Почетна / ТВ коментар / Немонтирани (судски) ТВ процес

Немонтирани (судски) ТВ процес

Пише Миодраг Зарковић

На „Б92“ , у „Утиску недеље“ гледали смо два делатника која се у платним списковима својих надређених вероватно воде као новинари, мада су тој професији, ако су јој икада и припадали, поодавно окренули леђа

 

Последњи „Утисак недеље“ није био монтиран судски процес – ишао је уживо, наиме, па није било никакве монтаже. Био је то директан пренос суђења, јединственог по томе што је уједно представљао и казну: за оптужене, за публику, свакако и за државу, нити вољну, нити способну да спречи излив ужасавајуће мржње у телевизијски простор. Свако ко је протекле недеље увече посветио два сата „Утиску“, било као гледалац, било као непосредан учесник, неизоставно је отплатио макар део својих овоземаљских греха.
Свако, осим водитељског пара у саставу Оља Бећковић и Бошко Јакшић. Два разуларена тужиоца. Био је то, између осталог,  разговор и јединствен  по томе што су наводни новинари говорили, придиковали гостима два пута дуже од позваних и интервјуисаних гостију. Два делатника која се у платним списковима својих надређених вероватно воде као новинари, мада су тој професији, ако су јој икада и припадали, поодавно окренули леђа. Они никакву казну нису плаћали. Они су казна.
Они су завршни круг пакла што га је званични, еврореформски Београд, изручио на Србе са Косова и Метохије онда када више није могао ни да их уплаши, ни згрози Борком Стефановићем, јер су на њега изгледа огуглали. Они су два сата вређали Крстимира Пантића и Добросава Добрића, двојицу од највиших политичких представника косметских Срба, који су били таман толико добронамерни-несмотрени-наивни да се одазову позиву на ово суђење.
Оља и Бошко су Пантића и Добрића оптуживали, између осталог, за политиканство! Оља Бећковић, која се пре неколико седмица Оливеру Дулићу исто у „Утиску“ овако обратила: „Добро, знамо шта Тома Николић нуди бирачима, али хајде да видимо шта ми нудимо“; и либерално-демократски Бошко Јакшић, потписник „Преокрета“ и ранијих петиција проистеклих из мајсторске радионице Чедомира Јовановића; њих двоје су имали довољно образа, смелости, дрскости, петље, живаца, безобзирности, неотесаности, простаклука, суровости, глупости, неумерености, бесрамности, прорачунатости, егоцентризма, острашћености, заслепљености, надмености, надобудности… да некога другог оптуже за политиканство!
Они су непрестано прекидали у пола реченице Пантића и Добрића. Неспремни за било какав смислени разговор или било какав говорни смисао, стално су покушавали једно и само једно: да Пантића и Добрића утерају у признање да је за Србију изгубљено све што се налази јужно од онога где Едита Тахири каже да је граница. Они су повишеним гласовима, предугим, а небулозним питањима, колутањем очима и млатарањем рукама, терали Пантића и Добрића да експлицитно или имплицитно признају више ту вајну реалност. Њих двоје, на молекуралном нивоу увелико срасли са својим повлашћеним, а незаслуженим београдским позицијама, усудили су се да уче њих двојицу, Србе са Косова и Метохије, шта је то реалност на Косову и Метохији.
Они су се Пантићу и Добрићу подсмевали, извлачећи из својих мрачних подсвести сваки и један шаблон научен у салонским кружоцима данашњих титоиста. Али, мада ружно и мучно, то што су вређали њих двојицу није толико страшно – Пантић и Добрић су, уосталом, стрпљиви и одмерени какви су се појавили у студију, а речити и конкретни, толико били надмоћни у расправи, да су потпуно изокренули исход на штету својих мучитеља – колико су страшне биле увреде на саму идеју српства, као поноситог припадања српској нацији.
Када је поменуто да за преко хиљаду Срба убијених на Космету у последњих 12 година нико није одговарао, Бошко Јакшић је скочио као опарен и рекао следеће:
„Јесу били неки убијени. Убијен је зато што је дошао на њиву коју је продао Албанцу. То је чист криминални обрачун, где смо ми склони одмах томе да дамо велики национални значај“.
Ова монструозна изјава односила се на недавно убиство Миодрага Коматине, изрешетаног на његовој рођеној њиви, од стране Шиптара који му је ту њиву и отео.
А Оља Бећковић је, са своје стране, следећим превулгарним питањем двојици гостију покушала да омаловажи сваки, па и најбенигнији вид борбе косметских Срба:
„Ко вас наговара на такве идеје? Ко вама даје те невероватне идеје: хајде сад тражите сви држављанство! А сад пошто не може држављанство, тражите да руска Дума промени закон! Па онда тужба против Борка Стефановића за издају. Ко вам даје такве идеје?“
Сваки иоле разборит гледалац могао је на крају емисије да само себи постави слично питање. Ко ми је дао ту невероватну идеју да би „Утисак недеље“ ипак могао да се гледа?

4 коментара

  1. Kakav bre utisak nedelje. To čovek koji hoće da ostane mentalno zdrav i duhovno neuprljan ne treba da gleda, doduše skoro i sve ostalo na TV. „Razulareno“ najbolje opisuje Utisak. Želim da slušam kulturan razgovor ljudi, a ne demonstriranje nekulture, neuvažavanja, nemira. Toga ima u okruženja na preteku, šta će mi i u dnevnoj sobi.




    0



    0
  2. Emisiju treba prekrstiti u ATAK NA PAMET.




    0



    0
  3. Gospodine Zarkoviću,ne razumem ni vas, pa zar je potrebno toliko reči da iskažete to što osečate-mo – da to nisu novinari već Soroševi plaćenici.Izvinjavam se oni bi mogli da budu dobri novinari da nisu podplaćeni.Valjda znate ono tuđe mišljenje se najtevnosnije izvršava. Dok se svoje mišljenje vaga, premerava, usklađuje,proverva,..tuđe se SAMO IZVRŠAVA.A kad se za to i plati ono se slepo izvršava.




    0



    0
  4. Gosp.Zarkovicu ne verujem da u svim nasim novinama ima dovoljno prostora da se samo nabroje novinari poput dvoje pomenutih.Svaki rezim poseduje veci deo novinarske populacije.Iskreno vise zla od politicara ovoj zemlji su naneli ovi takozvani novinari.Medjutim njihovo poltronstvo im omogucava dovoljno prostora na maltene svim medijima.Ovi bez pameti ubise u narodu razum.Sva ona nemacka,saveznicka nato bombardovanja su mizerna u odnosu na ova novinarska.Ovima iz utiska bi pozavideo svaki pilot F-18 na steti koju mogu jednom narodu uciniti za samo dva sata bombardovanja.Pozdrav i ucinite da se ne stidite svoje profesije.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!