ДВОПАРТИЈСКИ РЕФЕРЕНДУМ

Политичка сцена и београдски избори

Упркос идеолошким разликама, уочи београдских избора на политичкој сцени долази до укрупњавања и формирања савеза како би се у кампањи створиле што боље позиције а на изборима остварио победнички резултат

Када се сазнало да ће се после три неуспешна покушаја сазива Скупштине града Београда ићи на нове градске изборе, политичка сцена је узаврела а њени актери почели су да заузимају позиције, груписање и прегруписавања за трку која ће по најави председника Србије бити 2. јуна ове године. Иако предстојећи избори слове за „битку за Београд“, њена тежина има много већи значај у политичком „рату за Србију“ између власти и опозиције.
Аналитичари уочавају да је извор потреса универзалан и проистиче из дубинског судара две тектонске плоче, односно два погледа на уређење света – глобалистичког и суверенистичког, како то види социолог Владимир Вулетић. Што ће рећи да се борба води око питања места и улоге националне државе у доношењу најважнијих економских и политичких одлука. Конкретније, да ли светом треба да управљају националне снаге или глобална политичка елита уз помоћ локалних намесника.
Још конкретније, у Србији тај сукоб избија на видело око два питања. Прво је везано за однос према Косову и Метохији – да ли Београд има право и обавезу да брани свој територијални интегритет и суверенитет или зарад интереса уздрманог глобалног поретка мора да се повинује одлукама светских центара моћи. Друго питање је да ли Србија има право да одређује спољнополитичке приоритете у складу са својим интересима или мора да их усаглашава са истим тим глобалним центрима.
Тако ће се и на градским изборима, иако се ради о специфичним, тачније комуналним проблемима, кампања водити као да се ради о републичким изборима, на којима се сучељавају стратегије и питања посебно важна за државу. Ако се томе додају иностране тежње да градски избори у Београду буду поновљени, у којима је било и агресивних тонова (Виола фон Крамон, Михаел Рот…), тек после извештаја Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) и њених препорука дошло је до одлуке да се одрже нови (а не поновљени) избори који су, очигледно, свима добродошли.

НИСКИ СТАРТ Српска напредна странка (СНС) је у кампању кренула такорећи из „ниског старта“ још од дана када је истекао рок за конституисање београдског парламента, организујући страначки скуп у спортском центру „Шумице“ на којем се, после састанка градског одбора, окупљеним напредњацима обратио председник државе и члан СНС Александар Вучић и позвао их да на београдске изборе изађу у „што ширем фронту“, нудећи да листа поново носи његово име.
Његова је била последња и када је коалиција окупљена око СНС, и поред тврдње да има већину од 56 или 57 градских одборника, уз помоћ дела одборника са листе „Ми – глас из народа“ Бранимира Несторовића, која се убрзо по окончању избора поцепала на више фракција, одлучила да не треба понављати сценарио са градских избора из 2008. године, када је формирана градска већина која је имала легалитет, али не и легитимитет, јер је Социјалистичка партија Србије на велико изненађење већине својих присталица тада прихватила да уђе у коалицију са Демократском странком и тако лиши Александра Вучића, тадашњег кандидата Српске радикалне странке, места градоначелника престонице.
Вучић то добро памти и стално понавља јер, председник социјалиста Ивица Дачић је тада прекршио не само коалициони споразум већ и вољу грађана Београда. На тај начин је у фотељу градоначелника сео Драган Ђилас, а многи се иронично подсећају да Ђилас тада није говорио о легитимитету свог избора и прекрајању изборне воље грађана. Зато то истиче Вучић и каже: „Боље је и да изгубите власт и боље је шта год хоћете да се догоди него да учествујемо у тој врсти крађе избора какву је Србија видела 2008. године.“ И сада су исти актери, али с другачијим улогама и позицијама.
Вучићева поновна најава формирања народног покрета би требало да додатно подигне рејтинг СНС који је у раскораку са његовом личном популарношћу и да, уједно, окупи што ширу коалицију која би на београдским изборима наступила у једној колони, како би се потврдила снага, али и отклониле сумње да би се Вучићу и напредњацима могло десити оно што су неки западни политичари од њега експлицитно тражили – да пусти да престоница падне у руке опозицији, баш као што се десило с Будимпештом у Мађарској и Истанбулом у Турској.
Том покрету ће се, изгледа, придружити Милица Заветница, што ће бити везано са њеним највероватнијим уласком у владу, што се већ види као уноснија варијанта у односу на заборављену Гордану Чомић из грађанистичког јата. Рачуна се и с другим покретима и истакнутим интелектуалцима. Сада владајућа коалиција очекује још бољи резултат јер ће у кампањи бити неоптерећена парламентарним изборима и моћи ће да своје страначке инфраструктуре фокусира искључиво на Београд.
Занимљиво да СПС није био за то да се понове избори, плашећи се ваљда лошег резултата из децембарског одмеравања снага, па је само дан после саопштења о новим изборима у Београду, на седници извршног одбора Градског одбора СПС-а у Београду, донела одлуку да на изборима наступи заједно са СНС, „гутајући“ Вучићеву инвективу која подсећа на 2008. годину.

