Поводом 40 година од смрти писца „Пролома“ Све је започело још у давно доба „Јеретичке приче“. Бранка Ћопића је поменуо Тито, а то је тада било као да је прстом показао на вешала. О тим …
ВишеМАЈСТОР КЊИГЕ
СЕЋАЊЕ: Пера Бура (1949–2024) Радио је до последњег дана – у његовом компјутеру остале су припреме за стотине изашлих и неизашлих књига из више издавачких кућа, најпре и највише из БИГЗ-а у којем је провео …
ВишеАРХИТЕКТА ПОЕЗИЈЕ
Сећање на Весну Томић Кад су се у мировину повукли и Југославија и сами „Јеж“, а стварност постала сатиричнија од сатиричне књижевности и новинарства, Весна Томић, доктор архитектуре, сатиричар и писац, повукла се у своју …
ВишеПОДВИЖНИК ЦЕТИЊСКИ – ПРЕДРАГ ВУКИЋ
Највише је одјекнула Вукићева велика збирка докумената, под насловом „Српство у Црној Гори“ (2004) – матични, државни и школски документи: крштенице, венчанице, умрлице, школска сведочанства у којима се крајем 19. и почетком 20. века уписивала …
ВишеМАЧ – ВЕЛИКИ МАЛИ ПОДАТАК ДЕЈАНА МЕДАКОВИЋА
Прилог историји и поезији Београда Шта нам је открио један Медаковићев чланак објављен давне 1965. године? Oдоше толики драгоцени људи које смо познавали – остала су њихова дела, расута по државама, библиотекама, књигама, новинама… Ко …
ВишеЈЕДНА ПЕСМА О РУСИЈИ
Изета Сарајлића упознао сам у Струги, међу многим песницима – рекао му да сам, као гимназијалац у Титограду, његову песму о Русији научио напамет. Озарио се: „Данас ћемо пити заједно“ Мало-мало, па се учестано помиње …
ВишеДруштво мртвих песника
Слободану Ракитићу о десетогодишњици смрти Да ли се у данашњим школама поезија учи напамет? Некад је то било обавезно. Ко није знао „У Милице дуге трепавице“, „Мрки вуче, подигни бркове“, „Коло, коло, наоколо“, „Било је …
ВишеЧАРОБНИ ГРАД И ЗЛАТНА ГРАНА
ПОСВЕТА МАЈЦИ Управо кад смо песмицу учили за рецитовање, био је Осми март, па сам ја, некадашњи, ту песмицу лепо написао на комаду чисте хартије и поклонио мајци за њен дан… Aутор ових записа сматра …
ВишеПЕСНИК ЦЕЛОГ ДАНА И ЦЕЛОГ ЖИВОТА
И његовим књигама могао би се поплочати пут од родних Ивановаца до Београда, као што се говорило да Ћопићева многобројна издања могу поплочати пут од родних Хашана до Београда. Написао је читаву библиотеку – ништа …
ВишеНАШ ОСНОВНИ САН
Седамсто седамдесет година манастира Мораче (1252–2022) Кад су оно, пре две-три године, власти у Црној Гори хтеле да Цркви одузму храмове, или светиње, које власти од 1945. наовамо зову „вјерским објектима“, или културно-историјским споменицима, најпре …
ВишеДОБРИ ДУХ ОНОГ ДОБА
Шћепан Радовић. Шћепо. Велики друг, кум, пријатељ многима, највише гусларима. Близак учесницима НОБ-а, али и књижевницима. Рођак митрополита Амфилохија, значи, из Мораче. Грађанин Београда – све у најплеменитијем значењу. Обожавалац Добрице Ерића и песника уопште. …
ВишеАКО МИ НЕ ЗНАМО О ЈЕЗИКУ, ЈЕЗИК ЗНА О НАМА
Поводом Речника Васојевића Раде Стијовић Речник Васојевића, ћирилицом, на 687 страна, са 11.000 речи, издање Чигоје, представља велико језичко и културно благо не само „највећег српског племена“ („према Јовану Цвијићу, а и Радославу Вешовићу“, како …
ВишеДЕЧАК ИЗ ВЕЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ
Дејан Вукићевић (1965–2022) Круну његовог књижевног рада представља избор приповедака под насловом Приватна антологија, у едицији Атлас Српске књижевне задруге, неколико месеци пре изненадне и кобне болести. У том избору показао се као одличан приповедач, …
ВишеМајстор златних речи и мисли
Стогодишњица рођења Душана Радовића Прва књига Знаменита, прва, књига Душана Радовића, под насловом Поштована децо, објављена је 1954. године, у Београду, издање Дечје књиге. Нашли смо је у Легату Сокић (сликарке, академика Љубице Цуце Сокић) …
ВишеГосподар превода
ЗОРАН СТАНОЈЕВИЋ (1942–2021) Овај некролог Зорану Станојевићу пише се из два знатна разлога. Најпре због ремек-дела преводилаштва: Господар прстенова на српском – око 1.500 страна Нолитовог издања. Био је то труд и резултат једног института …
ВишеИсповедна молитва
Поводом деценије од смрти Новице Тадића: Како песници потврђују да су најпоузданији сведоци свог времена Био је један од ретких кога су одмах, и до краја, прихватили готово сви. И ови, и они… Можда зато …
ВишеИво Tартаља – широм књижевности
Тихо, како је и живео, недавно је, 5. новембра прошле године, у Београду, преминуо знаменити професор теорије књижевности Иво Тартаља. Као и многима, корона му је осујетила прави погребни испраћај У биографијама Иве Тартаље стоји …
ВишеДЕО СРПСКЕ ДУШЕ
Како књига Јесам ли жив, Боже подсећа на њеног творца, преминулог српског песника Влајка Ћулафића, који је умногоме живео по страни и од главног града Црне Горе и од Београда, главног града српске културе нашег …
ВишеГОРДИ – ПРАШИНА И ПОЕЗИЈА
Олујне сузе: Запис о песнику „са Врачара” Упознао сам многе непризнате песнике – нису сви они ни лаки ни симпатични. Понекад се осећају признатијима од признатих. А признатима никад није довољно колико су признати, па …
ВишеПесник на Сајму књига
ЗАПИС ИЗ ПИШЧЕВЕ ФИОКЕ Али ако ове јесени не буде Сајма књига, бићемо болесни, свако на свој начин Све је више неверице да ће се ове јесени одржати Сајам књига у Београду. За свакога ко …
ВишеОРФЕЈ ДОБРИЦА ЕРИЋ
У време највеће славе и аплауза, док гледа у излоге пуне својих шарених књига, а сваки дан на Радио Београду почиње његовом крилатицом „Сунце се већ пење на церић – срдачно, ваш Добрица Ерић“ …
ВишеПозивница у поезију
Манојле Гавриловић (1945–2020) Звезда што је пратила Гавриловића све до Звездаре 2020. године, обасјавала је његове лирске светове. Први приказ збирке Сунце и кочије у „Политици“ написао је проф. Владета Кошутић, под насловом „Колеснице ведрине“… …
ВишеРазгледница из Mораче
Разгледница коју сам купио, али нисам послао пре више од четрдесет година, представља икону из манастира Мораче и на њој Светог Саву и Светог Симеона, са Житијем Светога Саве. Пред морачком лавром, причала ми је …
ВишеНАДА ПАВИЋЕВИЋ (1951–2020) – Већи је од мене српски језик
На самом почетку године 2020. из Бијелог Поља стиже вест да се упокојила Нада Павићевић, професор и песник, и још понешто, а све то честито и племенито. Рођена је у Андријевици 1951, студије књижевности завршила …
Више