Aut Nobel, aut nihil

Piše Aleksandar Đaja

I pticama na grani je jasno da se nizom poteza povodom „slučaja“ dodele  Nobela za mir, srpski režim podjednako izblamirao i pred Kinom i pred EU. On je bojkotovao i jedne i druge, a sebe najviše!

U utorak, 7. decembra 2010. godine, Nobelov komitet je potvrdio da je Srbija među 19 zemalja koje u petak 10. decembra u Oslu neće prisustvovati dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobou, koji se nalazi u zatvoru u toj zemlji. Odmah je reagovao izvestilac evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin,  istog dana je izjavio da je šokiran odlukom Srbije da njen predstavnik ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir. „Nema nijedne zemlje kandidata (za članstvo u Evropskoj uniji), ili potencijalnog kandidata, koja na takav način manifestuje svoju servilnost (ko nam kaže?). Ima vremena za Kabilu, a nema vremena za Oslo i Nobelovu nagradu“, rekao je Kacin, aludirajući na prošlogodišnju posetu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Demokratskoj Republici Kongo, u iznenađujućem „familijarno-prostačkom“ tonu, kao da su on i Jeremić zajedno čuvali ovce!Potom je, kako se moglo i očekivati, konfuzija među srpskim vlastodršcima počela „transparentno“ da se razvija…

„U DRŽAVNOM INTERESU“
Premijer Srbije Mirko Cvetković, rekao je da će biti smenjen svako ko odstupi od spoljne politike formirane od strane Vlade. Premijer je, takođe, naglasio da Vlada nije donela odluku da niko ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir u Oslu, već je to bila instrukcija i odluka ministra spoljnih poslova (Prethodno je šef diplomatije Vuk Jeremić rekao je da je ta odluka doneta u državnom i nacionalnom interesu). „Ta odluka nije promenjena“ – nastavio je Cvetković – „ali je doneta druga, moja odluka da podržim odlazak ombudsmana Saše Jankovića na dodelu Nobelove nagrade za mir.“ Međutim, Janković je naglasio da on u Oslo ne ide kao predstavnik Vlade, zato što je institucija zaštitnika građana samostalan i nezavisan organ, a on ne može biti predstavnik Vlade, niti Vlada može odlučiti o tome da li onaj koji se nalazi na njenom čelu negde može da ide, ili ne. Pošto put više nije bilo moguće organizovati redovnim saobraćajem, Jankoviću je u poslednjem momentu ponuđen avion Vlade Srbije kao i logistička pomoć ambasade u Norveškoj. Takođe, zamoljen je da na skupu prenese lične izraze poštovanja predsednika Vlade, što je on sve sa zadovoljstvom prihvatio. Najzad, iz kabineta predsednika Republike je saopšteno da predsednik Tadić podržava prisustvo zaštitnika građana Saše Jankovića kao predstavnika Srbije na ceremoniji uručenja Nobelove nagrade za mir.
Da zaključimo: Srbija je ove godine, „odlukom premijera Cvetkovića“, avionom Vlade Srbije, uz „logističku pomoć“ ambasade Srbije u Norveškoj, a prenoseći Nobelovom komitetu „lične izraze poštovanja predsednika Vlade“, uz eksplicitnu podršku predsednika Srbije Borisa Tadića, na ceremoniju dodeljivanja nagrade u petak, 10. decembra 2010. godine, „kao predstavnika Srbije“, poslala svog zaštitnika građana, iliti, ombudsmana Sašu Jankovića (koji je rekao da tamo ide rukovođen isključivo svojom ličnom odlukom?), i tako „u državnom i nacionalnom interesu“ – „bojkotovala“ dodelu Nobelove nagrade za mir!?
Pa, i pticama na grani je jasno da se ovim potezom srpski režim podjednako izblamirao i pred Kinom i pred EU. On je bojkotovao i jedne i druge, a sebe najviše! Zašto u Oslo nije poslao bilo kog  građanina Srbije, na primer, nekog od čitaoca „Pečata“, ili saradnika (na primer, mene), koji nikada nije bio u Norveškoj? Značilo bi isto, a naš poštovani čitalac (ili saradnik) divno bi se proveo, razgledao Oslo, dobio devizne dnevnice, leteo avionom Vlade – sve o državnom trošku!

