Petar ISKENDEROV: IZBORI U SRBIJI I „REŽIM POJAČANJA“ NA KOSOVU

Predstojeći predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji, koji će biti održani 6. maja, postaće „trenutak istine“ ne samo za stanovnike Srbije, već i za mirotvorce, smeštene po Kosovu. Rukovodstvo NATO-a je ozbiljno zabrinuto zbog mogućnosti destabilizacije situacije i dalo je nalog da se pojačaju kontingenti snaga KFOR-a. Odluku u vezi sa tim je doneo glavnokomandujući Udruženih oružanih snaga NATO u Evropi, američki general Džejms Stavridis.¹ Međutim, tok glasanja na Kosovu i dalji razvoj situacije u vezi sa tom pokrajinom će pre svega da zavisi ne od brojnosti jedinica KFOR-a, već od spremnosti srpskih vlasti da se izbore za svoje interese, kao i od mesta koje će kosovskim Srbima i samoj Srbiji dati zapadni scenariji.

Sadašnje separatističke vlasti Prištine su od samog početka predizborne kampanje izjavljivale da nameravaju svim mogućim merama da spreče organizovanje glasanja na teritoriji Kosova. Prema informacijama prištinskih novina na albanskom jeziku „Epoka e re“ kosovska predsednica Atifete Jahjaga je predstavniku Evropske unije Piteru Fejtu nagovestila da nikakvi srpski izbori „ne mogu i neće biti organizovani na teritoriji Kosova“ jer oni „podrivaju suverenitet i „izazivaju“ teritorijalnu celovitost Kosova². Iste izjave je dao i premijer Kosova Hašim Tači, koji je upozorio da se srpski izbori na Kosovu „neće ostvariti“. „Kada kažem da Srbija ne može da organizuje glasanje na Kosovu – to se odnosi na lokalne, parlamentarne i predsedničke izbore“ – podvukao je Tači³.

Pretnje kosovskih vlasti su u Briselu shvaćene vrlo ozbiljno. Zvanični predstavnik NATO-a Mark Štumler je izjavio o „rastu napregnutosti na Kosovu“, ali se u stvari radi o tome da su međunarodni predstavnici OUN, EU i NATO-a po ko zna koji put pokušali da izvuku ustupak od Beograda, umesto od Prištine⁴. Konkretno – da ubede vlasti Srbije da se odreknu organizacije izbornih jedinica na Kosovu.

Proverena taktika pritiska na Srbe je doživela uspeh. Kako pišu beogradske „Večernje novosti“ vlasti Srbije su rešile da zauzmu poziciju iščekivanja, konkretno – da izjave da je glasanje na Kosovu „povezano sa ozbiljnim rizikom“. Međutim, ovakva konstatacija se formalno odnosi samo na izbore organa lokalne samouprave u delovima Kosova koji su naseljeni Srbima. Što se tiče opštih izbora – vlasti Srbije se boje da pozovu kosovske Srbe da ne učestvuju na njima. To bi dalo vrlo jak propagandni adut opoziciji koja i bez toga okrivljuje Beograd da sprovodi kapitulantsku politiku. Prema poslednjim anketama javnog mnjenja opoziciona Srpska napredna stranka može da dobije između 27 i 33% glasova, u odnosu na 24 – 29% Demokratske stranke predsednika Borisa Tadića⁵. Još je nategnutija predsednička trka. Jedna od glavnih socioloških organizacija u Srbiji – „Faktor plus“ – prognozira nerešen rezultat u trci predsednika Tadića i Tomislava Nikolića, predsednika SNS-a: 35,8% za Tadića u odnosu na 35,7% za Nikolića⁶. Jasno je da će u takvoj situaciji srpske vlasti pokušati – ako ne pre, a ono do drugog kruga predsedničkih izbora, koji će biti održani 20. maja, da maksimalno izbegavaju bilo kakve korake koji mogu da budu shvaćeni u društvu kao ustupci Prištini.

U takvoj situaciji sprovođenje izbora na teritoriji Kosova bi na sebe mogla da preuzme OEBS, koja ima bogato iskustvo u organizovanju izbora u lokalu. Međutim, navedena institucija je takođe zauzela poziciju iščekivanja. Kako javljaju kosovske novine „Koha ditore“ koje se pozivaju na anonimne diplomatske izvore, u OEBS-u čak „i ne pomišljaju“ kako u ovakvoj situaciji treba da se radi⁷.

Ostaje nada u snage KFOR-a – i vlasti Srbije su natovcima preliminarno dale pozitivan signal. Srpski ministar odbrane i jedan od glavnih apologeta evroatlanske orijentacije zemlje Dragan Šutanovac je podržao predlog da se na Kosovo pošalju operativne rezervne snage KFOR-a. Prema njegovim rečima – bez jedinica NATO-a „Kosovo i Metohija će prestati da budu bezbedne zone“. Međutim, interesantno je da je on u stvari preporučio mirotvorcima ne da štite srpske birače od pretnji albanskih radikala, već da doprinesu da se ostvare dotadašnji sporazumi Srbije i vlasti Kosova – koje i kosovski Srbi, i radikalna srpska opozicija smatraju za kapitulantske i izdajničke. „Na Kosovu i Metohiji postoje snage koje nisu zadovoljne dogovorima koje su postigli Beograd i Priština. One žele da destabilizuju situaciju u regionu kako bi postigli u pokrajini svoje ciljeve“ – tako glasi odlomak iz izlaganja Šutanovca u Užicu, koje je očigledno trebalo da bude plotun upozorenja, upućen kosovskim Srbima⁸.

Do ovog trenutka komanda NATO-a je usaglasila slanje na Kosovo dopunskih snaga od oko 700 vojnika. Oni su već doputovali na Kosovo. I tu ne možemo, a da se ne prisetimo da još jedan faktor rizika predstavlja upravo nacionalna pripadnost vojnika iz „grupe za pojačanje“. Radi se o bataljonu koji sačinjavaju Austrijci i Nemci. A upravo su nemački i austrijski mirotvorci postali glavne ličnosti u žestokim sukobima sa kosovskim Srbima krajem 2011. Tada je ranjeno tridesetak Nemaca i Austrijanaca, i sada im se pruža prilika da se revanširaju. Odluke, kao što je ova, a u srpsko-albanskom sukobu ih je do sada bilo mnogo, pokazuju da oni koji odlučuju o sudbini čitavih naroda nemaju u sebi atribute koje bi ih preporučili da nekažnjeno sebi daju ulogu Gospoda boga.

Primedbe:

1 http://www.nato.int/cps/en/natolive/news_86648.htm?