Почетна / Свет / Евроазијска унија је рођена

Евроазијска унија је рођена

Пише Богдан Ђуровић

Потписивањем Споразума о формирању ЕАУ, председници Русије, Белорусије и Казахстана чине први корак стварањем министарског Савета, а касније Парламента и заједничке валуте

У петак, 18. новембра, истог дана када се овај број „Печата“ појављује на киосцима, у Москви се одржава историјски сусрет три шефа државе. Председници Русије, Белорусије и Казахстана – Дмитриј Медведев, Александар Лукашенко и Нурсултан Назарбајев – потписују Споразум којим ће интеграција три државе, Царински савез, бити подигнута на виши ниво. На ниво Евроазијске уније! Тако ће, и формално, бити постављен амбициозни циљ: да се у наредне три године конституишу правна база и институције нове наддржавне интеграције, како би већ 2015. године Евроазијска унија (ЕАУ) почела да функционише. Први корак, 18. новембра у Москви, означиће стварање Евроазијске економске комисије, својеврсне владе ЕАУ, која сада добија и своје министре.
На тај начин, први пут после распада СССР-а, на евроазијском простору под покровитељством Русије настаје нова савезна структура која ће имати своје извршне органе. Оно што забрињава западне званичнике, и о чему тамошња јавност отворено говори, јесте чињеница да ће ЕАУ већ у првој фази обухватити 89 одсто територије некадашњег Совјетског Савеза. Такође, од пресудног је значаја што ће границе нове уније (а самим тим и границе формалног утицаја Москве) бити драматично померене на југ и запад.

ЕКОНОМСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
Али, иако су све три земље чланице ОДКБ, војног савеза на челу са Русијом, ЕАУ је у овом тренутку првенствено економска интеграција. Ради се о заједничком, интегрисаном тржишту, јединственом економском и царинском простору, у којем ће важити једнака правила игре на целој територији. И то – заснована на најсавременијим светским достигнућима, као што су закони ЕУ и правила „Светске трговинске организације“. А то ће, верују, не само подићи атрактивност новог тржишта са скоро 170 милиона људи, већ ће омогућити и његово лакше хоризонтално повезивање са осталим регионалним интеграцијама – Европском унијом (ЕУ) и Азијско-пацифичком економском сарадњом (АПЕЦ), чиме ће ЕАУ да игра улогу важног моста.
О томе је у ударном термину руске државне телевизије прошле суботе говорио и заменик премијера РФ Игор Шувалов. „Посматрамо ЕАУ као нову економску силу која се рађа. И у томе је њена суштина. Лидери наше земље у више наврата су говорили да је потребно изградити велику Европу, од Атлантика до Пацифика, од Лисабона до Владивостока. Пре шест година смо се договорили са ЕУ да градимо заједнички економски простор, да норме понашања буду идентичне у ЕУ и ЕАУ. Паралелно са тиме радимо и радићемо велики посао интеграције у Азијско-тихоокеански регион“, објаснио је Шувалов.
О евроазијским интеграцијама много се говорило прошлог викенда и на традиционалном дискусионом форуму „Валдај“, на којем учествује око 300 светских експерата. Ови форуми су прилика да водећи политиколози, главни уредници великих медија, шефови важних центара и фондација, и други који утичу на формирање јавног мњења и политике у својој земљи, добију прилику да са Владимиром Путином проведу цео дан заједно у полуформалној атмосфери, да му постављају питања и да од њега директно добију одговоре. Речју, да Запад чује Русију и Русија да чује Запад, а све уз присуство гостију са истока, пре свега из Кине. Можда и највећи значај ових скупова је у томе што су на њих позвани у једнакој мери најжешћи западни критичари руске политике и самог Путина.

[restrictedarea]

Госте са запада највише је интересовало једно питање: кога Русија види као свог примарног партнера, ЕУ или Кину, Европу или Азију? И добили су од Путина одговор: Русија је способна да сама бира своје партнере, њу је немогуће игнорисати. Ако Европа буде покушавала да игнорише Русију, она ће се окренути Азији. Ако Америка буде желела да је игнорише, Русија ће интензивирати сарадњу са Европом… Путин је нагласио да ће будућем премијеру Дмитрију Медведеву дати одрешене руке у сфери економије, а сам ће се бавити искључиво најважнијим питањима – безбедности, енергетике и спољне политике. Како ће то изгледати, Западу је већ одавно добро познато, јер је Путин као председник обновио руску економску и војну моћ која никога не оставља равнодушним.
Управо на то нагласак је ставио један од најпознатијих „валдајаца“, директор Центра „Бертолд Бејс“, Немачког друштва за спољну политику Александар Рар. Чувени немачки политиколог, експерт за Русију, препричао је садржај свог разговора са Путином, нагласивши да у случају инсталирања америчке противракетне одбране (ПРО) у Европи, између Русије и САД-а „могу да настану компликације“. „Путин се није устручавао да каже да ће, ако Америка и даље буде форсирала своје планове о обавезној изградњи ПРО у Европи, тада са Америком настати озбиљан сукоб. Истовремено, премијер нас је уверио да се Русија тог сукоба не плаши. Иако са његове тачке гледишта односи могу да буду много бољи, јер `рестартовање` и даље функционише, на том пољу ће бити велике битке са следећом америчком администрацијом. То је за Русију главни изазов са Запада“, закључио је Рар. Осим тога, како је истакао, Путин је упоредио ситуацију у Либији са јужном српском покрајином Косовом и Метохијом. „Како је могуће бомбардовати Либију, као некада Косово, а онда још дотући и на најсвирепији начин ликвидирати самог Гадафија?“, запитао је Путин.

СЛОВЕНСКА МУДРОСТ
На тај начин, Путин је већ сада, пола године пре очекиваног повратка у Кремљ, послао кључне поруке западним партнерима. А како су и сами учесници „Валдаја“ приметили, руски премијер током скупа понашао се као шеф државе, отворено говорећи о свим најважнијим питањима у искључивој уставној надлежности председника РФ. И тиме одаслао вероватно најважнију поруку Западу: припремајте се за чврсту међународну позицију Русије. Јер, Американци су читаву 2008. и 2009. годину провели у покушајима да изазову раскол унутар руског тандема, настојећи да приволе Медведева да користећи место шефа државе елиминише Путинов политички утицај и преузме његово место. Занимљиво је да су, у исто време, исто то покушавали и са Александром Лукашенком у Белорусији. Као што је познато, оба покушаја пала су у воду и Путин сада поново наступа са себи својственом одлучношћу, са Медведевим и Лукашенком као најближим савезницима.
Поред Белорусије, од пресудног значаја за ЕАУ је Украјина, држава која је од 2005. пуних пет година водила радикалну антируску политику под влашћу вашингтонског миљеника Виктора Јушченка. Руске намере јасно је пре недељу дана исказао председник Државне думе Борис Гризлов, када је поручио да „ми желимо да видимо Украјину у будућој ЕАУ и сматрамо да ће без ње Унија бити непотпуна“. Гризлов је нагласио да ће његова Јединствена Русија, заједно са партнерском украјинском владајућом Партијом региона председника Виктора Јануковича, разрадити пројекат будућег Парламента ЕАУ, где би се посланици бирали на непосредним изборима. Истовремено, Јануковичеви депутати у Врховној ради иницирали су формирање посланичке групе од 15 чланова – за подршку приступања Украјине ЕАУ. Ако би се то десило, како смо већ писали, границе ЕАУ приближиле би се на само 300 километара од Србије.
Да је цео пројекат ЕАУ, укључујући и стварање заједничке валуте, веома озбиљан и реалан, довољно сведочи што је његов главни гарант Владимир Путин. Он је на „Валдају“ подсетио присутне да је „деведесетих година у Русији био грађански рат, а економска и социјална сфера биле су потпуно уништене“. „Поставили смо себи циљ да удвостручимо укупан обим економије и фактички смо то остварили. При томе, остварили смо унутрашњу и спољну безбедност земље. Ако се то некоме не свиђа, жао ми је“, рекао је човек који пред себе сада поставља нови циљ – стварање моћне Евроазијске уније, новог пола у светској економији и политици.
Можда је најбољу дефиницију Путиновог подухвата изложио Фен Шаолеј, директор Центра за проучавање Русије, Министарства образовања НР Кине. Разговарајући са новинарима у паузи „Валдаја“, Шаолеј је подсетио на стару кинеску причу о човеку који је био незадовољан начином како људи ходају у његовом селу: „Чуо је да у другом селу људи много лепше ходају и кренуо је тамо да и он научи исто. Упорно је покушавао да научи да хода као они, али није успео, већ је заборавио и како се хода у његовом крају. На крају, вратио се скрхан у своје родно село пузећи четвороношке“. Шаолеј је објаснио да је штета увек већа ако се по сваку цену хрли тамо где човек не припада. Велике словенске земље Русија, Белорусија и (све више) Украјина ову мудрост су схватиле. И, што би рекао Путин, „ако се то некоме не свиђа – жао ми је“.

[/restrictedarea]

8 коментара

  1. У ЕАУ можете примити све од Атлантика до Тихог океана. Овај, само јужно од Ла Манша. Ако случајно примите и острво које је северно од Ла Манша, нема вам спаса па ма били већи и од целог свемира.




    0



    0
  2. 89! Svaka cast, i da Bog da da docekamo da taj postotak poraste i prikljucenjem zemalja Srba svih i svuda, za pocetak Srpske Krajine, Srpske i Srbije, pa onda dalje.




    0



    0
  3. Једини спас да се отргнемо од ових канџи ММФ и ЕУ који су нас разорили и задужили ( а се то ће доћи дебело на наплату ) у свим сегментима је ЕАУ…

    ОВО НИЈЕ ПОЛИТИКА, ОВО ЈЕ РУСКИ (братски) НАРОД НА УТАКМИЦИ У МОСКВИ (сви у глас као „један“ певају КОСОВО ЈЕ СРБИЈА)-па сами просудите да ли нас РУСИ воле или нас ипак можда више воле амери?…можда се ово чује можда и на немачком стадиону или британском…( при гледању појачајте тон)
    https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/




    0



    0
  4. EAU je izlaz za Srbiju, dok nas nisu jos dokrajicile kandze EU.




    0



    0
  5. Одлична вест за Србију која буди наду.




    0



    0
  6. ZAPAD ZAMIRE, A ISTOK SE BUDI




    0



    0
  7. Što se tiče EAU to je dobar znak za međunarodne odnose na globalnom
    planu, valjda to bi treebalo biti jasno svakom stanovnikup pa čak i
    Amerikancu. Svaku ekonomsku integraciju istinski pozdravljam, ali
    ukoliko se ta unija stvara iz nekih hegemonističkih razloga, to može biti opasnost i za Balkan. Naime, treba znati, da su Rusi više naklonjeni Srbima a Nijemci Hrvatima s jedne strane a s druge strane Turci su naklonjeni Bošnjacima. I po pravilu dok se veliki „prepucavaju“ stradaju MALI narodi. U tom eventualnom sukobu
    (ukoliko do njega dođe) na Balkanu BOSNA je vjerovatno PRVA na spisku za stradanje.U BOSNI žive TRI vjerske konfesije i svjesno se ide na to da međunacionalni odnosoo u BOSNI budu PRENAPREGNUTI
    kako be se VELIKI mogli PREPUCAVATI. Nažalost veliki dio građana BiH to dobro shvata al podržava JEDNONACIONALNE programe iz
    straha od onih drugih i drukčijih. Jasno političari to dobro
    eksplatišu.
    ide na to da budu uvjek




    0



    0
  8. Što se tiče EAU to je dobar znak za međunarodne odnose na globalnom planu, valjda to bi treebalo biti jasno
    svakom stanovniku svijeta pa čak i Amerikancu. Svaku ekonomsku integraciju istinski pozdravljam, ali ukoliko se predmetna unija stvara iz nekih hegemonističkih razloga, to može biti opasnost i za Balkan. Naime, treba znati, da su Rusi više naklonjeni Srbima a Nijemci Hrvatima s jedne strane a s druge strane Turci i Arapi su naklonjeni Bošnjacima. I po pravilu dok se veliki „prepucavaju“ stradaju MALI narodi. U tom eventualnom sukobu (ukoliko do njega dođe) na Balkanu BOSNA je vjerovatno PRVA na spisku za stradanje.
    U BOSNI žive TRI vjerske konfesije i svjesno se ide na to da međunacionalni odnosoo u BOSNI budu PRENAPREGNUTI kako be se VELIKI mogli PREPUCAVATI za svoje interese. Nažalost veliki dio građana BiH to dobro shvata al podržava JEDNONACIONALNE programe iz straha od onih drugih i drukčijih. Jasno političari to dobro
    eksplatišu (odnosno koriste aa sopstveničke svrhe). Nama običnoma je jedino ostalo da ovako KONSTATUJEMO i da glasamo „ZA SVOJE“.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *