Почетна / Уводник / Психологија овце

Психологија овце

Пише Mилорад Вучелић

Чак и површан поглед на резултате избора у Европи говори да је Србија најпривлачније место за инвестирање. То је оаза смисла и срећних људи, прави забран стабилности и сигурности, те нема сумње да ће страни инвеститори просто похрлити у Србију. У томе ће им помоћи  потпуна медијска заштита и истовремена пропагандна сатанизација домаћег капитала и предузетника, под условом да нису по партијској или по завичајној припадности заштићени.
Резултати избора речито говоре да је,  за разлику од осталих земаља Европе, влада у Србији у протекле четири године радила више него добро. Поређења ради, требало би погледати исходе избора у Грчкој, Француској, Енглеској, Италији, Холандији, Немачкој… Становници тих држава нису, за разлику од задовољних Срба, имали среће са својим владама, па су се одлучили за промене.
Нико се на поменутим изборима у европским државама није позивао на подршку Европске уније. Они које је подржавала ЕУ бирократија и који су подржавали њене мере поражени су. Бриселска подршка „пали“ само у земљама које више не припадају ни југоисточној Европи, ни Балкану, ни западном Балкану, а после уласка Хрватске у ЕУ, ни Југосфери, већ ономе што се  крајње безлично назива – регионом. Само у том „региону“ од велике је  важности подршка ЕУ. Кад смо  код подршке, у поменутом региону, убедљиво највећу евроатлантску подршку има Хашим Тачи као прави лидер у региону. Следе Борко Борисов и Бакир Изетбеговић, па тек онда политичари из Србије. Одиста не знамо како боравак у таквом друштву неком може бити на понос и дику, а српским бирачима одлучујући аргумент за опредељивање.
Због те наше „регионалности“ дозвољена је , чак и пожељна, и велика нерегуларност у изборном процесу или интернационално организована крађа избора. Како би се друкчије, него тиме, могла објаснити изјава портпарола јавног тужиоца да недостаје „само двадесетак врећа гласачких листића“, али да не може утицати на исход и регуларност избора! (Прочитати текст Николе Врзића „Изгубљени у џаку“ у овом броју „Печата“).
Шта би друго и припадало земљама које су меко окупиране. Уосталом, шта би се и могло очекивати од земаља региона којима ни целовитост државне територије, коју су им оставили преци, није важна изборна тема.
Наравно, рећи ће српски политичари и аналитичари, економија је најважнија. Али о српској економији се уочи избора није чула ниједна нова идеја или иоле засновано решење. Контекст светске кризе је покриће и алиби за све катастрофалне поступке власти, али се није могло чути ништа од онога што се највећим земљама покушава понудити као излаз из кризе. Није било речи о решавању проблема презадужености наше земље и даљем вртоглавом задуживању, о могућностима повећања тражње као подстицаја производње, о чему се „ломе копља“ у свету, о банкарском систему и неповољним кредитима и каматама, курсу евра, повећавању производње и запослености, о одрживости Пензионог фонда, о критеријумима државне интервенције и домашајима и границама тих интервенција. Није било речи о правној сигурности у пословању, за шта је пак основни предуслов независно судство. Такозвана реформа правосуђа је, у тешкој конкуренцији, нешто најгоре што је, одмах иза Косова, урађено у мандату претходне владе. Правосуђе, поштовање и примена закона су основ заштите права грађана. Уставом, законима и независним судством су заштићени сви грађани, а са свих политичких говорница и из свих медија се може чути поклич „нико није заштићен“! Да је тако, убедљиво доказује и то што доскорашњи председник наше земље у завршном телевизијском дуелу јавно проглашава унапред кривим некога ко је ухапшен и против кога се води истрага.
Од економских идеја из владајућег табора могло се чути само тобожње „њет ММФ-у“, обрачун са „пљачкашком приватизацијом“ и гротескно „фабрике радницима“. Политичари из владајуће коалиције сетили су се обрачуна са „пљачкашком приватизацијом“ баш као да последње четири године нису били на власти. Дабоме да су те приватизације оптужујуће и превасходно се везују за време „Коштуничине владе“.  За ову прилику узгред буди речено, Војислав Коштуница је права опсесивна тема режима у Србији, а посебно Бориса Тадића. Обманом се, дакле, покушава сакрити да су све те приватизације иначе регулисане законима, правилима и радом новоуведених институција које су баш припадници владајуће структуре направили поништавајући, почев од 2001. године, дотадашњи веома добар закон. Тада су и кренули да нас усрећују транзицијом и до сада нису стали.
Следствено томе,  појавила се дорада те идеје у виду претње да ће се после избора хапсити српски предузетници и капиталисти, и да ће се та тријажа вршити по политичком укусу. А биће то и рашчишћавање терена за долазак страних инвеститора које ће влада као и до сада обилато помагати и фаворизовати. Развој малих и средњих предузећа са почетка изборне кампање сви су већ заборавили.
Неко је већ рекао да „код нас професионални политичар, уопште узевши, није ни стручњак, ни дилетант, него генералист с посебним знањем како би се требало борити против политичког противника“. Исход српских парламентарних избора је потврдио овај озбиљно засновани увид. Управо зато су читане „примисли“ противника, вођена „кампања контраста“, масовно се умножавали најгори простаклуци, доношене психијатријске дијагнозе о „параноји“ и томе слично.
Победници на овим парламентарним изборима, за разлику од оних из 2008. године, ништа  нису ни обећали. Није било потребе, јер Србија и без икаквих обећања остаје на путу без алтернативе, а већ смо у протекле четири године видели како то изгледа. Чему онда обећања? Да је требало, било би и њих.
А што се страног утицаја тиче, то је већ уобичајено, а по калупу којим је Србија последњих година моделирана. Паметно каже један наш читалац: „Причали ми чобани с Голије – вук нападне овцу, чобан га одјури, но да видиш невоље – овца стане трчати за вуком. Ценећи задње изборе, НАТО је са много успеха психологију те овце пресадио у нас.“

