Почетна / Друштво / Била једном једна Друга Србија

Била једном једна Друга Србија

Припремио Миодраг Зарковић

Шта се крије иза напрасног разумевања на које носиоци извршне власти наилазе међу најистакнутијим другосрбијанским јуришницима, својим дојучерашњим наводним критичарима

Када се Латинка Перовић у неколико последњих јавних наступа забрине над биолошким опстанком Срба, а лист „Политика“ посвети насловну страну некаквом „помирењу грађанске и националне Србије“ – и то помирење илуструје тиме што Ненад Прокић и Весна Пешић бодре садашњу „националну“ власт – не мора нужно да значи да су небо и земља заменили места. Напротив, пре ће бити да све наведено представља тек још један случај „непринципијелне коалиције“ из које закључујемо да некаквих чврстих принципа ту није било ни раније. Сва је прилика да би требало да осетимо бојазан за свако од кључних питања по којима су сагласност постигле кључне личности „Друге Србије“ и данашње званичне Србије, напрасно пуне међусобног уважавања, а донедавно као бајаги оштро супротстављене. Дотичну бојазан у сваком случају деле саговорници „Печата“ Мило Ломпар, Коста Чавошки и Славољуб Качаревић, јавни делатници познати по националној одговорности и можда баш због тога неприкладни за „национално помирење“ са другосрбијанским јуришницима.

Удес лакејске судбине

Мило Ломпар професор књижевности на Београдском универзитету

Шта су нам открили поступци и речи председника Србије, као и председника и потпредседника српске владе у вези са Косовом и Метохијом? Да они испуњавају идеолошке и политичке циљеве које је у дугом времену нашој јавној свести наметало секуларно свештенство. Одакле долази подршка коју ови носиоци власти добијају из дана у дан? Од дугогодишњих заговорника превасходне српске кривице за протекле ратове и од бескомпромисних бранилаца Хашког трибунала. Шта то значи? Да је подручје вредности било само привидно подручје наше јавне свести. Јер, реч је о људима који су деценијама изазивали најнегативније оцене у редовима секуларног свештенства. Како нико више не помиње потребу за лустрацијом носилаца политике деведесетих? Зар то не би било логично баш сада, када смо се недавно уверили у то ко је све потпуно невин пред Хашким трибуналом? Промена која се одиграла открила нам је да нису – свих ових година – кардинали секуларног свештенства били одабрани да оглашавају европске вредности у нашим запуштеним крајевима зато што су – како они воле да мисле – паметни и морални, него зато што су једини били на располагању. Господа никад нису била изузетна, него су увек била само употребљива. Није их вредност препоручила, него их је оскудна понуда учинила унајмљенима. Томе можда није дошао крај, али је свакако пала цена. Њихове идеале и циљеве оствариће дугогодишњи и опсесивни предмети њихове мржње. То показује да ти циљеви нису ни били универзални, док је мржња била искрена. Једино им је она остала. И тихи бес у сиктавим и палацавим речима којима именују многе личне особине људи чије политичке поступке морају да прихвате и да хвале. Зашто је то запало онима који су јавно ниподаштавали патријарха Павла док је лежао на одру? Зато што је то удес лакејске судбине. Јер – како је писао Толстој – за лакеја нема великог човека, зато што лакеј има свој појам о величини.

[restrictedarea]

Политички куплерај

Славољуб Качаревић уредник „Балкан магазина“

То што су другосрбијанци потрошени у свом табору и што више нису потребни свом налогодавцу, нимало ме не брине, нити секира. Али, проблем је у томе што они почињу све више да заузимају простор за реалну и прихватљиву политику. Прва међу њима била је Весна Пешић. Могао бих чак да кажем да је она била први петао, који је још у предизборној кампањи закукурикао да је окружење Бориса Тадића једно мафијашко друштво. Можда није хигијенски, али тиме што је рекла узела ми је реч из уста. Видим да и Соња Лихт сада наједном помиње како мора да постоји нека граница у нашем попуштању око кључних државних и националних питања. Чини ми се да покушавају да промене политику, али да и даље заступају антисрпске ставове. То је изгледа нека наша варијанта „Арапског пролећа“, где је циљ да се промене одела и да се изокрене реторика, али да играчи остану исти и да циљеви остану исти. Ово је врло опасна ситуација, јер јавност која није превише упућена у раније иступе ових људи, сада их прихвата малтене као своје саборце и истомишљенике. Тако је, рецимо, Борис Беговић недавно дао једну изјаву која је ближа разуму него било шта што је рекао у свом дотадашњем јавном деловању. И онда су ту његову изјаву почели да преносе чак и сајтови изразито родољубивог усмерења. Тамо су и читаоци били искрено обрадовани Беговићевом изјавом, а рекао бих да већина тих читалаца, нажалост, нема прави увид у то шта је Беговић раније причао и за шта се залагао. То све подсећа на улазак Млађана Динкића у владу, и на један коментар који је тада кружио: Потписујем свако слово Динкићевог програма само ако на почетку свега буде ухапшен Динкић.
Не знам у којој је мери ово смишљена акција, а у којој је то последица њиховог нагона за самоодржањем. Плашим се да има ту елемената смишљене акције, али то је мање битно, то је ствар за микроанализу. Много је битније што се ствара атмосфера политичког и друштвеног куплераја. Одједном се сада слажемо са Наташом Кандић и Соњом Лихт, односно сада се одједном оне слажу са нама. А то, мора да се призна, није нимало пријатно, нарочито ако се има у виду да нико од тих људи не исказује ни најмању намеру да се покаје због досадашњег деловања.

Крива је власт

Коста Чавошки  професор права на Београдском универзитету

Нападно помирење је последица неочекиване промене политике напредњака од како су успоставили владу са социјалистима. Садашња власт је према Косову и Метохији направила праву границу, јер се царина наплаћује само на међудржавним границама. То се види и по пореклу речи, изведене из појма „цар“. Путарина или пијачнина могу да буду у над-
лежности неке територијалне самоуправе, али царина је искључиво обележје границе између две државе. Због свега тога сматрам да није „Друга Србија“ та која се променила, већ да је власт пришла њој.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Veoma je tesko biti i sada u blizi pomenutih osoba.Njima neponosljivo smrdi iz usta, jer sada lizu ono stu su godinama sra……!!!! Neka im BOG oprosti , je mi obicni gradani to nikako ne mozemo!!!!!!!!!!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!