САН И ЈАВА Опозиција и даље сања понављање сценарија из 1996. године, када је тадашња опозиција, предвођена Зораном Ђинђићем, остварила своју прву велику победу на београдским градским изборима. Стога су парламентарна опозиција, „Србија против насиља“ и коалиција НАДА захтевали да житељи главног града поново изађу на биралишта због, како кажу, „изборне крађе“, а сада траже да се прво испуне препоруке ОДИХР-а, па се може очекивати да ће се озбиљније обраћати бирачима у другом делу кампање. Ако се не примене препоруке ОДИХР-а, којих има 25, као и ако избори буду заказани за 28. април, када део бирача није ту, коалиција ‘Србија против насиља’ можда неће изаћи на изборе у Београду“, рекао је за Н1 председник Странке слободе и правде Драган Ђилас.
Као њихов гласноговорник, иницијатива „Проглас“ је већ изашла са списком услова за одржавање наредних избора. То су ревизија постојећег и састављање тачног бирачког списка, одржавање свих преосталих избора у исто време, овера потписа за подршку кандидатури само код нотара и у суду, у називу листе не сме бити име онога ко није кандидат, медијски плурализам, и правна и политичка одговорност за изборни инжењеринг.
Странке на листи СПН, као и коалиција НАДА потписале су документ под називом „Договор за слободне и поштене изборе“ у коме се наводе, како су рекли, минимални услови за организовање избора. Подршку овом документу дао је Српски покрет Двери, посебно наглашавајући да ниједан опозициони глас не сме да остане испод цензуса, што је за њих посебно важно, с обзиром да су у децембру остали испод цензуса.
Сва је прилика да ће се и „Проглас“ утопити у опозициону изборну колону, у којој би, поред ССП-а, били и коалиција НАДА и десно оријентисане странке Двери, Доста је било (ДЈБ) и Народна странка, како би се појачала њихове шансе у односу на једну колону коју предводи СНС. „Тај савез би чиниле све странке које су део коалиције ‘Србија против насиља’ и коалиције НАДА, али и све друге странке за које смо сви сигурни да су опозиција овом режиму. У оквиру тог савеза посебно место би требало да заузму угледне јавне личности чији би ангажман био у складу са оним што је тим људима који се не баве политиком, али се боре за бољу Србију, прихватљиво“, објаснио је Ђилас, сматрајући да на градском нивоу бирачи вероватно неће узети у обзир идеолошке разлике.
Председник Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић сматра да је још рано да се прича ко ће с ким учествовати на поновљеним београдским изборима и да су изборни услови кључно питање. Каже да је прва ствар на којој треба инсистирати, када су у питању поновљени избори, „да ли се излази, под којим условима се излази, шта се тражи“, што ће, по његовим речима, одредити да ли ће коалиција НАДА, чији је Нова ДСС део, поново изаћи самостално на изборе, „или долазе у обзир неке друге опције“.
Овде се већ јављају и нижу спекулације чије гласове у ствари узима Јовановић и његова Нова ДСС, с обзиром на то да слове за евроскептике. Да ли су то напредњаци и „патриотски остаци“ Народне странке, коју је, после оставке Вука Јеремића, преузео Владан Гајић, или су то Двери Бошка Обрадовића, или чак преузимање гласача „Србије против насиља“, по моделу Коштуница, што је својеврсна асоцијација на некадашњи ДОС.
С друге стране, први корак ка уједињењу деснице направиле су Народна странка и ДЈБ. Како је рекао председник НС Гајић, сада чекају да им се прикључе Двери, али и позив коалиције НАДА за уједињење деснице и заједнички наступ. „Десница је кажњена јер се није ујединила.“ За ДЈБ ближе су две колоне. Њихово искуство им говори, наводе у странци, да гласачи не желе нови ДОС.
Анализирајући могуће сценарије, извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар објашњава за „Вечерње новости“ да се, према његовом мишљењу, Нови ДСС готово сигурно неће приклонити десници, а да је, иако је ближи „Србији против насиља“, извеснији сценарио да иде и самостално на изборе.
Истовремено посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић се залаже да опозиција иде у две колоне – десну и грађанску, како би се свим опозиционо оријентисаним бирачима дала опција за гласања. Његов став се ослања на резултате опозиције на децембарским изборима, што не значи да није отворен и за друге опције.

ТРЕЋА ОПЦИЈА Трећа опција је Бранимир Несторовић, чији је покрет био изненађење на изборима у децембру и који би можда могао да узме део гласова, без обзира на најаву коалиција и стварање два јака изборна блока. Али покрет „Ми – глас из народа“, који се након несугласица после децембарских избора практично поделио на две струје, различито гледа и на најаву расписивања избора. Део је већ донео одлуку да иде на биралишта, док други део чека расписивање избора. Како за РТ Балкан каже Бранко Павловић, петоро оснивача „Ми“ донело је одлуку да изађе на изборе у Београду. „За сада је донета одлука да се излази на изборе, али више детаља о свему осталом знаћемо за дан-два јер још трају разговори о овом питању. Сумњам да ћемо ићи у коалиције, али нисмо о томе још разговарали, па немамо коначну одлуку“, истиче Павловић.

Део покрета, оличен у лику Бранимира Несторовића, за којим се већ вуче епитет „лутајућег пројектила“, и даље је уздржан и тајновит, ваљда у складу са епитетом који је добио. Сачекаћемо да прво буду расписани избори, каже за РТ Балкан Александар Павић, који је с Несторовићем крајем фебруара напустио састанак покрета „Ми“. „Ако избори буду у законском року и ако буду онако како Устав налаже, наш план је да изађемо на изборе. Али ако се буде ушло у игру испуњавања услова који долазе са Запада и ако се дозволи да нам странци и прозападна опозиција кроје када ћемо изаћи на изборе, онда ћемо морати да размислимо о томе. За сада не можемо да имао став“, истиче Павић. Наравно, Павићеве речи су биле пре Вучићеве објаве о одржавању београдских избора 2. јуна.
Док је трајала неизвесност око датума одржавања избора, у опозицији је настала права пометња. Постало је спорно што би избори за Скупштину Београда могли да буду одржани 28. априла, иако је то реалан законски рок, уједно би се избегли мајски празници, односно дуже одлагање изласка на биралишта и формирања градске власти. Представницима СПН је засметао тај датум а поједини политичари и аналитичари блиски овом делу опозиције истицали су да од 26. априла крећу годишњи одмори и да њихове присталице неће бити у Београду када буде било гласање. Практично, „сезона ферија“, по њима, може да потраје најмање до 7. маја, а могуће и до 12. маја. Како се наводи, присталице СНС-а су „дисциплинованије“ и неће се „разбежати на све четири стране света“, дочим за њихове конформистичке гласаче то не важи.
Овај детаљ, ма колико био бизаран и донекле неозбиљан, само говори о атмосфери „или-или“ а политичке актере сврстава у исфорсирани и идеолошки некохерентан двопартизам, претварајући предстојеће београдске изборе у својеврстан референдум.