Ekonomsko-promidžbeni program, dapače

Piše Miodrag Zarković

Lijepe njihove reklame gospodare „srpskim“ televizijama

Dušan Ivković uzima tajm aut. Direktan prenos utakmice na kratko se prekida, kako bi bile prikazane reklame. Na ekranu se najpre pojavljuje špica za reklamni blok; ali pošto i sama špica predstavlja dragocen marketinški prostor, u okviru nje, na dnu ekrana, stoji zaštitni znak jednog od sponzora prenosa – hrvatske prehrambene kompanije „Podravka“, tačnije njenog najpoznatijeg prozvoda, začina „vegete“. Zatim ide prvi reklamni spot – za „Ideu“, prodajni lanac u vlasništvu hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Posle njega kreće druga reklama – za sladolede „Frikoma“, takođe Todorićeve kompanije. Oba spota su relativno duga (naročito onaj za „Ideu“, u kojem muškarac nepodnošljivo napadne dikcije čita čitav spisak pojeftinjenja), minut prolazi i više nema mesta za druge propagandne sadržaje. Blok se, kako bismo se uključili u nastavak utakmice, završava kako je i počeo, špicom za reklame, sa koje se gledaocima i dalje smeška „vegetin“ kuvar s visokom kapom. Utakmica se nastavlja.
Ovaj prenos, sa ovakvim reklamnim blokom, nije prikazivan u europskoj, naprednoj za primer, uglednoj, taman posla genocidnoj, herojski odbranjenoj, demokratskoj i otvorenoj Hrvatskoj; ne, prikazan je u ksenofobičnoj, zatvorenoj, nepoverljivoj, nikada dovoljno suočenoj sa svojom prošlošću, fašistoidnoj, azijatskoj Srbiji. I to je, takav reklamni blok, na Javnom servisu proteklih nedelja emitovan svako malo. Povremeno bi između „Idee“ i „Frikoma“ utrčao margarin „dobro jutro“ (koji, začudo, ne pravi Ivica Todorić) ili rastegljiva mlada dama što na obali Save diže svoju vitku nogicu visoko iznad glave (preporuka za nekakav dijetalni preparat – redakciji nepoznato da li je Todorić vlasnik ili barem distributer preparata, prim. aut), ali reklamnim minutima su tokom nedavnih sportskih prenosa košarke, odbojke i fudbala ubedljivo dominirali spotovi hrvatskih kompanija.
E sad, nije da „Pečat“ uživa u tome da kvari evrointegracionu idilu regionalno zanesenog i pomirenjima opsednutog Borisa Tadića, tj. njegovog seksualnim slobodama posvećenog Kabineta. Daleko bilo, ko bi normalan takvu idilu poželeo da narušava! Ali, možda bi, samo možda, valjalo ispitati kako to da u Srbiji, posle 11 godina reformi koje ne samo da – hajde da ih častimo – nisu baš ishodovale boljim životom građana, već su satrle i srpsku privredu, ubedljivo najveće reklamne budžete imaju dve vrste kompanija: 1) ovdašnji privredni subjekti u vlasništvu hrvatskih tajkuna, u bogatstvo gurnutih krajem prošlog veka, dok je u Zagrebu stolovao balkanski pomiritelj Franjo Tuđman; 2) izvorno hrvatske kompanije poput „Podravke“, pretekle iz SFRJ, koje su ovo srpsko tržište, što ga sada zdušno eksploatišu, prethodno snabdele svežim, vazda neophodnim građanstvom, tako što su avgusta 1995. godine izdašno finansirale „Oluju“, završnu fazu turističke kampanje jedinstvene po trajnosti (preko pola veka), aranžmanu (nema povratka) i masovnosti (više od milion putnika ukupno, manji deo za Srbiju, a veći za večna lovišta).
Pošto se na čelu Javnog servisa, gde se opisani reklamni blok vrteo i po desetak puta dnevno, nalazi Aleksandar Tijanić, koji nikada, ni u ludom besu, ni mrtav, garantovano ne bi hrvatskim tajkunima činio kakve ustupke i nudio povlastice, moglo bi se smelo zaključiti na osnovu raspodele snaga u udarnim reklamnim terminima po najgledanijim srpskim televizijama da hrvatske i hrvatsko-srpske firme uopšte ne osećaju posledice svetske ekonomske krize. Vlada Mirka Cvetkovića, ne samo ekonomskog, ali prvenstveno ekonomskog genija, već je desetak puta izašla iz krize, pa opet nije uspela da joj izmakne i da izbegne njene teške posledice, protiv kojih se bori mudrim, promišljenim pozajmicama od humanitaraca iz MMF-a, slavine sa koje vlade nekih drugih grcajućih zemalja ne piju verovatno iz čistog komformizma. Na drugoj strani, Todorić, „Podravka“, hrvatske turističke organizacije i ostali najbolji prijatelji Jadranke Kosor i Hašima Tačija, zatrpavaju reklamama srpske televizije i medije uopšte.
Tako da ipak ima nekakvog pilota u ovom našem avionu, samo što ovo više nije avion, nego zrakoplov.

2 коментара

  1. Avatar

    Miki [neregistrovani] (04. 10. 2011, 23:02:04)
    Otreznjenje,ali bolno

    Prvo Smoki i Bananice su od skora u Hrvatskom vlasnistvu (Soko Stark je prodat Hrvatskoj Atlantic grupi) tako da nisu vise Srpski brand. Evo dela spiska sta su sve Hrvati kupili u Srbiji pa ce vam biti jasno koliko smo pukli:

    IDEA-supermarketi (Agrokor)
    Frikom-sladoledi,smrznuta hrana (Agrokor)
    Dijamant-ulje (Agrokor)
    Toza Markovic ,Polet,Strazilovo,Opeka -sve gradjevinske firme kupio ih (Nasice cement)
    Mivela voda -Veluce kod Trstenika (Agrokor),
    Soko Stark- Bananice, Smoki.(Atlantik grupa)
    Grand kafa (Atlantik grupa)
    Palanacki kiseljak (Atlantik grupa)
    Somboled mlekara- Dukat mleko,Feta sir…(Mlekara Lura,od skora Lactalis)
    Mlekara Lajkovac (Vindija)
    UNIP-stocna hrana Valjevo (Vindija)
    Jelen Do – kamenolom (Nasice cement)
    Multivita-kupljena od Hemofarma 2007
    8 farmi Agroziva (Vindija)
    Potisje Kanjiza
    “Radijator”-Zrenjanin
    MIN holding
    fabrika hartije Beograd
    Milenijum osiguranje
    Kikindski mlin (Agrokor)
    Klanica u Plandistu (Agrokor)
    “Zlatni trag”-Leskovac (Agrokor)
    25,000 kvadrata IMTa na Novom BGD-Todoric (Agrokor)
    Bioskopi “Vozdovac” I “Jadran” u Beogradu (Agrokor)

  2. Avatar

    Danas 2013. tj 2014. i Dijamant, pa tako i Dobro Jutro drzi Todoric 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *