Почетна / Колумне / Prosvećeni apsolutizam

Prosvećeni apsolutizam

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Mnogi misle da bi bilo zgodno ako bi svu vlast uzeo u snažne ruke jedan prosvećen, pošten i dobronameran vladalac, koji bi upravljao i celokupnom privredom kao jednim velikim preduzećem. On bi, kao car iz priča 1001 noći, presuđivao šta je pravo a šta nije

Nije mali broj građana koji su žestoko razočarani u demokratiju i liberalni model kapitalizma, što im se (tobože) svakodnevno nude. Mnogi misle, a evroatlantski gospodari ih u tom mišljenju podržavaju (mada ne otvoreno), da bi bilo zgodno ako bi svu vlast – zakonodavnu, sudsku i izvršnu – uzeo u snažne ruke jedan prosvećen, pošten i dobronameran vladalac, koji bi upravljao i celokupnom privredom kao jednim velikim preduzećem. Sećate li se parole: „Srbija – jedno preduzeće“? On bi, kao car iz priča 1001 noći, presuđivao šta je pravo a šta nije. I mogao bi da mimo suda i zakona, jednima skida glave, a druge oslobađa kleveta i optužbi. Kao i da istovremeno, po sopstvenoj volji i želji, deli zvanja i imanja. Pogodili ste da današnja Srbija nije daleko od ovog modela, ali ga još nije ostvarila u potpunosti, uprkos silnim naporima i vlasti i opozicije.
Mnogi misle da bi takav car, bez po muke, mogao da nađe zaposlenje za još milion stanovnika, izgradi puteve i usreći bar šest i po miliona građana, pošto se opravdano pretpostavlja da je blizu pet stotina hiljada zadovoljno i postojećim privrednim i političkim modelom.

RISBO KONZA
Uvek sam znao da je sa „prosvećenim apsolutizmom“ nevolja u tome što društvo može da bira između apsolutizma i demokratije, ali ne može da se, glasanjem, opredeli između prostakluka i prosvećenosti. Tako se, na veliku žalost pristalica prosvećenog apsolutizma (koji uvek „imaju dobre namere“), prostakluk, bahatost i gramziva sebičnost lako lepe uz apsolutnu vlast i uz nju doživljavaju fantastične uzlete.
Težnju ka apsolutnoj vlasti i destrukciji pravnog poretka u privrednom (i društvenom) životu, lako je prepoznati. Manifestacije su brojne i česte. I sve je očiglednije da je kod nas reč o šatrovačkom (blaži izraz bi bio – mangupskom) ispoljavanju moći, što nije svojstveno ljudima kojima je ideja prosvećenosti bliska. „Sa mnom ćete imati posla“, „Ne bih nikom savetovao da me proziva (ili izaziva)“, „Neka mi slobodno izađu na crtu“, „Laki, izgleda, postaje nervozan“ izgovara sa TV-ekrana državni i stranački lider, uz duge (značajne) pauze u govoru, što žrtvama, kojima preti, verovatno treba da ostavi vreme da shvate i da drhte. Pri tom je, često, kragna na jakni nonšalantno podignuta, a glas preteći spušten, uz nadnaravni smešak koji govori više i od samih reči.
Režimski mediji, reagujući na to, po hitnom postupku (i masovno) uvode šatrovački jezik u svoje emisije, glumeći i sami „opuštenost“. Verovatno ste ponekad pogledali „Utisak nedelje“, gde voditeljka ne koristi reč „novac“, nego samo „lova“, ili ste slušali „Jutarnji program“ (prvi program Radio Beograda), gde je grčevita opuštenost dostigla zadivljujuće dimenzije – „Znači, eeeee, uuuuu… bt!“

