Драган Лакићевић

ПЕСНИК ЦЕЛОГ ДАНА И ЦЕЛОГ ЖИВОТА

И његовим књигама могао би се поплочати пут од родних Ивановаца до Београда, као што се говорило да Ћопићева многобројна издања могу поплочати пут од родних Хашана до Београда. Написао је читаву библиотеку – ништа …

Више

НАШ ОСНОВНИ САН

Седамсто седамдесет година манастира Мораче (1252–2022) Кад су оно, пре две-три године, власти у Црној Гори хтеле да Цркви одузму храмове, или светиње, које власти од 1945. наовамо зову „вјерским објектима“, или културно-историјским споменицима, најпре …

Више

ДОБРИ ДУХ ОНОГ ДОБА

Шћепан Радовић. Шћепо. Велики друг, кум, пријатељ многима, највише гусларима. Близак учесницима НОБ-а, али и књижевницима. Рођак митрополита Амфилохија, значи, из Мораче. Грађанин Београда – све у најплеменитијем значењу. Обожавалац Добрице Ерића и песника уопште. …

Више

АКО МИ НЕ ЗНАМО О ЈЕЗИКУ, ЈЕЗИК ЗНА О НАМА

Поводом Речника Васојевића Раде Стијовић Речник Васојевића, ћирилицом, на 687 страна, са 11.000 речи, издање Чигоје, представља велико језичко и културно благо не само „највећег српског племена“ („према Јовану Цвијићу, а и Радославу Вешовићу“, како …

Више

ДЕЧАК ИЗ ВЕЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Дејан Вукићевић (1965–2022) Круну његовог књижевног рада представља избор приповедака под насловом Приватна антологија, у едицији Атлас Српске књижевне задруге, неколико месеци пре изненадне и кобне болести. У том избору показао се као одличан приповедач, …

Више

Мајстор златних речи и мисли

Стогодишњица рођења Душана Радовића Прва књига Знаменита, прва, књига Душана Радовића, под насловом Поштована децо, објављена је 1954. године, у Београду, издање Дечје књиге. Нашли смо је у Легату Сокић (сликарке, академика Љубице Цуце Сокић) …

Више

Господар превода

ЗОРАН СТАНОЈЕВИЋ (1942–2021) Овај некролог Зорану Станојевићу пише се из два знатна разлога. Најпре због ремек-дела преводилаштва: Господар прстенова на српском – око 1.500 страна Нолитовог издања. Био је то труд и резултат једног института …

Више

Иво Tартаља – широм књижевности

Тихо, како је и живео, недавно је, 5. новембра прошле године, у Београду, преминуо знаменити професор теорије књижевности Иво Тартаља. Као и многима, корона му је осујетила прави погребни испраћај У биографијама Иве Тартаље стоји …

Више

ДЕО СРПСКЕ ДУШЕ

Како књига Јесам ли жив, Боже подсећа на њеног творца, преминулог српског песника Влајка Ћулафића, који је умногоме живео по страни и од главног града Црне Горе и од Београда, главног града српске културе нашег …

Више

ГОРДИ – ПРАШИНА И ПОЕЗИЈА

Олујне сузе: Запис о песнику „са Врачара” Упознао сам многе непризнате песнике – нису сви они ни лаки ни симпатични. Понекад се осећају признатијима од признатих. А признатима никад није довољно колико су признати, па …

Више

Позивница у поезију

Манојле Гавриловић (1945–2020) Звезда што је пратила Гавриловића све до Звездаре 2020. године, обасјавала је његове лирске светове. Први приказ збирке Сунце и кочије у „Политици“ написао је проф. Владета Кошутић, под насловом „Колеснице ведрине“… …

Више

Разгледница из Mораче

Разгледница коју сам купио, али нисам послао пре више од четрдесет година, представља икону из манастира Мораче и на њој Светог Саву и Светог Симеона, са Житијем Светога Саве. Пред морачком лавром, причала ми је …

Више

НАДА ПАВИЋЕВИЋ (1951–2020) – Већи је од мене српски језик

На самом почетку године 2020. из Бијелог Поља стиже вест да се упокојила Нада Павићевић, професор и песник, и још понешто, а све то честито и племенито. Рођена је у Андријевици 1951, студије књижевности завршила …

Више