Игре без хлеба

Пише Угљеша Мрдић

Нова поскупљења животних намирница су огроман ударац на танак џеп просечног потрошача у Србији. Званична потрошачка корпа вредела је 55.000 динара, покривало ју је 1,5 просечне плате

Свакако један од најбољих показатеља економске ситуације сваке породице у Србији је потрошачка корпа. Најава нових поскупљења говори да ће грађани бити у још тежој финансијској ситуацији и да ће полако морати да се одричу великог броја основних животних намирница или да смање оброке.
Наиме, током овог месеца млеко и млечни производи у свим трговинама у Србији поскупеће од два до 10 процената, док ће цене неких месних прерађевина бити веће од пет до 10 одсто. Компаније које су се одлучиле да повећају цене својих производа, то правдају поскупљењем сировина и нестабилним курсом динара.

НОВА ПОСКУПЉЕЊА

[restrictedarea]

Током јуна већ су поскупеле цене меса и неке врсте месних прерађевина, уља, безалкохолних пића, сокова, млека и млечних производа неких прерађивача, тестенина, кућне хемије, козметике… Нова поскупљења животних намирница је огроман ударац на ионако танак џеп просечног потрошача у Србији.
Званична потрошачка корпа вредела је 55.000 динара, покривало ју је 1,5 просечне плате. Удружења потрошача, међутим, тврде да је то далеко од пристојног живота. Према садашњим ценама хране, пића, комуналних и свих других рачуна, потрошачка корпа вреди минимум 62.000 динара, што је 7.000 више него у септембру прошле године.
Потрошачка корпа је очигледно све сиромашнија. Подсетимо да је пре четири године просечна нето зарада готово у целости покривала просечну потрошачку корпу од 33.061 динара у том месецу, показују подаци Завода за статистику.
Иначе, скоро свака трећа породица у Србији која има децу, не може да се издржава од сопствених прихода. Чак 202.795 домаћинстава располаже са мање од 7.149 динара месечно по члану породице.
Према последњој анкети о потрошњи у домаћинству, коју је објавио Републички завод за статистику, просечна трочлана породица месечно троши 48.619 динара, али чак 20.376 оде само на храну. С друге стране, ако би куповали све што чини стандардизовану потрошачку корпу, домаћинству би било потребно најмање 55.657 динара. А само за основне намирнице издвајали би минимум 22.437 динара, односно 7.497 динара по особи. Рачуница тако доказује да број породица којима мањка новца за основне намирнице нипошто није занемарљив.

(НЕ)ПОМОЋ ДРЖАВЕ
Држава даје помоћ свакој породици са децом која живи испод прописаног егзистенцијалног минимума. Помоћ се даје ако се докаже да, распоређивањем свих прихода од зарада, пензија, закупнина, накнада са бироа, сваки члан добије мање од 7.149 динара, односно 8.579 динара када је реч о самохраном родитељу или детету са сметњама у развоју.
У Министарству рада и социјалне политике кажу да је дечји додатак једна од најзаступљенијих помоћи које држава додељује и он од 1. маја износи 2.280 динара по сваком детету, односно 2.965 динара уколико је признат увећани износ који се додељује малолетницима са здравственим проблемима или онима који живе само са мајком или оцем.
У овом часу, чак 382.595 деце прима те чекове.
За основне потребе четворочланој породици у Србији потребно је више од две просечне плате. Две трећине запослених зарадом покрива само минималну потрошачку корпу.
Процене синдиката кажу да највише десет одсто људи у нашој земљи живи пристојно. Свега један до два процента је екстрабогатих, а сви остали живе на ивици сиромаштва. Грубе рачунице показују да је за иоле пристојан живот четворочлане породице потребно више од 1.000 евра месечно.
Просечна дневна куповина је пре четири године вредела 410 динара, а лане 356 динара. За 410 динара 2008. године дневна корпа је могла и да се попуни, док је прошле године 356 динара било довољно за хлеб, две литре млека и јогурт. У свакодневном пазару, 18 најважнијих намирница 2008. године учествовало је са 59 одсто, а лане са чак 72 одсто, што значи да грађани купују само основно за живот.
Грађани који су до стана дошли кредитом такође издвајају минимум 200 евра. Многима неколико хиљада динара сваки месец поједу минус или кредитне картице у банци. На превоз оде најмање 5.000 динара, а толико се месечно потроши и на кућну хемију.
Подаци показују да 41,3 одсто расположивих средстава домаћинство каналише ка задовољавању елементарних потреба за храном. У развијеним земљама ЕУ тај проценат износи до 18 одсто.
Уз то, 16 одсто расположивих финансијских средстава одлази на подмирење трошкова становања, воде, струје, гаса и других горива, што значи да само за најнужније егзистенцијалне потребе просечно домаћинство у Србији издваја чак нешто више од 57 одсто расположивих средстава.

РУБ СИРОМАШТВА
Посебно велик ударац су комунални рачуни. Трошкови за гас, струју, али и превоз порасли су минимум 10 одсто. У појединим градовима Србије грејање је поскупело и до 25 одсто. Економисти тврде да чак две трећине запослених у Србији платом може да покрије само минималну потрошачку корпу, из касе просечне породице само на храну и пиће месечно одлази 44 одсто укупних примања. У Европи на намирнице и пиће одлази максимално 20 одсто породичног буџета.
Званична потрошачка корпа која је прошле године чак и обогаћена са 26 нових артикала, потврђује колико је сиромашна српска породица. Тако се рачуна да трочлана породица месечно потроши три килограма сира или 300 грама дневно, а сваки члан може да рачуна на само 50 грама парадајза током дана, али не и на чашу јогурта, јер сме да попије само 0,7 децилитара. Месечно на располагању имају килограм чајне кобасице, што значи 11 грама по члану дневно.
Према количинама у потрошачкој корпи породица месечно може да купи највише 200 грама чоколаде, по члану за 30 дана предвиђено је 66 грама. Породица има право на 63 јаја месечно, дневно сваки члан може да поједе 0,7 јаја. Гориво је током протекле године стално било на узбрдици и цене су стално расле, у односу на пре четири године скупље је за преко 90 одсто. За средства за личну хигијену и хигијену домаћинства издваја се скоро 50 одсто више него раније.
Све поскупљује из месеца у месец… Народ је све незадовољнији… Тачније на рубу сиромаштва.

[/restrictedarea]