DVOPARTIJSKI REFERENDUM

Politička scena i beogradski izbori

Uprkos ideološkim razlikama, uoči beogradskih izbora na političkoj sceni dolazi do ukrupnjavanja i formiranja saveza kako bi se u kampanji stvorile što bolje pozicije a na izborima ostvario pobednički rezultat

Kada se saznalo da će se posle tri neuspešna pokušaja saziva Skupštine grada Beograda ići na nove gradske izbore, politička scena je uzavrela a njeni akteri počeli su da zauzimaju pozicije, grupisanje i pregrupisavanja za trku koja će po najavi predsednika Srbije biti 2. juna ove godine. Iako predstojeći izbori slove za „bitku za Beograd“, njena težina ima mnogo veći značaj u političkom „ratu za Srbiju“ između vlasti i opozicije.
Analitičari uočavaju da je izvor potresa univerzalan i proističe iz dubinskog sudara dve tektonske ploče, odnosno dva pogleda na uređenje sveta – globalističkog i suverenističkog, kako to vidi sociolog Vladimir Vuletić. Što će reći da se borba vodi oko pitanja mesta i uloge nacionalne države u donošenju najvažnijih ekonomskih i političkih odluka. Konkretnije, da li svetom treba da upravljaju nacionalne snage ili globalna politička elita uz pomoć lokalnih namesnika.
Još konkretnije, u Srbiji taj sukob izbija na videlo oko dva pitanja. Prvo je vezano za odnos prema Kosovu i Metohiji – da li Beograd ima pravo i obavezu da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet ili zarad interesa uzdrmanog globalnog poretka mora da se povinuje odlukama svetskih centara moći. Drugo pitanje je da li Srbija ima pravo da određuje spoljnopolitičke prioritete u skladu sa svojim interesima ili mora da ih usaglašava sa istim tim globalnim centrima.
Tako će se i na gradskim izborima, iako se radi o specifičnim, tačnije komunalnim problemima, kampanja voditi kao da se radi o republičkim izborima, na kojima se sučeljavaju strategije i pitanja posebno važna za državu. Ako se tome dodaju inostrane težnje da gradski izbori u Beogradu budu ponovljeni, u kojima je bilo i agresivnih tonova (Viola fon Kramon, Mihael Rot…), tek posle izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i njenih preporuka došlo je do odluke da se održe novi (a ne ponovljeni) izbori koji su, očigledno, svima dobrodošli.

NISKI START Srpska napredna stranka (SNS) je u kampanju krenula takoreći iz „niskog starta“ još od dana kada je istekao rok za konstituisanje beogradskog parlamenta, organizujući stranački skup u sportskom centru „Šumice“ na kojem se, posle sastanka gradskog odbora, okupljenim naprednjacima obratio predsednik države i član SNS Aleksandar Vučić i pozvao ih da na beogradske izbore izađu u „što širem frontu“, nudeći da lista ponovo nosi njegovo ime.
Njegova je bila poslednja i kada je koalicija okupljena oko SNS, i pored tvrdnje da ima većinu od 56 ili 57 gradskih odbornika, uz pomoć dela odbornika sa liste „Mi – glas iz naroda“ Branimira Nestorovića, koja se ubrzo po okončanju izbora pocepala na više frakcija, odlučila da ne treba ponavljati scenario sa gradskih izbora iz 2008. godine, kada je formirana gradska većina koja je imala legalitet, ali ne i legitimitet, jer je Socijalistička partija Srbije na veliko iznenađenje većine svojih pristalica tada prihvatila da uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom i tako liši Aleksandra Vučića, tadašnjeg kandidata Srpske radikalne stranke, mesta gradonačelnika prestonice.
Vučić to dobro pamti i stalno ponavlja jer, predsednik socijalista Ivica Dačić je tada prekršio ne samo koalicioni sporazum već i volju građana Beograda. Na taj način je u fotelju gradonačelnika seo Dragan Đilas, a mnogi se ironično podsećaju da Đilas tada nije govorio o legitimitetu svog izbora i prekrajanju izborne volje građana. Zato to ističe Vučić i kaže: „Bolje je i da izgubite vlast i bolje je šta god hoćete da se dogodi nego da učestvujemo u toj vrsti krađe izbora kakvu je Srbija videla 2008. godine.“ I sada su isti akteri, ali s drugačijim ulogama i pozicijama.
Vučićeva ponovna najava formiranja narodnog pokreta bi trebalo da dodatno podigne rejting SNS koji je u raskoraku sa njegovom ličnom popularnošću i da, ujedno, okupi što širu koaliciju koja bi na beogradskim izborima nastupila u jednoj koloni, kako bi se potvrdila snaga, ali i otklonile sumnje da bi se Vučiću i naprednjacima moglo desiti ono što su neki zapadni političari od njega eksplicitno tražili – da pusti da prestonica padne u ruke opoziciji, baš kao što se desilo s Budimpeštom u Mađarskoj i Istanbulom u Turskoj.
Tom pokretu će se, izgleda, pridružiti Milica Zavetnica, što će biti vezano sa njenim najverovatnijim ulaskom u vladu, što se već vidi kao unosnija varijanta u odnosu na zaboravljenu Gordanu Čomić iz građanističkog jata. Računa se i s drugim pokretima i istaknutim intelektualcima. Sada vladajuća koalicija očekuje još bolji rezultat jer će u kampanji biti neopterećena parlamentarnim izborima i moći će da svoje stranačke infrastrukture fokusira isključivo na Beograd.
Zanimljivo da SPS nije bio za to da se ponove izbori, plašeći se valjda lošeg rezultata iz decembarskog odmeravanja snaga, pa je samo dan posle saopštenja o novim izborima u Beogradu, na sednici izvršnog odbora Gradskog odbora SPS-a u Beogradu, donela odluku da na izborima nastupi zajedno sa SNS, „gutajući“ Vučićevu invektivu koja podseća na 2008. godinu.

