Bila jednom jedna Druga Srbija

Pripremio Miodrag Zarković

Šta se krije iza naprasnog razumevanja na koje nosioci izvršne vlasti nailaze među najistaknutijim drugosrbijanskim jurišnicima, svojim dojučerašnjim navodnim kritičarima

Kada se Latinka Perović u nekoliko poslednjih javnih nastupa zabrine nad biološkim opstankom Srba, a list „Politika“ posveti naslovnu stranu nekakvom „pomirenju građanske i nacionalne Srbije“ – i to pomirenje ilustruje time što Nenad Prokić i Vesna Pešić bodre sadašnju „nacionalnu“ vlast – ne mora nužno da znači da su nebo i zemlja zamenili mesta. Naprotiv, pre će biti da sve navedeno predstavlja tek još jedan slučaj „neprincipijelne koalicije“ iz koje zaključujemo da nekakvih čvrstih principa tu nije bilo ni ranije. Sva je prilika da bi trebalo da osetimo bojazan za svako od ključnih pitanja po kojima su saglasnost postigle ključne ličnosti „Druge Srbije“ i današnje zvanične Srbije, naprasno pune međusobnog uvažavanja, a donedavno kao bajagi oštro suprotstavljene. Dotičnu bojazan u svakom slučaju dele sagovornici „Pečata“ Milo Lompar, Kosta Čavoški i Slavoljub Kačarević, javni delatnici poznati po nacionalnoj odgovornosti i možda baš zbog toga neprikladni za „nacionalno pomirenje“ sa drugosrbijanskim jurišnicima.

Udes lakejske sudbine

Milo Lompar profesor književnosti na Beogradskom univerzitetu

Šta su nam otkrili postupci i reči predsednika Srbije, kao i predsednika i potpredsednika srpske vlade u vezi sa Kosovom i Metohijom? Da oni ispunjavaju ideološke i političke ciljeve koje je u dugom vremenu našoj javnoj svesti nametalo sekularno sveštenstvo. Odakle dolazi podrška koju ovi nosioci vlasti dobijaju iz dana u dan? Od dugogodišnjih zagovornika prevashodne srpske krivice za protekle ratove i od beskompromisnih branilaca Haškog tribunala. Šta to znači? Da je područje vrednosti bilo samo prividno područje naše javne svesti. Jer, reč je o ljudima koji su decenijama izazivali najnegativnije ocene u redovima sekularnog sveštenstva. Kako niko više ne pominje potrebu za lustracijom nosilaca politike devedesetih? Zar to ne bi bilo logično baš sada, kada smo se nedavno uverili u to ko je sve potpuno nevin pred Haškim tribunalom? Promena koja se odigrala otkrila nam je da nisu – svih ovih godina – kardinali sekularnog sveštenstva bili odabrani da oglašavaju evropske vrednosti u našim zapuštenim krajevima zato što su – kako oni vole da misle – pametni i moralni, nego zato što su jedini bili na raspolaganju. Gospoda nikad nisu bila izuzetna, nego su uvek bila samo upotrebljiva. Nije ih vrednost preporučila, nego ih je oskudna ponuda učinila unajmljenima. Tome možda nije došao kraj, ali je svakako pala cena. Njihove ideale i ciljeve ostvariće dugogodišnji i opsesivni predmeti njihove mržnje. To pokazuje da ti ciljevi nisu ni bili univerzalni, dok je mržnja bila iskrena. Jedino im je ona ostala. I tihi bes u siktavim i palacavim rečima kojima imenuju mnoge lične osobine ljudi čije političke postupke moraju da prihvate i da hvale. Zašto je to zapalo onima koji su javno nipodaštavali patrijarha Pavla dok je ležao na odru? Zato što je to udes lakejske sudbine. Jer – kako je pisao Tolstoj – za lakeja nema velikog čoveka, zato što lakej ima svoj pojam o veličini.

[restrictedarea]

Politički kupleraj

Slavoljub Kačarević urednik „Balkan magazina“

To što su drugosrbijanci potrošeni u svom taboru i što više nisu potrebni svom nalogodavcu, nimalo me ne brine, niti sekira. Ali, problem je u tome što oni počinju sve više da zauzimaju prostor za realnu i prihvatljivu politiku. Prva među njima bila je Vesna Pešić. Mogao bih čak da kažem da je ona bila prvi petao, koji je još u predizbornoj kampanji zakukurikao da je okruženje Borisa Tadića jedno mafijaško društvo. Možda nije higijenski, ali time što je rekla uzela mi je reč iz usta. Vidim da i Sonja Liht sada najednom pominje kako mora da postoji neka granica u našem popuštanju oko ključnih državnih i nacionalnih pitanja. Čini mi se da pokušavaju da promene politiku, ali da i dalje zastupaju antisrpske stavove. To je izgleda neka naša varijanta „Arapskog proleća“, gde je cilj da se promene odela i da se izokrene retorika, ali da igrači ostanu isti i da ciljevi ostanu isti. Ovo je vrlo opasna situacija, jer javnost koja nije previše upućena u ranije istupe ovih ljudi, sada ih prihvata maltene kao svoje saborce i istomišljenike. Tako je, recimo, Boris Begović nedavno dao jednu izjavu koja je bliža razumu nego bilo šta što je rekao u svom dotadašnjem javnom delovanju. I onda su tu njegovu izjavu počeli da prenose čak i sajtovi izrazito rodoljubivog usmerenja. Tamo su i čitaoci bili iskreno obradovani Begovićevom izjavom, a rekao bih da većina tih čitalaca, nažalost, nema pravi uvid u to šta je Begović ranije pričao i za šta se zalagao. To sve podseća na ulazak Mlađana Dinkića u vladu, i na jedan komentar koji je tada kružio: Potpisujem svako slovo Dinkićevog programa samo ako na početku svega bude uhapšen Dinkić.
Ne znam u kojoj je meri ovo smišljena akcija, a u kojoj je to posledica njihovog nagona za samoodržanjem. Plašim se da ima tu elemenata smišljene akcije, ali to je manje bitno, to je stvar za mikroanalizu. Mnogo je bitnije što se stvara atmosfera političkog i društvenog kupleraja. Odjednom se sada slažemo sa Natašom Kandić i Sonjom Liht, odnosno sada se odjednom one slažu sa nama. A to, mora da se prizna, nije nimalo prijatno, naročito ako se ima u vidu da niko od tih ljudi ne iskazuje ni najmanju nameru da se pokaje zbog dosadašnjeg delovanja.

Kriva je vlast

Kosta Čavoški  profesor prava na Beogradskom univerzitetu

Napadno pomirenje je posledica neočekivane promene politike naprednjaka od kako su uspostavili vladu sa socijalistima. Sadašnja vlast je prema Kosovu i Metohiji napravila pravu granicu, jer se carina naplaćuje samo na međudržavnim granicama. To se vidi i po poreklu reči, izvedene iz pojma „car“. Putarina ili pijačnina mogu da budu u nad-
ležnosti neke teritorijalne samouprave, ali carina je isključivo obeležje granice između dve države. Zbog svega toga smatram da nije „Druga Srbija“ ta koja se promenila, već da je vlast prišla njoj.

[/restrictedarea]