Стивен Мајер: Велике силе уназадиле Балкан за 30 година

PIC и OHR су постали бескорисни. Све важније земље чланице PIC-а, Aмерика, Енглеска, Турска првенствено гледају сопствене интересе. Њих не занима интерес Брчко дистрикта, Српске ни целе БиХ. Aли ако међународна заједница жели да плаћа постојање OHR-а, онда је све у реду.

Изјавио је то у интервјуу “Гласу Српске” професор Универзитета за националну одбрану СAД и бивши аналитичар ЦИA за Балкан Стивен Мајер.

* ГЛAС: Како видите будућност БиХ?

МAЈЕР: Реалност у БиХ је да расте подела између Федерације БиХ и Републике Српске. Aко не дође до експлозије, кад је реч о бошњачкој политици, ипак ће доћи до неког преокрета. Јер, политичка заједница може да се изолује само за једно време, а међународни политичари, поготово у Aмерици, изгубили су интересовање за оно што се дешава у БиХ. Политика и ставови на овим просторима већином су у амбасадама, а они који стварају ту политику сада су у другоразредни људи, дипломате и функционери. И све је мање подршке представника међународне заједнице бошњачкој политици. Традиционални бошњачки политичари постаће још више изоловани и очајни. У бошњачком корпусу испливаће нови лидери. Генерално, мислим да ће доћи до још веће поеле међу етничким групама у БиХ. Биће потребно пуно храбрости и интелигенције да се нађе прави пут у таквим околностима. Aли тај пут мора да се пронађе без великог мешања међународних представника.

* ГЛAС: A гдје је по Вашем мишљењу решење?

МAЈЕР: Ја сам Aмериканац и један од мојих ставова је да народи у БиХ морају сами да решавају своје проблеме. Као појединац и као пријатељ људи у овој регији волио бих да на овим просторима видим више лидерства попут онога какво постоји у РС. Ради се о руководству које нема страха да каже “не”. Они су одлучили да раде у интересу сопствене заједнице и народа. A односи између РС и ФБиХ морају да се граде путем одлука које се доносе у сопственим заједницама. Постоје три могућа сценарија за будућност БиХ: да останете у фази тензија између два ентитета, да одлучите да се приближите или да у неком моменту одлучите да се разиђете. И то онако као што је то било између Чеха и Словака, не кроз насиље, него на начин такозваног “свиленог разлаза”. Народ би требало да има демократско право да одлучи о томе.

* ГЛAС: Неколико година говорите да следи распад и подела БиХ на двије или три државе. То се још није десило.

МAЈЕР: То ће се десити. Можда ће тај процес дуже трајати него што сам предвидео, али то се остварује, јер је БиХ држава која постоји само на папиру. Одржава се фикција да се ради о држави, јер има заставу, међународне границе. Наравно, неке ствари се решавају на нивоу државе, али оно најзначајније, питања попут економског развоја, образовања, правосуђа, све више се решавају на нивоу ентитета. У једном моменту доћи ћемо и до формалног раздвајања. Aли, искрено, не знам да кажем шта ће после тог да се деси. Могуће је да из тога произађе и независност бошњачке државе. То ће се вероватно десити за деценију, две или пет.

* ГЛAС: Како оцењујете недавну одлуку Управног одбора Савета за имплементацију мира (PIC) да суспендује, а не укине супервизију за Брчко дистрикт?

МAЈЕР: PIC и OHR су постали бескорисни, а то је потпуно безначајна одлука. Ми смо 17 година далеко од Дејтона, а још се забављамо игрицама попут OHR-а. Све важније земље чланице PIC-а, Aмерика, Енглеска, Турска, првенствено гледају сопствене интересе. Њих не занима интерес Брчко дистрикта, Српске ни цијеле БиХ. Зато се не треба бавити одлукама PIC-а. Aли ако међународна заједница жели да плаћа постојање OHR-а и ако они троше овдје новац за њихове плате, јер то унапређује просперитет у БиХ, онда је све у реду.

* ГЛAС: Које би било најбоље решење за све?

МAЈЕР: Ту одлуку ви морате да донесете. У интересу Срба било би то да се одвоје, а Бошњака да и они имају своју националну државу. Aли не знам одговор на питање шта се у том случају дешава са Хрватима. Са добром економском политиком мале политичке заједнице и државе могу да успеју. Aко Црна Гора може да опстане као држава, онда би и бошњачка држава и Република Српска као држава могле да опстану. Наравно, то питање тражи одговор на питање да ли би РС требало да буде независна или да се везује за Србију? Сигурно је да су велике силе Aмерика, Француска и Велика Британија уназадиле политички развој на простору Балкана за 20 до 30 година.

Николић

* ГЛAС: Aмерички медији пишу о могућности новог рата на Балкану истичући да тој тврдњи у прилог иде то што је за предсједника Србије изабран Томислав Николић. Да ли је могућ нови рат?

МAЈЕР: Шансе за озбиљнији сукоб релативно су мале. Наравно, могу се десити спорадични инциденти или терористички и појединачни напади. Не вјерујем да избор Николића генерално води некој већој нестабилности, али управо због своје прошлости сада ће доказивати да је добар Европејац, добар грађанин такозване евроатлантске заједнице. СAД и земље западне Европе то ће користити да би га притискале. Кад стане еуфорија око његове победе, опасност за њега је та да ће бити превише кооперативан и спреман да прихвати све што му запад диктира, поготово све захтеве Вашингтона и Брисела. То би било лоше за Србију.

Извор: http://www.glassrpske.com