Одрастао сам уз Валтера

Разговарао Миодраг Зарковић

Генерални директор једне од највећих кинеских компанија, Менг Јан, каже да се и лично уверио у традиционално пријатељство између наше две земље

Наглашена посвећеност овдашњих медија свему што долази са Запада, нарочито тамошњем доживљају економије – упркос Светској економској кризи, која је експлодирала управо на тој страни планете, а и извожена је са ње у остатак човечанства – не јењава, тако да је београдски боравак генералног директора кинеске компаније „Чајна Шендонг интернационал“ Менга Јана прошао недовољно опажено у српској јавности. Да је, поређења ради, у Србију допутовао директор неког од водећих америчких или западноевропских конгломерата, сва је прилика да од тога не би могло да се живи колико би еврофилни медији брујали о важности посете.
Штета, пошто је реч о главном руководиоцу једне од најуспешнијих компанија из Кине, државе чија економија незадрживим корацима граби ка водећој позицији у свету. „Чајна Шендонг интернационал“ бави се грађевином, првенствено путарством, а глобално су најпознатији по томе што су у Кини изградили највећи мост свих времена, дуг чак 42 километра. Њихова највиша делегација боравила је у српској престоници последње септембарске седмице, када је изнела своју понуду у вези са изградњом две деонице Коридора 11.
У краћем разговору за „Печат“, непосредно пред повратак у Кину, Менг Јан изнео је своја запажања о Србији, српско-кинеским односима и, уопште, светским кретањима.

Како бисте описали кинески начин пословања?

Врло смо отворени према Европи и спољном свету уопште. Ми волимо ситуације из којих сви могу да извуку корист. Дакле, не само да корист има наша компанија, већ и наша држава и друштво и наша економија, али и средина у коју улажемо, односно средина у којој ће се наша делатност одвијати.

Можете ли да објасните „кинески феномен“? Како је Кина постала најзначајнија светска економија?

Верујем да је за то највише заслужна марљивост кинеских људи, као и њихов одговоран однос према раду. Такође, мислим да је кинеска влада применила праву политику, окренуту ка развоју привреде и економије. На пример, влада је увела пореску политику која је одговарала страним улагачима, тако да сада имамо ситуацију да свих 500 највећих компанија на свету послује у Кини. Исто тако је било заслужно и велико тржиште.

Да ли то значи да је улога државе ипак важна, насупрот мишљењу које преовладава на Западу и међу заступницима либералног капитализма да би улогу државе требало минимализовати?

У свету заиста постоје врло подељена, опречна мишљења у вези са тим питањем. На једној страни, један круг људи мисли да би улога државе требало да буде сведена на најмању могућу меру, а на другој страни, имамо људе који сматрају да улога тржишта мора да буде повећана. Ако обједините те две намере, направили сте нешто добро.

[restrictedarea]

Како сте у Кини успели да их обједините?

Као и у свему, тако је и овде најпре реч о осећању мере. Потребно је имати меру. Кинеска влада умерено, таман колико је потребно, учествује у развоју кинеске економије и привреде, и то даје резултате.

На који начин посматрате Србију? Шта видите у нашој земљи, какве прилике препознајете? Како Кинези гледају на Србију и сарадњу са нашом земљом?

Мислим да је одговор на ово питање врло једноставан: Кина и Србија уживају у дугој традицији пријатељских односа. Такође, кинеска влада никада неће према некој другој држави користити притиске и негативне утицаје. Привреда Србије је у значајној мери усмерена ка пољопривреди и то је још један од разлога због којих нас веома занима улагање у вашу земљу. Још једном бих волео да нагласим да је наша жеља да на крају сви имају користи, да на крају сви буду на добитку: и ми који улажемо, и држава у коју улажемо, и друштво којем ће све то бити на располагању.

Колико је Валтер, главни јунак чувеног филма „Валтер брани Сарајево“, утицао на прилично повољну слику коју имате о Србији?

Када сам био дете, много сам гледао филмове из некадашње Југославије, па и „Валтера“. Чак би могло да се каже да сам и одрастао на југословенским филмовима из тог периода. Прошле године, када сам са делегацијом кинеске владе долазио у Београд, тај повољан утисак о Србији само је постао још јачи. Као једна од највећих компанија у Кини, желели бисмо да и пословном сарадњом потпомогнемо развој Србије.

Да ли бисте могли да живите у Београду?

Мислим да бих. Веома ми се допада ваш главни град, као и ваша земља. Практично, на сваком кораку могу да осетим оно што сам малопре поменуо, а то је дуго пријатељство српског и кинеског народа. Нормално, као генерални директор имам много обавеза и нисам у стању да своје време самостално организујем до краја, али не бих имао ништа против да се околности тако поклопе да могу да проводим више времена у Србији. Надам се да ће се наша сарадња продубити и проширити, па ћу чешће имати прилике да долазим овде.

Мислите ли да Србија довољно користи кинеске потенцијале за улагања?

Тај тренд је у успону, како у Србији, тако и у Европи и у свету. Мислимо да би Србија требало да настави комуникацију са кинеским улагачима и да унапређује ту сарадњу на задовољство обе стране. Политички оквири не смеју да буду препрека за привредни развој земаља и то је чињеница коју данас увиђа цео свет.

Кина је међу оснивачима БРИКС-а, покрета у који је укључено сада већ пет држава. Какву будућност видите за тај савез?

Појава БРИКС-а несумњиво је значајна за светске политичке, па и економске прилике, најпре због тога што показује да свет није униполаран, па ни биполаран, како се често верује. БРИКС показује да свет има много полова, односно осовина, и да не зависи само од ове или оне. Зато и верујем, као и многи у Кини, да ће појава и даље јачање БРИКС-а донети нову енергију светској економији. Рекао бих да ће улога БРИКС-а бити све већа.

[/restrictedarea]