SAN I JAVA Opozicija i dalje sanja ponavljanje scenarija iz 1996. godine, kada je tadašnja opozicija, predvođena Zoranom Đinđićem, ostvarila svoju prvu veliku pobedu na beogradskim gradskim izborima. Stoga su parlamentarna opozicija, „Srbija protiv nasilja“ i koalicija NADA zahtevali da žitelji glavnog grada ponovo izađu na birališta zbog, kako kažu, „izborne krađe“, a sada traže da se prvo ispune preporuke ODIHR-a, pa se može očekivati da će se ozbiljnije obraćati biračima u drugom delu kampanje. Ako se ne primene preporuke ODIHR-a, kojih ima 25, kao i ako izbori budu zakazani za 28. april, kada deo birača nije tu, koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ možda neće izaći na izbore u Beogradu“, rekao je za N1 predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
Kao njihov glasnogovornik, inicijativa „Proglas“ je već izašla sa spiskom uslova za održavanje narednih izbora. To su revizija postojećeg i sastavljanje tačnog biračkog spiska, održavanje svih preostalih izbora u isto vreme, overa potpisa za podršku kandidaturi samo kod notara i u sudu, u nazivu liste ne sme biti ime onoga ko nije kandidat, medijski pluralizam, i pravna i politička odgovornost za izborni inženjering.
Stranke na listi SPN, kao i koalicija NADA potpisale su dokument pod nazivom „Dogovor za slobodne i poštene izbore“ u kome se navode, kako su rekli, minimalni uslovi za organizovanje izbora. Podršku ovom dokumentu dao je Srpski pokret Dveri, posebno naglašavajući da nijedan opozicioni glas ne sme da ostane ispod cenzusa, što je za njih posebno važno, s obzirom da su u decembru ostali ispod cenzusa.
Sva je prilika da će se i „Proglas“ utopiti u opozicionu izbornu kolonu, u kojoj bi, pored SSP-a, bili i koalicija NADA i desno orijentisane stranke Dveri, Dosta je bilo (DJB) i Narodna stranka, kako bi se pojačala njihove šanse u odnosu na jednu kolonu koju predvodi SNS. „Taj savez bi činile sve stranke koje su deo koalicije ‘Srbija protiv nasilja’ i koalicije NADA, ali i sve druge stranke za koje smo svi sigurni da su opozicija ovom režimu. U okviru tog saveza posebno mesto bi trebalo da zauzmu ugledne javne ličnosti čiji bi angažman bio u skladu sa onim što je tim ljudima koji se ne bave politikom, ali se bore za bolju Srbiju, prihvatljivo“, objasnio je Đilas, smatrajući da na gradskom nivou birači verovatno neće uzeti u obzir ideološke razlike.
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović smatra da je još rano da se priča ko će s kim učestvovati na ponovljenim beogradskim izborima i da su izborni uslovi ključno pitanje. Kaže da je prva stvar na kojoj treba insistirati, kada su u pitanju ponovljeni izbori, „da li se izlazi, pod kojim uslovima se izlazi, šta se traži“, što će, po njegovim rečima, odrediti da li će koalicija NADA, čiji je Nova DSS deo, ponovo izaći samostalno na izbore, „ili dolaze u obzir neke druge opcije“.
Ovde se već javljaju i nižu spekulacije čije glasove u stvari uzima Jovanović i njegova Nova DSS, s obzirom na to da slove za evroskeptike. Da li su to naprednjaci i „patriotski ostaci“ Narodne stranke, koju je, posle ostavke Vuka Jeremića, preuzeo Vladan Gajić, ili su to Dveri Boška Obradovića, ili čak preuzimanje glasača „Srbije protiv nasilja“, po modelu Koštunica, što je svojevrsna asocijacija na nekadašnji DOS.
S druge strane, prvi korak ka ujedinjenju desnice napravile su Narodna stranka i DJB. Kako je rekao predsednik NS Gajić, sada čekaju da im se priključe Dveri, ali i poziv koalicije NADA za ujedinjenje desnice i zajednički nastup. „Desnica je kažnjena jer se nije ujedinila.“ Za DJB bliže su dve kolone. Njihovo iskustvo im govori, navode u stranci, da glasači ne žele novi DOS.
Analizirajući moguće scenarije, izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar objašnjava za „Večernje novosti“ da se, prema njegovom mišljenju, Novi DSS gotovo sigurno neće prikloniti desnici, a da je, iako je bliži „Srbiji protiv nasilja“, izvesniji scenario da ide i samostalno na izbore.
Istovremeno poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović se zalaže da opozicija ide u dve kolone – desnu i građansku, kako bi se svim opoziciono orijentisanim biračima dala opcija za glasanja. Njegov stav se oslanja na rezultate opozicije na decembarskim izborima, što ne znači da nije otvoren i za druge opcije.

TREĆA OPCIJA Treća opcija je Branimir Nestorović, čiji je pokret bio iznenađenje na izborima u decembru i koji bi možda mogao da uzme deo glasova, bez obzira na najavu koalicija i stvaranje dva jaka izborna bloka. Ali pokret „Mi – glas iz naroda“, koji se nakon nesuglasica posle decembarskih izbora praktično podelio na dve struje, različito gleda i na najavu raspisivanja izbora. Deo je već doneo odluku da ide na birališta, dok drugi deo čeka raspisivanje izbora. Kako za RT Balkan kaže Branko Pavlović, petoro osnivača „Mi“ donelo je odluku da izađe na izbore u Beogradu. „Za sada je doneta odluka da se izlazi na izbore, ali više detalja o svemu ostalom znaćemo za dan-dva jer još traju razgovori o ovom pitanju. Sumnjam da ćemo ići u koalicije, ali nismo o tome još razgovarali, pa nemamo konačnu odluku“, ističe Pavlović.

Deo pokreta, oličen u liku Branimira Nestorovića, za kojim se već vuče epitet „lutajućeg projektila“, i dalje je uzdržan i tajnovit, valjda u skladu sa epitetom koji je dobio. Sačekaćemo da prvo budu raspisani izbori, kaže za RT Balkan Aleksandar Pavić, koji je s Nestorovićem krajem februara napustio sastanak pokreta „Mi“. „Ako izbori budu u zakonskom roku i ako budu onako kako Ustav nalaže, naš plan je da izađemo na izbore. Ali ako se bude ušlo u igru ispunjavanja uslova koji dolaze sa Zapada i ako se dozvoli da nam stranci i prozapadna opozicija kroje kada ćemo izaći na izbore, onda ćemo morati da razmislimo o tome. Za sada ne možemo da imao stav“, ističe Pavić. Naravno, Pavićeve reči su bile pre Vučićeve objave o održavanju beogradskih izbora 2. juna.
Dok je trajala neizvesnost oko datuma održavanja izbora, u opoziciji je nastala prava pometnja. Postalo je sporno što bi izbori za Skupštinu Beograda mogli da budu održani 28. aprila, iako je to realan zakonski rok, ujedno bi se izbegli majski praznici, odnosno duže odlaganje izlaska na birališta i formiranja gradske vlasti. Predstavnicima SPN je zasmetao taj datum a pojedini političari i analitičari bliski ovom delu opozicije isticali su da od 26. aprila kreću godišnji odmori i da njihove pristalice neće biti u Beogradu kada bude bilo glasanje. Praktično, „sezona ferija“, po njima, može da potraje najmanje do 7. maja, a moguće i do 12. maja. Kako se navodi, pristalice SNS-a su „disciplinovanije“ i neće se „razbežati na sve četiri strane sveta“, dočim za njihove konformističke glasače to ne važi.
Ovaj detalj, ma koliko bio bizaran i donekle neozbiljan, samo govori o atmosferi „ili-ili“ a političke aktere svrstava u isforsirani i ideološki nekoherentan dvopartizam, pretvarajući predstojeće beogradske izbore u svojevrstan referendum.