Петар ИСКЕНДЕРОВ: ИЗБОРИ У СРБИЈИ И „РЕЖИМ ПОЈАЧАЊА“ НА КОСОВУ

Предстојећи председнички и парламентарни избори у Србији, који ће бити одржани 6. маја, постаће „тренутак истине“ не само за становнике Србије, већ и за миротворце, смештене по Косову. Руководство НАТО-а је озбиљно забринуто због могућности дестабилизације ситуације и дало је налог да се појачају контингенти снага КФОР-а. Одлуку у вези са тим је донео главнокомандујући Удружених оружаних снага НАТО у Европи, амерички генерал Џејмс Ставридис.¹ Међутим, ток гласања на Косову и даљи развој ситуације у вези са том покрајином ће пре свега да зависи не од бројности јединица КФОР-а, већ од спремности српских власти да се изборе за своје интересе, као и од места које ће косовским Србима и самој Србији дати западни сценарији.

Садашње сепаратистичке власти Приштине су од самог почетка предизборне кампање изјављивале да намеравају свим могућим мерама да спрече организовање гласања на територији Косова. Према информацијама приштинских новина на албанском језику „Епока е ре“ косовска председница Атифете Јахјага је представнику Европске уније Питеру Фејту наговестила да никакви српски избори „не могу и неће бити организовани на територији Косова“ јер они „подривају суверенитет и „изазивају“ територијалну целовитост Косова². Исте изјаве је дао и премијер Косова Хашим Тачи, који је упозорио да се српски избори на Косову „неће остварити“. „Када кажем да Србија не може да организује гласање на Косову – то се односи на локалне, парламентарне и председничке изборе“ – подвукао је Тачи³.

Претње косовских власти су у Бриселу схваћене врло озбиљно. Званични представник НАТО-а Марк Штумлер је изјавио о „расту напрегнутости на Косову“, али се у ствари ради о томе да су међународни представници ОУН, ЕУ и НАТО-а по ко зна који пут покушали да извуку уступак од Београда, уместо од Приштине⁴. Конкретно – да убеде власти Србије да се одрекну организације изборних јединица на Косову.

Проверена тактика притиска на Србе је доживела успех. Како пишу београдске „Вечерње новости“ власти Србије су решиле да заузму позицију ишчекивања, конкретно – да изјаве да је гласање на Косову „повезано са озбиљним ризиком“. Међутим, оваква констатација се формално односи само на изборе органа локалне самоуправе у деловима Косова који су насељени Србима. Што се тиче општих избора – власти Србије се боје да позову косовске Србе да не учествују на њима. То би дало врло јак пропагандни адут опозицији која и без тога окривљује Београд да спроводи капитулантску политику. Према последњим анкетама јавног мњења опозициона Српска напредна странка може да добије између 27 и 33% гласова, у односу на 24 – 29% Демократске странке председника Бориса Тадића⁵. Још је натегнутија председничка трка. Једна од главних социолошких организација у Србији – „Фактор плус“ – прогнозира нерешен резултат у трци председника Тадића и Томислава Николића, председника СНС-а: 35,8% за Тадића у односу на 35,7% за Николића⁶. Јасно је да ће у таквој ситуацији српске власти покушати – ако не пре, а оно до другог круга председничких избора, који ће бити одржани 20. маја, да максимално избегавају било какве кораке који могу да буду схваћени у друштву као уступци Приштини.

У таквој ситуацији спровођење избора на територији Косова би на себе могла да преузме ОЕБС, која има богато искуство у организовању избора у локалу. Међутим, наведена институција је такође заузела позицију ишчекивања. Како јављају косовске новине „Коха диторе“ које се позивају на анонимне дипломатске изворе, у ОЕБС-у чак „и не помишљају“ како у оваквој ситуацији треба да се ради⁷.

Остаје нада у снаге КФОР-а – и власти Србије су натовцима прелиминарно дале позитиван сигнал. Српски министар одбране и један од главних апологета евроатланске оријентације земље Драган Шутановац је подржао предлог да се на Косово пошаљу оперативне резервне снаге КФОР-а. Према његовим речима – без јединица НАТО-а „Косово и Метохија ће престати да буду безбедне зоне“. Међутим, интересантно је да је он у ствари препоручио миротворцима не да штите српске бираче од претњи албанских радикала, већ да допринесу да се остваре дотадашњи споразуми Србије и власти Косова – које и косовски Срби, и радикална српска опозиција сматрају за капитулантске и издајничке. „На Косову и Метохији постоје снаге које нису задовољне договорима које су постигли Београд и Приштина. Оне желе да дестабилизују ситуацију у региону како би постигли у покрајини своје циљеве“ – тако гласи одломак из излагања Шутановца у Ужицу, које је очигледно требало да буде плотун упозорења, упућен косовским Србима⁸.

До овог тренутка команда НАТО-а је усагласила слање на Косово допунских снага од око 700 војника. Они су већ допутовали на Косово. И ту не можемо, а да се не присетимо да још један фактор ризика представља управо национална припадност војника из „групе за појачање“. Ради се о батаљону који сачињавају Аустријци и Немци. А управо су немачки и аустријски миротворци постали главне личности у жестоким сукобима са косовским Србима крајем 2011. Тада је рањено тридесетак Немаца и Аустријанаца, и сада им се пружа прилика да се реванширају. Одлуке, као што је ова, а у српско-албанском сукобу их је до сада било много, показују да они који одлучују о судбини читавих народа немају у себи атрибуте које би их препоручили да некажњено себи дају улогу Господа бога.

Примедбе:

1 http://www.nato.int/cps/en/natolive/news_86648.htm?