ARHITEKTA POEZIJE

Sećanje na Vesnu Tomić

Kad su se u mirovinu povukli i Jugoslavija i sami „Jež“, a stvarnost postala satiričnija od satirične književnosti i novinarstva, Vesna Tomić, doktor arhitekture, satiričar i pisac, povukla se u svoju struku, a potom se i razbolela. Svoje književne radove štampala je, kasnije, u dve knjige, da ne ostanu samo rasuti u retkim kompletima „Ježa“ i u njenoj zaostavštini. Ovaj nekrolog upravo želi da zabeleži te dve neobične i retke knjige

Blagih februarskih dana, ove godine, na Topčiderskom groblju, sahranjena je Vesna Tomić, doktor arhitekture, urbanista, pisac i satiričar. Imala je 60 godina.

Po rečima sveštenika u Topčiderskoj crkvi, nadomak krsta Isidore Sekulić, Vesna Tomić je zadužila i crkvu i arhitekturu toliko da ju je upravo crkva ispratila na večni odmor. Ova književna uspomena tiče se Vesninog književnog dara i rada, neobičnog u našoj savremenoj književnosti i satiri.

Veoma mlada, pojavila se osamdesetih godina prošlog veka u redakciji lista „Jež“. Stari satirični list još je izlazio redovno i ličio na ono što je zamišljeno kad su novine „Ošišani jež“ osnovane 1935. godine.
Odmah je prihvaćena. Njena satira – poezija i aforizmi, kratki i prošireni, bili su neobični, drukčiji od ujednačenih oblika humorističkog izraza u poslednjim decenijama 20. veka.
U to vreme, osnovali smo nagradu „Mladi jež“ za mlade satiričare. Vesna Tomić bila je jedan od prvih dobitnika ovog priznanja koje se dodeljivalo na Jugoslovenskim susretima satiričara „Vuko Bezarević“ u Pljevljima, gde se čuvala uspomena na jednog profesora pljevaljske gimnazije, dobitnika „Ježeve“ nagrade „Radoje Domanović“. (Na ideju najvećeg „Ježevca“ Radivoja Bojičića, osnovan je i prvi Muzej satire i humora na svetu – grad Pljevlja dao je posebnu kuću za taj Muzej.)

Vesna Tomić je zračila posebnim mirom i otmenošću – sve o njoj govorile su njeni tekstovi – paradoksi i autentična ironija.

Kad su se u mirovinu povukli i Jugoslavija i sami „Jež“, a stvarnost postala satiričija od satirične književnosti i novinarstva, Vesna Tomić se povukla u svoju struku, a potom se i razbolela. Svoje književne radove štampala je, kasnije, u dve knjige, da ne ostanu samo rasuti u retkim kompletima „Ježa“ i u njenoj zaostavštini.

Ovaj nekrolog upravo želi da zabeleži te dve neobične i retke knjige.

Obe su izašle 2021. godine, u autorskom digitalnom izdanju. Prva u 5 (i slovima: pet) primeraka, druga u 3 (i slovima: tri) primerka!

Prva knjiga Vesne Tomić ima naslov Pesme i priče – Ošišani jež i drugo… Urednik: Autor lično. Naslovna strana, takođe, autorova – crtež „joga-poze, olovkom“.

Pesme moderne, skeptične, intonirane „šalozbiljom“. U njima su moralne i emocionalne dileme i situacije našeg doba. Ovako počinje pesma „Naši smo“:

Naši smo, pa je normalno da
lažemo, varamo, krademo i
ubijamo.

Nama se sve prašta,
a što i ne bi
kad smo naši.

U daljem toku pesme pojavljuju se pojmovi istorije i knjiga.

U pesmama ima i ličnog i svakodnevnog života, odnosa subjekta i okoline. „Ljubavna pesma“ ostvarena je u okvirima gradskog prevoza, kao da je nađena u nekoj antologiji savremene poljske poezije.

Pesma „Anamneza“ sasvim je satirična:

Ovaj neće nikad

pući

on je šef u kući.

Ovaj bi dalje što

ranije

on je šef kompanije.

Ovom nikad dosta

nije

on je šef partije.

Pesma „Stara priča – u novom odelu“ sasvim autopoetička. Rima je u funkciji igre i ironije.

Lagani vetar, more ga nosi,

more ga nosi i vetar u kosi.

More ga nosi i njegova barka

more je mirno i to je varka.

Njegova barka – malo je trula,

njegov izgled skoro je nula.

Malo je trula pričica ova –

malo joj fali da bude ko nova.

Pričica ova da se sredit’,

treba joj samo maleni KREDIT!

Pesama ima 18. Bolje su i zanimljivije od tolikih suvremenih, hvaljenih i nagrađenih.

Još zanimljivije su priče – različite i razuđene, drukčije od drugih, drukčije međusobno. Prva počinje kafkijanskom užurbanošću: „Pobegoh u bolnicu, izmislih dijagnozu, samo što dalje od politike…“

Priče su kratke, parabolične, majstorske. Pune aforizama: „Čitam ljubavnu poeziju. Tako lakše navučem tesne cipele.“ Jedna je pisana sa android-telefona, automatski, bez interpunkcije…

Na kraju knjige autorska beleška:

Najveći deo pesama i priča je nastao 80-ih i 90-ih godina HH veka i one su objavljene u Ošišanom ježu, ili su čitane na radiju, u okviru posebnog „izdanja“ Ježa, a sve „pod budnim okom sokolovim“ vrsnog satiričara Radivoja Laleta Bojičića. Neke od tih godina (verovatno 1994. godine) dobijam nagradu „Mladi jež“. Manji deo materijala je nastao kasnije i nije, koliko je meni poznato, objavljivan.

Ovo je posebno „kućno izdanje“ za moje najbliže.

U Beogradu, februara 2021. godine.

Knjiga Kratke priče ima 60 strana i gotovo toliko priča koje su ponekad mini-eseji, ponekad pesme u prozi. Posebna filozofija veže ih u niz o danima, prijateljima, pogledima, pojavama – sve neobično, sve autentično. U priči „Početak romana“ proznom sintaksom govori se o ocu, pa sestri, pa majci. „Majka je bila sama sebi dovoljna, a mi nekako bez nje nismo mogli. Svojom voljom i energijom pokušavala je od naših života da stvori roman, ali mi smo bili sasvim, sasvim obični.“

Dve knjige Vesne Tomić nisu ušle u katalogizaciju Narodne biblioteke Srbije.

Ko je sada na potezu?