sa povrćem postaće predmet interesovanja tajnih ekoslužbi, ovlašćenih da vrše oružane racije u dvorišta i stanove, a ukoliko neko poželi da plodove iz svoje bašte podeli sa komšijama, moraće da pribavi gomilu sertifikata i potvrda da su biljke uzgajane uz pomoć veštačkog đubriva, pesticida, fungicida… Ovaj zakon daje pravo državi da uzgaja hranu daleko od očiju (i kontrole) javnosti i mogućnost da to pravo prenese na privatne kompanije, među kojima je i svemoćni „Monsanto“. Kompanija će, sa svoje strane, imati na raspolaganju mehanizme da samostalno vrši „pretragu terena“, uz sprovođenje mera prinude nad stanovništvom. Njihova privatna policija imaće imunitet i odgovaraće za svoje postupke samo nalogodavcima. Što se tiče sudbine banki semena, strogom kontrolom će im se do te mere otežati posao da će na kraju biti ukinute.
U knjizi „Šesto izumiranje“ paleontolog Nils Eldrid kaže da su glavni globalni biotički gubici u prošlosti izazvani fizičkim događajima, koji leže izvan normalnih klimatskih i drugih fizičkih poremećaja. Danas je na delu faza „šestog izumiranja“, a izazivač poremećaja je čovek. „Ljudi su započeli negativno da deluju na prirodno okruženje čim su se pojavili na Zemlji, ponašajući se kao slon u staklorezačkoj radnji“, kaže Eldridž, ukazujući na čoveka kao glavnog krivca što su najveći ekosistemi utonuli u haos. „Ako se uzme u obzir da je samo 10 odsto vrsta preživelo treće masovno izumiranje, pitamo se da li će bilo ko preživeti šesto?“

[/restrictedarea]