Zagovornici GMO u Evropi

Piše Uljgeša Mrdić

Odluka da li sejati odobrene GMO ili ne, ostavljena je svakoj članici posebno, pa će tako i nesporazume sa STO i SAD svaka zemlja rešavati sama (samim tim EU skida odgovornost sa sebe)

Pojedine zemlje Evropske unije (EU) ne samo što rade protiv Srbije priznavanjem nelegalne tzv. „države Kosovo“, već i što dozvoljavaju proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) koje završavaju u Srbiji.
EU je poslednjih godina pod konstantnim pritiskom „Svetske trgovinske organizacije“ (STO) i SAD zbog zabrane uvoza GMO, sa tvrdnjom da EU samim tim što ne odobrava uvoz GMO ugrožava slobodnu trgovinu. Zato je EU donela direktivu 2001/18/CE koja dopunjuje i istovremeno pooštrava ranija pravila.
Neke od donetih izmena su:
1. Označavanje GMO: ranije je bilo dozvoljeno da postoji GMO u sastavu, sada ovaj proizvod sadrži GMO označavanje, koje je obavezno ukoliko su proizvodi ili sastojci dobijeni ili sadrže GMO u količini 0,9 odsto.
2. Odobrenje se ograničava na 10 godina posle čega treba da se obnovi
3. Procena rizika, mere predostrožnosti, obaveštavanje javnosti, kao i opšta pravila o obaveznom označavanju i praćenju GMO.

SAMOSTALNA ODLUKA
Odluka da li sejati odobrene GMO ili ne, ostavljena je svakoj članici posebno, pa će tako i nesporazume sa STO i SAD svaka zemlja rešavati sama (samim tim EU skida odgovornost sa sebe). Dozvolu za gajenje i prodaju u EU ima samo kukuruz „MON 810“ („Monsanto“) i krompir „Amflora“ (BASF-a) koji ima gen otporan na neke antibiotike.
Uvoz je dozvoljen za tri vrste soje i uljane repice, šest vrste pamuka, jedne vrste šećerne repe i sedam vrsta kukuruza.
Glavni zagovornici GMO u EU su Velika Britanija, Španija i Holandija, a protiv Italija, Austrija, Francuska, Grčka, Luksemburg, Mađarska i Nemačka koja je zabranila uzgajanje GMO kukuruza, čime je nanela veliki udarac američkoj kompaniji „Monsanto“. Kukuruz „MON 810“ se gaji u Španiji, Rumuniji, Češkoj i Portugaliji.
Ministarstvo poljoprivrede Velike Britanije je objavilo da je odobrilo eksperimentalno kultivisanje tokom 2012. i 2013. godine jedne sorte genetski modifikovane pšenice, otporne na afide – veoma štetne nametnike koji napadaju ovaj usev. Genetski modifikovani usevi se gaje u mnogim delovima sveta, a najviše u SAD, Argentini, Kini i Brazilu.

[restrictedarea]