ODGOVORNOST KORMILARA
Oduvek se mislilo da je „Titanik“ potonuo zbog toga što je plovio prebrzo i da je posada uočila santu leda kada je već bilo prekasno. Jedna nova knjiga, međutim, otkriva da je za potonuće „Titanika“, u kojem je stradalo više od 1.500 ljudi, odgovoran kormilar koji se uspaničio i skrenuo brod u pogrešnom pravcu. U knjizi „Good as Gold“ („Zlata vredan“) piše da je tadašnji najveći putnički brod na svetu imao dovoljno vremena da izbegne katastrofu. Kada je uočio santu leda, prvi kapetan broda Vilijem Mardok naredio je da se skrene u desno, ali je kormilar Robert Hičins pogrešno shvatio njegovu naredbu i okrenuo brod u suprotnom pravcu. Kobna greška je odmah ispravljena, ali je nažalost bilo prekasno, jer je brod već udario u ledeni breg. Potom je doneta još jedna katastrofalna odluka. Naime, putnici i posada bi se verovatno spasli da je brod stao, ali je odlučeno da se nastavi sa plovidbom čime je voda još brže nadirala kroz pukotinu. Najbliži brod je bio udaljen četiri sata. Da su stali, verovatno bi brod izdržao i ljudi bi bili spašeni.
Ko to i u čijem interesu skreće kormilo broda koji se zove „Srbija“ (valjda, još uvek ne i „Titanik“) tako često u pogrešnom pravcu? I još ne ume da stane kada se sudari sa „ledenim bregom“, nego nastavlja dalje punom brzinom, tonući sve dublje, sa očiglednim manjkom čamaca za spasavanje? Jer, kao i u dosadašnjim sličnim spoljnopolitičkim dilemama, aktuelna vlast u Srbiji je i u ovoj, između „aut Nobel aut nihil“, izabrala – duplo ništa!

3 коментара

  1. Avatar

    Zamislite Mirko odlučio? da li u to veruje bar 2% gradjana? Sporedno je to.G.Đaja, nismo se mi “podjednako izblamirali i pred Kinom i pred EU”.Izblamirali smo se mi pred samim sobom najviše.Mnogo toga mi smeta kod političara, kod ovi sada na vlasti sve,ali mi najviše smeta to što nas “.ebu u zdrav mozak” i smatraju moronima.U ovom slučaju su nabili toliko autogolova koje hoće da proglase golovima.Politikom “hoću piškim-neću piškim” koju primenjuju već više puta(ulazak u EU, rezolucija MSP,rekonstrukcija vlade-po meni je neće biti jer je nemoguće da se dogovore), ne samo da upropašćavaju Srbiju, već je prave smešnom.Ustvari bilo bi smešno da nije tragično.Izblamirali smo se i kod ono malo zemalja, koje nas još uvek cene i smatraju normalnom zemljom, jer uvidjaju da naša vlast nezna šta radi.Ovo sa Nobelom ne bi mogao da smisli ni naš Nušić.Njegove satire su vrlo jake ali ova naša “Nobel politika” ga prevazilazi.mislim da bi Tadićevi savetnici trebali da pređu u satiričare jer to bolje rade nego svoj posao.O BoTi neću, jer je on bolestan-povredio nogu.

  2. Avatar

    Нобелова награда за мир је одавно постала пропагандно политичко средство Запада, која са “миром” више нема никакве везе! Ако се само подсетимо ко је све добио ту награду, укључујући и Ахтисарија, видећемо да је последњих деценија бар половина од лаурета била заслужна бар за један поведени рат! Наравно, овим не мислим на Лија Сјаобоа о коме не знам ништа и коме желим да што пре изађе из затвора. Али, ови наши властодршци су по ко зна који пут показали свету (па и својим спонзорима који су, у ствари, дигли руке од њих, само што ови то још не виде) – да су потпуно неозбиљна и неодговорна власт! Прво бојкотују, па онда пошаљу неког сасвим из “офф”-а, то је заиста скандалозно! Поздрав аутору и редакцији Печата!

  3. Avatar

    Nobelova nagrada nije propagandno politicaka kategorija, to je kategorija mita i korupcije, visoka *kes* nagrada, svota za negovanje subverzivnih delatnosti u drugim zemljama.Radi se o *drugoj fazi*..nakon pobede nad Hitlerom, i neuspelog vojnog napredovanja, da se nelazemo u pravcu Moskve. Ta druga faza je bila stampanje, enormno stampanje dolara o trosku ratom razorenih zemalja, dodela pomoci i kredita za razvoj. Posto su se plasirani krediti realizovali,okamatili, sada je faza *okupirati* na gotovo, primera radi, zelezara Smederevo..razradjena, dobrim delom otplacena…tehnologija *njihova*…itd..slugeranje nase,..hm, hmm…*lesi se vraca kuci*..kod gazde..?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *