Odrastao sam uz Valtera

Razgovarao Miodrag Zarković

Generalni direktor jedne od najvećih kineskih kompanija, Meng Jan, kaže da se i lično uverio u tradicionalno prijateljstvo između naše dve zemlje

Naglašena posvećenost ovdašnjih medija svemu što dolazi sa Zapada, naročito tamošnjem doživljaju ekonomije – uprkos Svetskoj ekonomskoj krizi, koja je eksplodirala upravo na toj strani planete, a i izvožena je sa nje u ostatak čovečanstva – ne jenjava, tako da je beogradski boravak generalnog direktora kineske kompanije „Čajna Šendong internacional“ Menga Jana prošao nedovoljno opaženo u srpskoj javnosti. Da je, poređenja radi, u Srbiju doputovao direktor nekog od vodećih američkih ili zapadnoevropskih konglomerata, sva je prilika da od toga ne bi moglo da se živi koliko bi evrofilni mediji brujali o važnosti posete.
Šteta, pošto je reč o glavnom rukovodiocu jedne od najuspešnijih kompanija iz Kine, države čija ekonomija nezadrživim koracima grabi ka vodećoj poziciji u svetu. „Čajna Šendong internacional“ bavi se građevinom, prvenstveno putarstvom, a globalno su najpoznatiji po tome što su u Kini izgradili najveći most svih vremena, dug čak 42 kilometra. Njihova najviša delegacija boravila je u srpskoj prestonici poslednje septembarske sedmice, kada je iznela svoju ponudu u vezi sa izgradnjom dve deonice Koridora 11.
U kraćem razgovoru za „Pečat“, neposredno pred povratak u Kinu, Meng Jan izneo je svoja zapažanja o Srbiji, srpsko-kineskim odnosima i, uopšte, svetskim kretanjima.

Kako biste opisali kineski način poslovanja?

Vrlo smo otvoreni prema Evropi i spoljnom svetu uopšte. Mi volimo situacije iz kojih svi mogu da izvuku korist. Dakle, ne samo da korist ima naša kompanija, već i naša država i društvo i naša ekonomija, ali i sredina u koju ulažemo, odnosno sredina u kojoj će se naša delatnost odvijati.

Možete li da objasnite „kineski fenomen“? Kako je Kina postala najznačajnija svetska ekonomija?

Verujem da je za to najviše zaslužna marljivost kineskih ljudi, kao i njihov odgovoran odnos prema radu. Takođe, mislim da je kineska vlada primenila pravu politiku, okrenutu ka razvoju privrede i ekonomije. Na primer, vlada je uvela poresku politiku koja je odgovarala stranim ulagačima, tako da sada imamo situaciju da svih 500 najvećih kompanija na svetu posluje u Kini. Isto tako je bilo zaslužno i veliko tržište.

Da li to znači da je uloga države ipak važna, nasuprot mišljenju koje preovladava na Zapadu i među zastupnicima liberalnog kapitalizma da bi ulogu države trebalo minimalizovati?

U svetu zaista postoje vrlo podeljena, oprečna mišljenja u vezi sa tim pitanjem. Na jednoj strani, jedan krug ljudi misli da bi uloga države trebalo da bude svedena na najmanju moguću meru, a na drugoj strani, imamo ljude koji smatraju da uloga tržišta mora da bude povećana. Ako objedinite te dve namere, napravili ste nešto dobro.

[restrictedarea]

Kako ste u Kini uspeli da ih objedinite?

Kao i u svemu, tako je i ovde najpre reč o osećanju mere. Potrebno je imati meru. Kineska vlada umereno, taman koliko je potrebno, učestvuje u razvoju kineske ekonomije i privrede, i to daje rezultate.

Na koji način posmatrate Srbiju? Šta vidite u našoj zemlji, kakve prilike prepoznajete? Kako Kinezi gledaju na Srbiju i saradnju sa našom zemljom?

Mislim da je odgovor na ovo pitanje vrlo jednostavan: Kina i Srbija uživaju u dugoj tradiciji prijateljskih odnosa. Takođe, kineska vlada nikada neće prema nekoj drugoj državi koristiti pritiske i negativne uticaje. Privreda Srbije je u značajnoj meri usmerena ka poljoprivredi i to je još jedan od razloga zbog kojih nas veoma zanima ulaganje u vašu zemlju. Još jednom bih voleo da naglasim da je naša želja da na kraju svi imaju koristi, da na kraju svi budu na dobitku: i mi koji ulažemo, i država u koju ulažemo, i društvo kojem će sve to biti na raspolaganju.

Koliko je Valter, glavni junak čuvenog filma „Valter brani Sarajevo“, uticao na prilično povoljnu sliku koju imate o Srbiji?

Kada sam bio dete, mnogo sam gledao filmove iz nekadašnje Jugoslavije, pa i „Valtera“. Čak bi moglo da se kaže da sam i odrastao na jugoslovenskim filmovima iz tog perioda. Prošle godine, kada sam sa delegacijom kineske vlade dolazio u Beograd, taj povoljan utisak o Srbiji samo je postao još jači. Kao jedna od najvećih kompanija u Kini, želeli bismo da i poslovnom saradnjom potpomognemo razvoj Srbije.

Da li biste mogli da živite u Beogradu?

Mislim da bih. Veoma mi se dopada vaš glavni grad, kao i vaša zemlja. Praktično, na svakom koraku mogu da osetim ono što sam malopre pomenuo, a to je dugo prijateljstvo srpskog i kineskog naroda. Normalno, kao generalni direktor imam mnogo obaveza i nisam u stanju da svoje vreme samostalno organizujem do kraja, ali ne bih imao ništa protiv da se okolnosti tako poklope da mogu da provodim više vremena u Srbiji. Nadam se da će se naša saradnja produbiti i proširiti, pa ću češće imati prilike da dolazim ovde.

Mislite li da Srbija dovoljno koristi kineske potencijale za ulaganja?

Taj trend je u usponu, kako u Srbiji, tako i u Evropi i u svetu. Mislimo da bi Srbija trebalo da nastavi komunikaciju sa kineskim ulagačima i da unapređuje tu saradnju na zadovoljstvo obe strane. Politički okviri ne smeju da budu prepreka za privredni razvoj zemalja i to je činjenica koju danas uviđa ceo svet.

Kina je među osnivačima BRIKS-a, pokreta u koji je uključeno sada već pet država. Kakvu budućnost vidite za taj savez?

Pojava BRIKS-a nesumnjivo je značajna za svetske političke, pa i ekonomske prilike, najpre zbog toga što pokazuje da svet nije unipolaran, pa ni bipolaran, kako se često veruje. BRIKS pokazuje da svet ima mnogo polova, odnosno osovina, i da ne zavisi samo od ove ili one. Zato i verujem, kao i mnogi u Kini, da će pojava i dalje jačanje BRIKS-a doneti novu energiju svetskoj ekonomiji. Rekao bih da će uloga BRIKS-a biti sve veća.

[/restrictedarea]