PROTIV GMO USEVA
U Velikoj Britaniji se zasad nijedan GM usev ne gaji komercijalno, između ostalog i zato što se tome protivi znatan deo stanovništva.
Neki britanski stručnjaci podržavaju korak Ministarstva poljoprivrede. Tina Barzbi, izvršni direktor Nacionalnog instituta za poljoprivrednu botaniku, ističe da Velika Britanija mora da ostane otvorena za sve tehnologije ukoliko želi uspešno da se izbori s izazovima prehrambene bezbednosti.
S druge strane, britanska organizacija za borbu protiv genetski modifikovanih kultura, „GM friz“, osuđuje dato odobrenje, pitajući se zašto se Ministarstvo odlučilo za istraživanje GM pšenice za koju ne postoji tržište ni u Velikoj Britaniji, niti u Evropskoj uniji, dok druge oblasti dokazanih i manje rizičnih poljoprivrednih istraživanja, kao što je agroekologija, vape za dodatnim sredstvima.
U Srbiji se u skladu sa Zakonom o genetički modifikovanim organizmima uređuje  postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama i proizvoda od GMO, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO, rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, kao i druga pitanja od značaja za genetički modifikovane organizme i proizvode od genetički modifikovanih organizama.
U skladu sa Zakonom o genetički modifikovanim organizmima nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.
Ono što je loše u ovom zakonu je sledeći član:
„GMO ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 odsto primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se GMO ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
To znači da zakon ipak odobrava korišćenje GMO.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u zakonu imaju sledeće značenje:
1. Genetički materijal je deo biljke, životinje, gljive, mikroorganizma, virusa ili viroida koji sadrži naslednu informaciju;
2. GMO je organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije;
3. Incident je svaki događaj koji dovodi do nekontrolisanog oslobađanja GMO u životnu sredinu prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima i namernog uvođenja u životnu sredinu genetički modifikovanog organizma, koji može predstavljati neposrednu ili odloženu opasnost za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu;
4. Korisnik je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje upotrebljava GMO ili proizvod od genetički modifikovanog organizma u zatvorenim sistemima i prilikom namernog uvođenja u životnu sredinu;
5. Metode savremene biotehnologije jesu in vitro tehnike nukleinskih kiselina, uključujući i rekombinantnu dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i direktno
unošenje nukleinskih kiselina u ćelije ili organele i fuzija ćelija iznad taksonomskog nivoa familije, koje prevazilaze prirodne reproduktivne ili rekombinacione barijere i nisu tehnike koje se koriste u tradicionalnom oplemenjivanju i selekciji (klasične metode);
6. Modifikovani živi organizam (living modified organism) je svaki genetički
modifikovan organizam ili proizvod od GMO koji je sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala, uključujući i sterilni organizam sposoban za rast;
7. Monitoring je planirano i sistematsko praćenje i nadziranje GMO, njegove upotrebe u zatvorenim sistemima, praćenje postupka namernog uvođenja u životnu sredinu, praćenje i nadziranje životne sredine u koju je genetički modifikovan organizam uveden, kao i mogućih štetnih efekata na životnu sredinu i zdravlje ljudi;
8. Namerno uvođenje u životnu sredinu je ograničeno uvođenje GMO radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta;
9. Nenamerno uvođenje u životnu sredinu je slučajno ispuštanje modifikovanog živog organizma u životnu sredinu usled nepredviđenog događaja, nesreće, nepravilnog rukovanja, skladištenja i drugo;
10. Ovlašćena laboratorija je pravno lice koje vrši ispitivanje GMO i proizvoda od genetički modifikovanog organizma;
11. Proizvod od GMO je svaki proizvod koji se sastoji, odnosno sadrži ili je dobijen od jednog ili više genetički modifikovanih organizama, bez obzira na stepen obrade;
12. Procena rizika je naučna procena koja se sprovodi po principu „slučaj po
slučaj“, podrazumeva identifikaciju mogućih štetnih efekata od GMO ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do kojih može doći prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima i namernog uvođenja u životnu sredinu. Prilikom procene rizika mora se poštovati princip predostrožnosti;
13. Rukovanje je dorada, prerada i skladištenje GMO ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma;
14. Stvaralac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje stvara GMO ili proizvod od genetički modifikovanog organizma;
15. Upotreba u zatvorenim sistemima je svaka operacija kojom se GMO ili proizvod od genetički modifikovanog organizma uzgaja, razmnožava, skladišti, transportuje, odlaže, uništava ili na bilo koji drugi način koristi u prostoru odvojenom fizičkim preprekama ili se kombinacijom fizičkih, hemijskih, odnosno bioloških prepreka onemogućava kontakt genetički modifikovanog organizma sa spoljnim svetom i njihov uticaj na životnu sredinu.

SAMOVOLJA MINISTRA
U članu 36. ovog Zakona je navedeno da „ministar utvrđuje spisak GMO i proizvoda od GMO za koje je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu i spisak pravnih lica koja su dobila dozvolu za upotrebu GMO u zatvorenim sistemima, koji se objavljuju u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’“.
Ministarstvo vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega preko fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Nadzor nad radom ovlašćene laboratorije u obavljanju poverenih poslova ispitivanja GMO i proizvoda od GMO vrši Ministarstvo u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.
To znači da nadležni ministar poljoprivrede, sada je to Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, može da odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu.
Ko protivno odredbama ovog zakona započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, te ih namerno uvodi u životnu sredinu, stavlja u promet, gaji u komercijalne svrhe ili odlaže u životnu sredinu i time prouzrokuje štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu,  biće kažnjen za krivično delo zatvorom do tri godine.
GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo krivično delo.
Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, te ih namerno uvodi u životnu sredinu, stavi u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva (član 9).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od
50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu i pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.

[/restrictedarea]