Ko zagovara novi Holokaust?

Kako su se diplomate, analitičari i novinari na nemačko-izraelskoj debati održanoj u Berlinu odredili prema ulozi medija u ratu

Reč antisemitizam u savremenoj geopolitičkoj oluji koja kosi sve pred sobom trpi najproizvoljnije interpretacije. U repertoaru kleveta ona još ima težinu grube uvrede, ali bagatelisanje sa stradanjem u nadgornjavanjima pojedinih svetskih igrača neminovno je uvod u buduće negiranje genocida. A dešavanja od 7. oktobra opominju da nije vreme za tako nešto.
Uoči konferencije koju su u Berlinu organizovali „Velt“ i „Džeruzalem post“ na temu uloge medija u ratu nametnula se ideja da zavirim u davno arhivirane beleške, istorijske članke, analize i objave. Jedna je nalagala zadržavanje. I potrebu da se čovek nad njom zamisli.
Mi se, obraća se Srbima istoričar Milorad Ekmečić, u intervjuu „Pečatu“, zapisanom pre decenije, ne smemo pridruživati horu protesta na oštrinu odmazde Izraela oko njihovih današnjih granica. Izrael ne brani svoje granice nego je svaki njihov rat u suštini rat protiv budućeg Holokausta, za njegovo uništenje kao države.
Precizno, dalekovido i pošteno.
Dana 7. oktobra 2023. pripadnici radikalne islamske palestinske terorističke organizacije Hamas probili su barijere oko Pojasa Gaze i izvršili najveći pogrom nad Jevrejima zabeležen od kraja Holokausta. Više od 1.200 ljudi je ubijeno i masakrirano. Pored toga, Hamas je oteo oko 240 talaca u Gazi. Rat je mogao da počne.

OPRAVDANI RAT O tome kakva je uloga medija u ratu i koje mesto antisemitizam zauzima na listi ksenofobija odgovor su na konferenciji „Zajedničke perspektive“ pokušali da ponude političari, ministri, stručnjaci, diplomate i novinari iz Izraela i Nemačke.
Nemački ministar pravde Marko Bušman (FDP) otvorio je konferenciju rečima da Nemačka stoji uz Izrael ne samo zbog istorijske obaveze već da sukob posmatra sa „obe strane“ pri čemu je nemoguće negirati činjenicu da je Hamas teroristička organizacija, odgovorna za mnoge pogibije izraelskih državljana. Izrael se, smatra, bori u skladu s principima međunarodnog prava, ali, upozorava – i „opravdani rat“ se mora okončati.
Gideon Sar, član Jerusalimskog ratnog kabineta i ministar partije „Nova nada“, izneo je uverenje da će pretnja Izraelu nestati onog trenutka kada se unište vojne i administrativne sposobnosti Hamasa. Pretvaranje palestinske države u državu Hamasa bio bi uvod u destabilizuje regiona, sličan, podseća, onom koji je usledio nakon izraelskog povlačenja iz Gaze 2005. godine. U tom kontekstu otvorena je i tema uloge UNRVA (Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku) u pružanju pomoći civilima u koju se zapažanjem da je vreme da se stopiraju finansije uključio i član Kneseta Šaren Haskel. Nemačka, kao jedan od najvećih donatora UNRVA, trebalo bi, istakao je, da prestane da finansira ovu organizaciju.

MAMA, KRVARIM Na binu je tada stupila Meirav Lešem Gonen, majka Romi Gonen (23), devojke koja je kidnapovana na muzičkom festivalu i koja se nalazi među 134 preostala taoca u Gazi. Poslednji razgovor sa ćerkom koji je opisala bio je sublimacija svega gore rečenog. Da li su se tako opraštala deca varšavskog geta otrgnuta od svojih majki?
„Preko telefona moja ćerka je rekla: Mama, ne mogu da govorim, čuju me, mama, upucana sam, krvarim, mislim da umirem.“
Gonen je začula glasove terorista koji su Romi izvlačili iz automobila. Za Meirav Lešem Gonen najvažnije je da se njena ćerka što pre vrati u Izrael. Ima li, posle svih kristalnih noći urezanih u pamćenje jevrejskog naroda, prostora za ponavljanje istorije nezamislivih zločina nad jednim narodom?

NA POTEZU JE DOHA Sudbina Romi Gonen zavisi od pregovaračkih procesa koji se vode između Izraela i Hamasa u kojima posreduje država Katar uz arbitriranje Egipta i SAD. Nemačka je takođe preuzela odgovornost. Sa detaljima kako teku pregovori, u razgovoru sa Zvikom Klajn, glavnim urednikom „Džerusalem posta“, javnost je upoznao učesnik konferencije, katarski diplomata Šeik Abdula bin Muhamed el Tani. Ambasador Katara u Nemačkoj je podsetio da njegova zemlja i Izrael nemaju zvanične diplomatske odnose, ali da činjenica da Doha učestvuje u spasavanju talaca nameće novi nivo komunikacije. Takođe, naveo je da Doha ne komunicira sa Hamasom u samoj Gazi već s kancelarijom ove organizacije koja deluje u Dohi, budući da izraelska vojska kontroliše veći deo enklave Gaza. Diplomata Katara je podsetio na ulogu katarskog premijera šeika Muhameda bin Abdulrahmana bin Jasim el Tanina koji je razgovarao sa porodicama talaca, ali i direktorom CIA Vilijamom Bernsom u Parizu i Egiptu. Ovog meseca premijer je posetio i Vašington, gde se sastao sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom.