POŠTENJE I ISKUŠENJE
Ne sumnjam da ćemo se u predstojećem predizbornom periodu naslušati mnogo o poštenju. Opozicija dovikuje biračima  „Pustite sada malo nas! Da vam pokažemo koliko smo pošteniji od ovih“. Neki su, u prevelikoj težnji da se  dokopaju vlasti i svoje poštene namere pokažu i dokažu, spremni da izdaju stranke, lidere (i programe?) kojima su, koliko juče, bili isto toliko verni.
Sa druge strane, evroatlantski prijatelji ne propuštaju priliku da preko domaćih (a njihovih) agencija istraže nivo poštenja u srpskom društvu i otkriju (sa čuđenjem) koliko je korupcija uzela maha. Kao da ne znaju da je korupcija jedna od ključnih poluga novog svetskog poretka? Galupovo istraživanje, krajem oktobra, pruža obilje podataka o korupciji, a naročito o percepciji korupcije u Srbiji. Prema ovom istraživanju, „šampioni korumpiranosti“ su, osim partija i vlada, lekari, svi u pravosudnom lancu i carinici, a najmanje su korumpirani crkva, vojska, predsednik Tadić i zaposleni u bankama. Zamislite kako se oseća prepošteni predsednik republike (i predsednik stranke) višestruko okružen korumpiranim lopurdama i u vlasti i u stranci? No takva je percepcija javnosti, koju nam rezultati ankete objektivno otkrivaju, bez političkih ili propagandnih namera. Možda bi, uz „Galupa“, ovde i „Ginis“ mogao da uzme učešća u istraživanju?
Poznati ekonomista (iz SAD) Branko Milanović, razmatrajući problem korupcije u Srbiji, u svojoj kolumni „I šta sad“ (u „Politici“)  zaključuje: „Znači, ako su šanse za promenu male, šta treba činiti? Jedna je mogućnost prihvatiti korupciju koja postoji kao neizbežni deo ,,troškova” demokratskog poretka.“ Druga je mogućnost raditi na obrazovanju javnog mnjenja. Treća je – podržavati česte promene stranaka na  vlasti, kako bi se njihovi finansijeri obeshrabrili (ne isplati se korumpirati stranku jer će brzo izgubiti vlast, pa neće moći da „ispoštuje“ svog dobrotvora).
Četvrti način uvaženi analitičar nije pomenuo (možda znate i zašto): da se država liši hiperaktivne uloge, kakvu danas ima u privrednom životu, uprkos isticanja praznih parola o liberalizmu. Kada izostanu iskušenja, poštenje će se, verovatno, nametnuti skoro spontano. No, da li to odgovara državi i poštenom predsedniku republike?

3 коментара

  1. Ukloniti vlast od iskušenja? Čista utopija.
    Kako bi se recimo delile građevinske dozovole, možda nekim kompijuterskim programom. Kako bi se rukovalo budžetom?
    Po meni je jedno rešenje je(e to je tek za nas prava utopija) da pravosuđe bude nezavisno i časno, pa da uhapsi recimo nalogodavce uništavanja banaka kao i one naše koji su sprovodili, ili recimo aktere ne ustavne privatizacije…
    Drugo rešenje bi možda moglo da bude, da ko god hoće da upravlja novcem i nekretninama uloži hipoteku, ukoliko nema dovljno onda neka ga njegovi članovi stranke podrže sa svojim ulozima, pa ukoliko novac ili imovina budu pronevereni onda da bude lično odgovoran kao i oni koji su ga podržavali (naravno opet je ključno provosuđe).
    Treće rešenje je slovenačko ne zavisno novinarstvo i pošteno pravosuđe. (kod nas je upravo suprotna politika)
    Četvrto je da polako uvlačimo Ruski, Indiski, Kineski, Iranski, Libiski, Venecuelanski… kapital i da ih podstaknemo da ulažu u NVO akcije pa da postepeno stvaraju slobodne teritorije, pošto od zapadnih sejača uranijuma i njihove ljubavi prema našoj voljenoj državi i narodu sreće nema.
    Doviđenja do oslobođenja.




    1



    0
  2. Љубомор

    Ako изузмемо речи „просвећен, поштен и добронамеран“ све горе речено већ одавно имамо. Међутим видимо како ствари стоје и да „Велики брат“ спокојно трља руке. Мислим да би просвећен, поштен и добронамеран (овај народ воли и харизму, бар као Путин што је има, те да не буде измећар запада, омогућио би да демократија функционише. Институције поставио на ноге и да оне раде свој посао. Тако би криминал искоренио, корупцију одстранио, судство натерао да ради свој посао независни и по закону итд.итд. Борио би се да очува српске корене, културу, традицију и вредности. Овај народ убедио да би од рада могло добро живети и да у овој земљи има радних места за све и без страних инвестиција. Зар не, само на пустим пашњацима српских планина има више стотина хиљада радних места. Дакле, просвећени апсолутиста, али и истинити родољиб могао би спасити Србију.




    0



    0
  3. Da li je ovaj neprosvećeni apsolutizam bolji od prosvećenog?I šta je demokratija?..Raj za lupeže,kriminace i,uopšte,negativce…Pakao za poštene.I šta onda izabrati?Zar nije sramota da se u dvadeset prvom veku, još uvek, sa setom sećamo Tita?Ma,zar nije još veća sramota da u pomenutom veku imamo toliko gladnih i nepismenih ljudi?Primitivizam u svim sverama,vladavina gay lobija….Jesu li to tekovine demokratije?




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *