Заговорници ГМО у Европи

Пише Уљгеша Мрдић

Одлука да ли сејати одобрене ГМО или не, остављена је свакој чланици посебно, па ће тако и неспоразуме са СТО и САД свака земља решавати сама (самим тим ЕУ скида одговорност са себе)

Поједине земље Европске уније (ЕУ) не само што раде против Србије признавањем нелегалне тзв. „државе Косово“, већ и што дозвољавају производњу и промет генетски модификованих организама (ГМО) које завршавају у Србији.
ЕУ је последњих година под константним притиском „Светске трговинске организације“ (СТО) и САД због забране увоза ГМО, са тврдњом да ЕУ самим тим што не одобрава увоз ГМО угрожава слободну трговину. Зато је ЕУ донела директиву 2001/18/ЦЕ која допуњује и истовремено пооштрава ранија правила.
Неке од донетих измена су:
1. Означавање ГМО: раније је било дозвољено да постоји ГМО у саставу, сада овај производ садржи ГМО означавање, које је обавезно уколико су производи или састојци добијени или садрже ГМО у количини 0,9 одсто.
2. Одобрење се ограничава на 10 година после чега треба да се обнови
3. Процена ризика, мере предострожности, обавештавање јавности, као и општа правила о обавезном означавању и праћењу ГМО.

САМОСТАЛНА ОДЛУКА
Одлука да ли сејати одобрене ГМО или не, остављена је свакој чланици посебно, па ће тако и неспоразуме са СТО и САД свака земља решавати сама (самим тим ЕУ скида одговорност са себе). Дозволу за гајење и продају у ЕУ има само кукуруз „МОН 810“ („Монсанто“) и кромпир „Амфлора“ (БАСФ-а) који има ген отпоран на неке антибиотике.
Увоз је дозвољен за три врсте соје и уљане репице, шест врсте памука, једне врсте шећерне репе и седам врста кукуруза.
Главни заговорници ГМО у ЕУ су Велика Британија, Шпанија и Холандија, а против Италија, Аустрија, Француска, Грчка, Луксембург, Мађарска и Немачка која је забранила узгајање ГМО кукуруза, чиме је нанела велики ударац америчкој компанији „Монсанто“. Кукуруз „МОН 810“ се гаји у Шпанији, Румунији, Чешкој и Португалији.
Министарство пољопривреде Велике Британије је објавило да је одобрило експериментално култивисање током 2012. и 2013. године једне сорте генетски модификоване пшенице, отпорне на афиде – веома штетне наметнике који нападају овај усев. Генетски модификовани усеви се гаје у многим деловима света, а највише у САД, Аргентини, Кини и Бразилу.

[restrictedarea]

ПРОТИВ ГМО УСЕВА
У Великој Британији се засад ниједан ГМ усев не гаји комерцијално, између осталог и зато што се томе противи знатан део становништва.
Неки британски стручњаци подржавају корак Министарства пољопривреде. Тина Барзби, извршни директор Националног института за пољопривредну ботанику, истиче да Велика Британија мора да остане отворена за све технологије уколико жели успешно да се избори с изазовима прехрамбене безбедности.
С друге стране, британска организација за борбу против генетски модификованих култура, „ГМ фриз“, осуђује дато одобрење, питајући се зашто се Министарство одлучило за истраживање ГМ пшенице за коју не постоји тржиште ни у Великој Британији, нити у Европској унији, док друге области доказаних и мање ризичних пољопривредних истраживања, као што је агроекологија, вапе за додатним средствима.
У Србији се у складу са Законом о генетички модификованим организмима уређује  поступак за издавање одобрења за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину генетички модификованих организама и производа од ГМО, услови за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину ГМО, руковање, паковање и превоз ГМО и производа од генетички модификованих организама, као и друга питања од значаја за генетички модификоване организме и производе од генетички модификованих организама.
У складу са Законом о генетички модификованим организмима ниједан модификован живи организам, као ни производ од ГМО не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије.
Оно што је лоше у овом закону је следећи члан:
„ГМО не сматра се пољопривредни производ биљног порекла који количински садржи до 0,9 одсто примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од генетички модификованог организма. Семенски и репродуктивни материјал не сматрају се ГМО уколико количински садрже до 0,1 одсто примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од генетички модификованог организма.
То значи да закон ипак одобрава коришћење ГМО.
Поједини појмови употребљени у закону имају следеће значење:
1. Генетички материјал је део биљке, животиње, гљиве, микроорганизма, вируса или вироида који садржи наследну информацију;
2. ГМО је организам чији је генетички материјал промењен методама савремене биотехнологије;
3. Инцидент је сваки догађај који доводи до неконтролисаног ослобађања ГМО у животну средину приликом употребе у затвореним системима и намерног увођења у животну средину генетички модификованог организма, који може представљати непосредну или одложену опасност за живот и здравље људи и животну средину;
4. Корисник је правно лице, предузетник или физичко лице које употребљава ГМО или производ од генетички модификованог организма у затвореним системима и приликом намерног увођења у животну средину;
5. Методе савремене биотехнологије јесу ин витро технике нуклеинских киселина, укључујући и рекомбинантну дезоксирибонуклеинску киселину (ДНК) и директно
уношење нуклеинских киселина у ћелије или органеле и фузија ћелија изнад таксономског нивоа фамилије, које превазилазе природне репродуктивне или рекомбинационе баријере и нису технике које се користе у традиционалном оплемењивању и селекцији (класичне методе);
6. Модификовани живи организам (living modified organism) је сваки генетички
модификован организам или производ од ГМО који је способан за размножавање и пренос генетичког материјала, укључујући и стерилни организам способан за раст;
7. Мониторинг је планирано и систематско праћење и надзирање ГМО, његове употребе у затвореним системима, праћење поступка намерног увођења у животну средину, праћење и надзирање животне средине у коју је генетички модификован организам уведен, као и могућих штетних ефеката на животну средину и здравље људи;
8. Намерно увођење у животну средину је ограничено увођење ГМО ради извођења огледа, демонстрационих огледа и развоја нових варијетета;
9. Ненамерно увођење у животну средину је случајно испуштање модификованог живог организма у животну средину услед непредвиђеног догађаја, несреће, неправилног руковања, складиштења и друго;
10. Овлашћена лабораторија је правно лице које врши испитивање ГМО и производа од генетички модификованог организма;
11. Производ од ГМО је сваки производ који се састоји, односно садржи или је добијен од једног или више генетички модификованих организама, без обзира на степен обраде;
12. Процена ризика је научна процена која се спроводи по принципу „случај по
случај“, подразумева идентификацију могућих штетних ефеката од ГМО или производа од генетички модификованог организма по здравље људи и животну средину, до којих може доћи приликом употребе у затвореним системима и намерног увођења у животну средину. Приликом процене ризика мора се поштовати принцип предострожности;
13. Руковање је дорада, прерада и складиштење ГМО или производа од генетички модификованог организма;
14. Стваралац је правно лице, предузетник или физичко лице које ствара ГМО или производ од генетички модификованог организма;
15. Употреба у затвореним системима је свака операција којом се ГМО или производ од генетички модификованог организма узгаја, размножава, складишти, транспортује, одлаже, уништава или на било који други начин користи у простору одвојеном физичким препрекама или се комбинацијом физичких, хемијских, односно биолошких препрека онемогућава контакт генетички модификованог организма са спољним светом и њихов утицај на животну средину.

САМОВОЉА МИНИСТРА
У члану 36. овог Закона је наведено да „министар утврђује списак ГМО и производа од ГМО за које је издато одобрење за намерно увођење у животну средину и списак правних лица која су добила дозволу за употребу ГМО у затвореним системима, који се објављују у ‘Службеном гласнику Републике Србије’“.
Министарство врши надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега преко фитосанитарних и ветеринарских инспектора. Надзор над радом овлашћене лабораторије у обављању поверених послова испитивања ГМО и производа од ГМО врши Министарство у складу са прописима којима се уређује државна управа.
То значи да надлежни министар пољопривреде, сада је то Душан Петровић, потпредседник Демократске странке, може да одобри намерно увођење ГМО у животну средину.
Ко противно одредбама овог закона започне да употребљава ГМО и производ од ГМО у затвореним системима, те их намерно уводи у животну средину, ставља у промет, гаји у комерцијалне сврхе или одлаже у животну средину и тиме проузрокује штетне последице по здравље људи и животну средину,  биће кажњен за кривично дело затвором до три године.
ГМО и производ од ГМО из става 1. овог члана одузеће се и уништити о трошку лица које је извршило кривично дело.
Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако започне да употребљава ГМО и производ од ГМО у затвореним системима, те их намерно уводи у животну средину, стави у промет или гаји у комерцијалне сврхе, а није добило одобрење Министарства (члан 9).
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од
50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у правном лицу.
За радње из става 1. овог члана, поред новчане казне, може се изрећи и заштитна мера забране правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу, односно заштитна мера забране одговорном лицу и правном лицу да врши одређене дужности у трајању од шест месеци до седам година.

[/restrictedarea]