Evroazijska unija je rođena

Piše Bogdan Đurović

Potpisivanjem Sporazuma o formiranju EAU, predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana čine prvi korak stvaranjem ministarskog Saveta, a kasnije Parlamenta i zajedničke valute

U petak, 18. novembra, istog dana kada se ovaj broj „Pečata“ pojavljuje na kioscima, u Moskvi se održava istorijski susret tri šefa države. Predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana – Dmitrij Medvedev, Aleksandar Lukašenko i Nursultan Nazarbajev – potpisuju Sporazum kojim će integracija tri države, Carinski savez, biti podignuta na viši nivo. Na nivo Evroazijske unije! Tako će, i formalno, biti postavljen ambiciozni cilj: da se u naredne tri godine konstituišu pravna baza i institucije nove naddržavne integracije, kako bi već 2015. godine Evroazijska unija (EAU) počela da funkcioniše. Prvi korak, 18. novembra u Moskvi, označiće stvaranje Evroazijske ekonomske komisije, svojevrsne vlade EAU, koja sada dobija i svoje ministre.
Na taj način, prvi put posle raspada SSSR-a, na evroazijskom prostoru pod pokroviteljstvom Rusije nastaje nova savezna struktura koja će imati svoje izvršne organe. Ono što zabrinjava zapadne zvaničnike, i o čemu tamošnja javnost otvoreno govori, jeste činjenica da će EAU već u prvoj fazi obuhvatiti 89 odsto teritorije nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Takođe, od presudnog je značaja što će granice nove unije (a samim tim i granice formalnog uticaja Moskve) biti dramatično pomerene na jug i zapad.

EKONOMSKE INTEGRACIJE
Ali, iako su sve tri zemlje članice ODKB, vojnog saveza na čelu sa Rusijom, EAU je u ovom trenutku prvenstveno ekonomska integracija. Radi se o zajedničkom, integrisanom tržištu, jedinstvenom ekonomskom i carinskom prostoru, u kojem će važiti jednaka pravila igre na celoj teritoriji. I to – zasnovana na najsavremenijim svetskim dostignućima, kao što su zakoni EU i pravila „Svetske trgovinske organizacije“. A to će, veruju, ne samo podići atraktivnost novog tržišta sa skoro 170 miliona ljudi, već će omogućiti i njegovo lakše horizontalno povezivanje sa ostalim regionalnim integracijama – Evropskom unijom (EU) i Azijsko-pacifičkom ekonomskom saradnjom (APEC), čime će EAU da igra ulogu važnog mosta.
O tome je u udarnom terminu ruske državne televizije prošle subote govorio i zamenik premijera RF Igor Šuvalov. „Posmatramo EAU kao novu ekonomsku silu koja se rađa. I u tome je njena suština. Lideri naše zemlje u više navrata su govorili da je potrebno izgraditi veliku Evropu, od Atlantika do Pacifika, od Lisabona do Vladivostoka. Pre šest godina smo se dogovorili sa EU da gradimo zajednički ekonomski prostor, da norme ponašanja budu identične u EU i EAU. Paralelno sa time radimo i radićemo veliki posao integracije u Azijsko-tihookeanski region“, objasnio je Šuvalov.
O evroazijskim integracijama mnogo se govorilo prošlog vikenda i na tradicionalnom diskusionom forumu „Valdaj“, na kojem učestvuje oko 300 svetskih eksperata. Ovi forumi su prilika da vodeći politikolozi, glavni urednici velikih medija, šefovi važnih centara i fondacija, i drugi koji utiču na formiranje javnog mnjenja i politike u svojoj zemlji, dobiju priliku da sa Vladimirom Putinom provedu ceo dan zajedno u poluformalnoj atmosferi, da mu postavljaju pitanja i da od njega direktno dobiju odgovore. Rečju, da Zapad čuje Rusiju i Rusija da čuje Zapad, a sve uz prisustvo gostiju sa istoka, pre svega iz Kine. Možda i najveći značaj ovih skupova je u tome što su na njih pozvani u jednakoj meri najžešći zapadni kritičari ruske politike i samog Putina.

[restrictedarea]

Goste sa zapada najviše je interesovalo jedno pitanje: koga Rusija vidi kao svog primarnog partnera, EU ili Kinu, Evropu ili Aziju? I dobili su od Putina odgovor: Rusija je sposobna da sama bira svoje partnere, nju je nemoguće ignorisati. Ako Evropa bude pokušavala da ignoriše Rusiju, ona će se okrenuti Aziji. Ako Amerika bude želela da je ignoriše, Rusija će intenzivirati saradnju sa Evropom… Putin je naglasio da će budućem premijeru Dmitriju Medvedevu dati odrešene ruke u sferi ekonomije, a sam će se baviti isključivo najvažnijim pitanjima – bezbednosti, energetike i spoljne politike. Kako će to izgledati, Zapadu je već odavno dobro poznato, jer je Putin kao predsednik obnovio rusku ekonomsku i vojnu moć koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Upravo na to naglasak je stavio jedan od najpoznatijih „valdajaca“, direktor Centra „Bertold Bejs“, Nemačkog društva za spoljnu politiku Aleksandar Rar. Čuveni nemački politikolog, ekspert za Rusiju, prepričao je sadržaj svog razgovora sa Putinom, naglasivši da u slučaju instaliranja američke protivraketne odbrane (PRO) u Evropi, između Rusije i SAD-a „mogu da nastanu komplikacije“. „Putin se nije ustručavao da kaže da će, ako Amerika i dalje bude forsirala svoje planove o obaveznoj izgradnji PRO u Evropi, tada sa Amerikom nastati ozbiljan sukob. Istovremeno, premijer nas je uverio da se Rusija tog sukoba ne plaši. Iako sa njegove tačke gledišta odnosi mogu da budu mnogo bolji, jer `restartovanje` i dalje funkcioniše, na tom polju će biti velike bitke sa sledećom američkom administracijom. To je za Rusiju glavni izazov sa Zapada“, zaključio je Rar. Osim toga, kako je istakao, Putin je uporedio situaciju u Libiji sa južnom srpskom pokrajinom Kosovom i Metohijom. „Kako je moguće bombardovati Libiju, kao nekada Kosovo, a onda još dotući i na najsvirepiji način likvidirati samog Gadafija?“, zapitao je Putin.

SLOVENSKA MUDROST
Na taj način, Putin je već sada, pola godine pre očekivanog povratka u Kremlj, poslao ključne poruke zapadnim partnerima. A kako su i sami učesnici „Valdaja“ primetili, ruski premijer tokom skupa ponašao se kao šef države, otvoreno govoreći o svim najvažnijim pitanjima u isključivoj ustavnoj nadležnosti predsednika RF. I time odaslao verovatno najvažniju poruku Zapadu: pripremajte se za čvrstu međunarodnu poziciju Rusije. Jer, Amerikanci su čitavu 2008. i 2009. godinu proveli u pokušajima da izazovu raskol unutar ruskog tandema, nastojeći da privole Medvedeva da koristeći mesto šefa države eliminiše Putinov politički uticaj i preuzme njegovo mesto. Zanimljivo je da su, u isto vreme, isto to pokušavali i sa Aleksandrom Lukašenkom u Belorusiji. Kao što je poznato, oba pokušaja pala su u vodu i Putin sada ponovo nastupa sa sebi svojstvenom odlučnošću, sa Medvedevim i Lukašenkom kao najbližim saveznicima.
Pored Belorusije, od presudnog značaja za EAU je Ukrajina, država koja je od 2005. punih pet godina vodila radikalnu antirusku politiku pod vlašću vašingtonskog miljenika Viktora Juščenka. Ruske namere jasno je pre nedelju dana iskazao predsednik Državne dume Boris Grizlov, kada je poručio da „mi želimo da vidimo Ukrajinu u budućoj EAU i smatramo da će bez nje Unija biti nepotpuna“. Grizlov je naglasio da će njegova Jedinstvena Rusija, zajedno sa partnerskom ukrajinskom vladajućom Partijom regiona predsednika Viktora Janukoviča, razraditi projekat budućeg Parlamenta EAU, gde bi se poslanici birali na neposrednim izborima. Istovremeno, Janukovičevi deputati u Vrhovnoj radi inicirali su formiranje poslaničke grupe od 15 članova – za podršku pristupanja Ukrajine EAU. Ako bi se to desilo, kako smo već pisali, granice EAU približile bi se na samo 300 kilometara od Srbije.
Da je ceo projekat EAU, uključujući i stvaranje zajedničke valute, veoma ozbiljan i realan, dovoljno svedoči što je njegov glavni garant Vladimir Putin. On je na „Valdaju“ podsetio prisutne da je „devedesetih godina u Rusiji bio građanski rat, a ekonomska i socijalna sfera bile su potpuno uništene“. „Postavili smo sebi cilj da udvostručimo ukupan obim ekonomije i faktički smo to ostvarili. Pri tome, ostvarili smo unutrašnju i spoljnu bezbednost zemlje. Ako se to nekome ne sviđa, žao mi je“, rekao je čovek koji pred sebe sada postavlja novi cilj – stvaranje moćne Evroazijske unije, novog pola u svetskoj ekonomiji i politici.
Možda je najbolju definiciju Putinovog poduhvata izložio Fen Šaolej, direktor Centra za proučavanje Rusije, Ministarstva obrazovanja NR Kine. Razgovarajući sa novinarima u pauzi „Valdaja“, Šaolej je podsetio na staru kinesku priču o čoveku koji je bio nezadovoljan načinom kako ljudi hodaju u njegovom selu: „Čuo je da u drugom selu ljudi mnogo lepše hodaju i krenuo je tamo da i on nauči isto. Uporno je pokušavao da nauči da hoda kao oni, ali nije uspeo, već je zaboravio i kako se hoda u njegovom kraju. Na kraju, vratio se skrhan u svoje rodno selo puzeći četvoronoške“. Šaolej je objasnio da je šteta uvek veća ako se po svaku cenu hrli tamo gde čovek ne pripada. Velike slovenske zemlje Rusija, Belorusija i (sve više) Ukrajina ovu mudrost su shvatile. I, što bi rekao Putin, „ako se to nekome ne sviđa – žao mi je“.

[/restrictedarea]