Nemontirani (sudski) TV proces

Piše Miodrag Zarković

Na „B92“ , u „Utisku nedelje“ gledali smo dva delatnika koja se u platnim spiskovima svojih nadređenih verovatno vode kao novinari, mada su toj profesiji, ako su joj ikada i pripadali, poodavno okrenuli leđa

Poslednji „Utisak nedelje“ nije bio montiran sudski proces – išao je uživo, naime, pa nije bilo nikakve montaže. Bio je to direktan prenos suđenja, jedinstvenog po tome što je ujedno predstavljao i kaznu: za optužene, za publiku, svakako i za državu, niti voljnu, niti sposobnu da spreči izliv užasavajuće mržnje u televizijski prostor. Svako ko je protekle nedelje uveče posvetio dva sata „Utisku“, bilo kao gledalac, bilo kao neposredan učesnik, neizostavno je otplatio makar deo svojih ovozemaljskih greha.
Svako, osim voditeljskog para u sastavu Olja Bećković i Boško Jakšić. Dva razularena tužioca. Bio je to, između ostalog,  razgovor i jedinstven  po tome što su navodni novinari govorili, pridikovali gostima dva puta duže od pozvanih i intervjuisanih gostiju. Dva delatnika koja se u platnim spiskovima svojih nadređenih verovatno vode kao novinari, mada su toj profesiji, ako su joj ikada i pripadali, poodavno okrenuli leđa. Oni nikakvu kaznu nisu plaćali. Oni su kazna.
Oni su završni krug pakla što ga je zvanični, evroreformski Beograd, izručio na Srbe sa Kosova i Metohije onda kada više nije mogao ni da ih uplaši, ni zgrozi Borkom Stefanovićem, jer su na njega izgleda oguglali. Oni su dva sata vređali Krstimira Pantića i Dobrosava Dobrića, dvojicu od najviših političkih predstavnika kosmetskih Srba, koji su bili taman toliko dobronamerni-nesmotreni-naivni da se odazovu pozivu na ovo suđenje.
Olja i Boško su Pantića i Dobrića optuživali, između ostalog, za politikanstvo! Olja Bećković, koja se pre nekoliko sedmica Oliveru Duliću isto u „Utisku“ ovako obratila: „Dobro, znamo šta Toma Nikolić nudi biračima, ali hajde da vidimo šta mi nudimo“; i liberalno-demokratski Boško Jakšić, potpisnik „Preokreta“ i ranijih peticija proisteklih iz majstorske radionice Čedomira Jovanovića; njih dvoje su imali dovoljno obraza, smelosti, drskosti, petlje, živaca, bezobzirnosti, neotesanosti, prostakluka, surovosti, gluposti, neumerenosti, besramnosti, proračunatosti, egocentrizma, ostrašćenosti, zaslepljenosti, nadmenosti, nadobudnosti… da nekoga drugog optuže za politikanstvo!
Oni su neprestano prekidali u pola rečenice Pantića i Dobrića. Nespremni za bilo kakav smisleni razgovor ili bilo kakav govorni smisao, stalno su pokušavali jedno i samo jedno: da Pantića i Dobrića uteraju u priznanje da je za Srbiju izgubljeno sve što se nalazi južno od onoga gde Edita Tahiri kaže da je granica. Oni su povišenim glasovima, predugim, a nebuloznim pitanjima, kolutanjem očima i mlataranjem rukama, terali Pantića i Dobrića da eksplicitno ili implicitno priznaju više tu vajnu realnost. Njih dvoje, na molekuralnom nivou uveliko srasli sa svojim povlašćenim, a nezasluženim beogradskim pozicijama, usudili su se da uče njih dvojicu, Srbe sa Kosova i Metohije, šta je to realnost na Kosovu i Metohiji.
Oni su se Pantiću i Dobriću podsmevali, izvlačeći iz svojih mračnih podsvesti svaki i jedan šablon naučen u salonskim kružocima današnjih titoista. Ali, mada ružno i mučno, to što su vređali njih dvojicu nije toliko strašno – Pantić i Dobrić su, uostalom, strpljivi i odmereni kakvi su se pojavili u studiju, a rečiti i konkretni, toliko bili nadmoćni u raspravi, da su potpuno izokrenuli ishod na štetu svojih mučitelja – koliko su strašne bile uvrede na samu ideju srpstva, kao ponositog pripadanja srpskoj naciji.
Kada je pomenuto da za preko hiljadu Srba ubijenih na Kosmetu u poslednjih 12 godina niko nije odgovarao, Boško Jakšić je skočio kao oparen i rekao sledeće:
„Jesu bili neki ubijeni. Ubijen je zato što je došao na njivu koju je prodao Albancu. To je čist kriminalni obračun, gde smo mi skloni odmah tome da damo veliki nacionalni značaj“.
Ova monstruozna izjava odnosila se na nedavno ubistvo Miodraga Komatine, izrešetanog na njegovoj rođenoj njivi, od strane Šiptara koji mu je tu njivu i oteo.
A Olja Bećković je, sa svoje strane, sledećim prevulgarnim pitanjem dvojici gostiju pokušala da omalovaži svaki, pa i najbenigniji vid borbe kosmetskih Srba:
„Ko vas nagovara na takve ideje? Ko vama daje te neverovatne ideje: hajde sad tražite svi državljanstvo! A sad pošto ne može državljanstvo, tražite da ruska Duma promeni zakon! Pa onda tužba protiv Borka Stefanovića za izdaju. Ko vam daje takve ideje?“
Svaki iole razborit gledalac mogao je na kraju emisije da samo sebi postavi slično pitanje. Ko mi je dao tu neverovatnu ideju da bi „Utisak nedelje“ ipak mogao da se gleda?