NEMOJTE SE ZAVARAVATI Panel „Antisemitizam – reakcije“ pokrenuo je živu diskusiju u kojoj su reč uzeli predstavnik ambasade Izraela u Nemačkoj Aron Sagui, predsednik MT Abraham grup SA Amir, predsednik Jevrejske zajednice u Mostaru Gros Kabiri, i Josef Šuster, predsednik Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj. Na pitanje da li je Berlin mesto bezbedno za život njegove porodice, Sagui je odgovorio da ne vidi razlog da ih spreči u tome. „Moraju da budu oprezni, ali ne i da se kriju“, naveo je.
Amir Gros Kabiri je istakao da jevrejski narod ima jaku naciju, državu Izrael, koja se smatra jednom od najnaprednijih i najrazvijenijih zemalja na svetu.
„Nemojte se zavaravati: mi se nikoga ne plašimo. Konferencija o antisemitizmu je ponovo potvrdila moje uverenje u moć jedinstva i otpornosti. Jevrejski narod je uvek prevazilazio nevolje i pretvarao izazove u prilike za rast i uspeh. Ovaj duh odlučnosti nas vodi napred, garantujući ne samo pozitivan odgovor na mržnju već i ilustrujući primer snage naše zajednice i uticaj naših akcija širom sveta. Osećao sam mnogo mržnje u poslednjih nekoliko meseci, ali ta iskustva me samo motivišu da težim izvrsnosti u svemu što moja organizacija radi. Naš cilj je da ovim antisemitskim ljudima pokažemo šta znači pravi uspeh. Mržnju, netoleranciju i predrasude podstiče negativnost.“

SLIČNOST POSTOJI U nastojanju da to prevaziđe, Kabiri je rekao da rado učestvuje u pozitivnim akcijama sa svim partnerima u Bosni i Hercegovini.
„Nastaviću da govorim protiv svih dela antisemitizma i prkosim očekivanjima onih koji veruju da Jevreji treba da ćute. Naš kolektivni glas i akcije su moćno oruđe protiv predrasuda koje jačaju našu posvećenost pravdi, toleranciji i miru.“
U zapaženom govoru, potomak preživelog Holokausta nemačko-izraelska pevačica Sabina, odrasla u Štutgartu, rekla je da je dolazak u Berlin u njoj probudio emocije i sećanja iz detinjstva.
„Bio je ovo podsetnik na usamljenost koju je pratilo odrastanje nemačke Jevrejke. Skoro kao stranac u svojoj zemlji. Kada sam intervjuisana na samitu, osetila sam da je važno u istu ravan staviti masakr 7. oktobra, u kome su porodice pobijene, spaljene i uzete za taoce, i period Holokausta. Nemačka mora da podrži Izrael u borbi za postojanje. Nemačka se pokazala kao snažan saveznik u ovim teškim vremenima. Čast je biti umetnik i ambasador i nadam se boljoj budućnosti.“

JAČANJE PERIFERIJE Skup je pozdravio i generalni direktor Izraelskog izvoznog instituta Avi Balešnjikov, koji je organizatorima konferencije u Berlinu uputio pohvale i istakao značaj učešća pionirskih izraelskih kompanija u ovakvim globalnim događajima. Potraga za novim tržištima za izraelske proizvode u ovom trenutku su, naveo je, ključ poslovnog i ekonomskog uspeha izraelske industrije.
Balešnjikov je rekao i da će učiniti sve kako bi država Izrael, posebno na svetskoj sceni, privukla nove fabričke investicije u naselja koja su bila meta terorističke organizacije a sa ciljem jačanja periferije.
Zamenik generalnog direktora Izraelskog izvoznog instituta Raz Granot je naglasio da „u vremenima rata i globalnih izazova, inovacije i kontinuitet poslovanja nisu samo cilj, već i imperativ“.

FRIDMANOVA REČ Konačnu reč imao je publicista Mišel Fridman, koji je istakao da je u interesu svih zemalja da preduzmu mere protiv antisemitizma, jer oni koji mrze Jevreje mrze i ljude. Prema Fridmanu, nije slučajno što je Izrael poslednja zemlja na Bliskom istoku koja podržava vrednosti slobode.
U toku trajanja konferencije, ispred kampusa „Aksel Špringer“ demonstranti su na nemačkom uzvikivali: „Nemački mediji lažu, nemojte se zavaravati! Sloboda Palestini!“, „Cionisti su fašisti!“ i zloglasni slogan „Od reke do mora“.
Nešto se valja iz mraka istorije, primetio je jedan od učesnik konferencije. Ali tu tamu mogu najbolje da razumeju narodi sa iskustvom genocida, poput Srba, oni, koji će, rečima Ekmedžića, deliti sudbinu novog genocida.