11 коментара

  1. Vladimir Čobić

    Није то психологиоја овце, већ психологија вола. Онај који вуче, тај се и туче. Во понекад уме и да зариче, али после тога вуче још боље. И док волови кладе ваљају, ови са мозгом царују…




    0



    0
  2. Zasto ne napravite intervju sa Smiljom Avramov? Ona je strucnjak i patriota…




    0



    0
  3. LOŠ ČOBAN SVOJE STADO NA POGŠNU PAŠU GONI na barsku travu
    punu metilja gos, Vučeliću iz mog čobanskog iskustva.




    0



    0
  4. Ne mogu da razumem kako se posle ove ogromne kradje i haosa na izborima jos govori o narodnoj volji i glasu naroda,i cak se optuzuje da je ovca,a odranije je vec optuzen i za genocidnost!!Ko uopste u mekoj ili tvrdoj okupaciji pita narod?




    0



    0
  5. Stara narodna poslovica „Dok je ovaca biće i vune“




    0



    0
  6. Није вук јак, него су овце слабе!




    0



    0
  7. Nisu Srbija i Srbstvo izuzetak, proces idiotizacije je uspeshno izveden i prisustan je u celom svetu.
    Ja kao stochar vishe gotivim ovce od koza ili svinja, samo im pokazhes malo zhitarica i one te slede bilo dje.




    0



    0
  8. Ja koristim termin STOKA.Još jednom se potvrdilo da smo mi MNOGO ZNAČAJNIJI od broja i veličine zemlje.Režija pvih izbora ob.aavljena je uz saglasnost i istoka i zapada.I zamislite svi ćute.Vuci siti a STOKA NA BROJU.A ovim zadnjim pobednicima osmeh ne silazi salica.KAO DA SU SAV POSAO ZAVRŠIULI A JOŠ NGA NISU NI ZAPOČELI.Sve gubi svaki smisao.I opet posle Tita Tito oću reći Tadić.Kojese igre igraju neznaju ni oni koji ih planiraju.SRS zbog sujete pristaju da budu pokradeni itd itd.Sačuvaj bože.




    0



    0
  9. Još Domanović je pisao satire o Srpkom volu.Nemojte vredjati svoj narod.Budite srećni što je prvi put u Srbiji predsednik Srbin.Dosta bilo mojih zemljaka i ostalih skotova od Tite.Kako Hercegovac vodi ljubav, uzme kamen pa se udara po jajima, najlepše mu je kad promaši…..




    0



    0
  10. Od ovce možeš očekivati žrtveno jagnje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *