Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Древна базилика у некадашњој Никеји, сада Изнику, у којој је 787. године одржан Седми васељенски сабор, поново је претворена у џамију, а дозволу за то је дала Дирекција за верска питања при Влади Tурске – Дијанет.
Како је јавила Верска инФормативна агенција (ВИА), патријарх Манојло је, у време цара Tеодора Ласкариса, у тој цркви, по свему судећи, хиротонисао Светог Саву у чин архиепископа.
Црква из шестог века, посвећена је Светој СоФији (премудрости Божјој), а од времена Ататурка, 1923. године била је музеј.
У њој су, како се наводи, током протекле седмице већ обављене муслиманске молитве.
Црква, уз коју постоји минарет из османских времена, рестаурирана је прошле године.
Дневни лист “Хуријет” наводи да се црква поново, “након реконструкције”, отвара за исламско богослужење, те да она “никада није била проглашена за музеј”.
У њој ће сутра, првог дана Курбан Бајрама, једног од два највећа муслиманска празника, бити обављен “уобичајени (исламски) обред”.
Одлука о претварању цркве у џамију наишла је и на критику Tурака. Tрговачка комора Изника сматра да је поступак “потпуно неразумљив”, јер град живи од туризма.
Историчар уметности С. Мулајим изјавио је да то није требало урадити, јер је црква била веома значајна за историју хршћанства. Он очекује и да ће у свету бити протеста због овог поступка.
ПроФесор уметности на измирском универзитету Хаки Онкал сматра да је одлука из Анкаре “безвредна”, црква мора остати музеј, као и до сада.
Цариградски утицајни дневник “Сабах” (Јутро) ових дана је писао да ће и храм Свете СоФије на БосФору, који има статус музеја, понови бити џамија. Припрема се инсталација мимбара и проповедаоница за имаме.
У Светој СоФији, иначе, уз дозволу турских власти, сусрели су се и служили литургију православни првојерарси 26. децембра 2000. око цариградског и васељенског патријарха Вартоломеја, поводом два миленијума хришћанства.
Публициста и верски аналитичар Живица Tуцић сматра да је црква Свете СоФије у Никеји, која је уз одобрење турских власти, претворена у џамију, била једно од најзначајнијих места хришћанске, посебно српске историје, јер је у њој хиротонисан први српски епископ.
Он је подсетио да је у тој цркви одржан и седми Васељенски сабор.
“Међурелигијски односи на глобалном нивоу могу се само градити уз поштовање светих места свих религија, храм Свете СоФије је свакако значајна светиња хришћанства и хришћанске цивилизације”, навео је Tуцић у изјави достављеној Танјугу.
Он очекује да би тим поводом требало да реагују и Београд, али и СПЦ јер су у Никеји заправо положени темељи њене аутокеФалности.
Древна базилика у некадашњој Никеји, сада Изнику, у којој је 787. године одржан седми Васељенски сабор, поново је претворена у џамију, а дозволу за то је дала Дирекција за верска питања при влади Tурске – Дијанет.
Како наводи Верска инФормативна агенција (ВИА), патријарх Манојло је, у време цара Tеодора Ласкариса, у тој цркви је, по свему судећи, хиротонисао Светог Саву у чин архиепископа 2019. године.
Црква из шестог века, посвећена је Светој СоФији (премудрости Божјој), а од времена Ататурка 1923. године била је музеј.
Извор: Танјуг
Ovakav nasilan cin pokazatelj je kako licemernosti drzave koja deklarativno postuje demokratske standarde koje proklamuje EU, tako i primitivizma i mrznje prema razlicitom od sebe i spremnosti da se on tlaci, a njegova uverenja i misljenja suzbijaju svim sredstvima. Zar na celoj povrsini Turske nigde nije bilo drugog mesta gde moze da se podigne dzamija, nego bas na onom koje predstavlja deo kulturne bastine i verskih osecanja jednog naroda. Ova diskriminacija je samo izraz kolektivne osobine, olicene drzavnom politikom, koja slicna ispoljavanja vrsi i u pogledu drugih verskih zajednica na svojoj teritoriji. Evo ilustrativnog primera situacije u kojoj se nalaze alaviti i ostali siiti u Turskoj.
“ISLAM BEZ DŽAMIJE I RAMAZANA
Oko 20 miliona turskih Alavita nije zvanicno priznato kao verska zajednica
JENICEKO – U turskom selu Jeniceko svi su muslimani. Imaju džamiju, ali niko u nju ne zalazi. Tokom islamskog svetog meseca Ramazana niko ne posti. Turski Alaviti su jedna od najliberalnijih islamskih sekti. Oni pevaju i sviraju mističnu muziku tokom svojih verskih ceremonija, u kojima učestvuju i muškarci i žene. Piju alkohol, ne poste i ne idu na hodočašće u Meku.
Dugo trpeći pod otomanskom vlašću, Alaviti kažu da su i danas suočeni sa diskriminacijom, mada vlada u Ankari zvanično/deklarativno drži do verskih sloboda i ljudskih prava u nastojanju da dobije članstvo u EU. U Turskoj, gde većina muslimana pripada sunitskoj grupi i gde je islam pod čvrstom kontrolom Direktorijata za verska pitanja ili Dijaneta, Alaviti kažu da su zapostavljeni.
– Dijanet je državna verska institucija, ali odražava samo sunitska verovanja – izjavio je Rojtersu Fevzi Gumus, generalni sekretar Federacije Alaviti-Bektaši.
Alaviti su labavo povezani sa šiitskim islamom i ima ih oko 20 miliona, od 70 miliona stanovnika Turske.
– Alaviti nisu zvanično priznati kao verska zajednica. Često imaju teškoće u otvaranju bogomolja, dok obavezne verske institucije u školama odbijaju da priznaju identitet onih koji nisu suniti – navela je EU u svom prošlogodišnjem izveštaju o napretku Turske ka priključenju.
Alaviti opominju da je, uprkos zvanično sekularom statusu, Turska u opasnosti da postane sunitska država. Vladajuća partija Pravde i razvoja (AKP) premijera Tajipa Erdogana ukorenjena je u sunitskom islamu i odbija da prizna mesta okupljanja Alavita, poznata kao cemeve, ili da im pruži istu pomoć države kakvu dobijaju džamije.
– Alavizam nije vera. Da je vera, imala bi mesta za molitve – rekao je Erdogan pre dve godine.
Izetin Dogan, predsednik jedne od vodećih turskih alavitskih organizacija, kaže da je alavizam “originalna bit islama”. – Najveći greh za Alavita je da povredi drugoga, da drugome nanese nepravdu – kaže on.
Alaviti tvrde da je njihova vera sinteza mističnog islamskog sufizma, nešto hrišćanstva, zoroastrijanizma i preislamskog šamnizma, koji je prenet iz centralne Azije kada su Turci u 11. veku počeli osvajanje Anadolije.
U alavatskoj cemavi, u zapuštenom delu Istanbula, stotine ljudi kleče u krugu, muškarci sa jedne, žene sa duge strane. Mole se i pevaju uz pratnju saza, instrumenta sa sedam žica nalik gitari.”
Verovatno je alavitska vizija islama suvise liberalna za Tursku.
“Različitosti u ovoj zemlji ponekad je osiguravaju igralište za tajne skupine s ciljem povećanja napetosti i stvoranja haos kroz provokacije protiv “drugih”. Alaviti u Turskoj su jedna od skupina u zemlji koja je predmet diskriminacije i suzbijanja. M. Fethullah Gulen , prije svega kao istaknuti učenjak, stoji protiv ove vrste provokacija i kampanja i prvi istice da bi cemeve ( vjerski objekti alavita) trebale biti izgrađene uz džamije. U nedavno objavljenom intervjuu, dr. Izzettin Dogan, predsjednik Fondacije Cem – koja predstavlja turske alavite – kaže da je Gulen pomogao zajednici više nego bilo što drugo u smislu javne potpore.
Dogan: Gulen je stajao protiv anti-cemevi kampanje
U znak zahvalnosti na izuzetno poštovanom islamskom učenjaku Fethullah Gulen, predsjednik Cem Fondacije Izzettin Dogan rekao je da je Gulen podržao izgradnju cemeva kada je pokrenuto potpisivanje kampanje su protiv cemeva u nekim krajevima Turske.
Dogan je govorio tokom panel rasprave u subotu na Aydin univerzitetu u Istanbulu . Navodeći da je gotovo 2.000 cemeva izgradjeno u Turskoj tokom posljednjih 50 godina, on je rekao da su kampanje potpisivanja lansirane kako bi se stalo na put njihovoj izgradnji u ranim 2000-im. Imajuci u vidu da je bilo mesta gde je prikupljeno i više od 50.000 potpisa(toliko o verskoj toleranciji u Turskoj!), intervju s Gulenom objavljen u američkim dnevnim novinama odigrao je pozitivnu ulogu u usporavanju ove kampanje. U intervjuu, Gulen je rekao da bi cemeve trebale biti izgrađivane pored džamija i da je nepravedno ne grade cemeve alavitima. Dogan kazao je svedočio da je “kao negativne poteze pad nakon razgovora.”
Sta je znacajno, a sto moze da koristi i u prici iz vaseg clanka: siiti ne cekaju da im se njihova ljudska prava “donesu na tacni” kad se drugi “sete” da i oni treba da ih imaju; oni se bore za njih. Evo jednog od protestnih skupova u Turskoj:
http://www.youtube.com/watch?v=rLgr6fKrWc4&feature=player_embedded
Protestni skup jedan je od demokratskih nacina izrazavanja svog misljenja.
I sta je pravoslavnim vernicima preostalo? Hoce li Srbi cekati da se Turska promeni i da ih se seti ili ce bar jednom jasno izraziti ono sto misle i osecaju?