Ко заговара нови Холокауст?

Како су се дипломате, аналитичари и новинари на немачко-израелској дебати одржаној у Берлину одредили према улози медија у рату

Реч антисемитизам у савременој геополитичкој олуји која коси све пред собом трпи најпроизвољније интерпретације. У репертоару клевета она још има тежину грубе увреде, али багателисање са страдањем у надгорњавањима појединих светских играча неминовно је увод у будуће негирање геноцида. А дешавања од 7. октобра опомињу да није време за тако нешто.
Уочи конференције коју су у Берлину организовали „Велт“ и „Џерузалем пост“ на тему улоге медија у рату наметнула се идеја да завирим у давно архивиране белешке, историјске чланке, анализе и објаве. Једна је налагала задржавање. И потребу да се човек над њом замисли.
Ми се, обраћа се Србима историчар Милорад Екмечић, у интервјуу „Печату“, записаном пре деценије, не смемо придруживати хору протеста на оштрину одмазде Израела око њихових данашњих граница. Израел не брани своје границе него је сваки њихов рат у суштини рат против будућег Холокауста, за његово уништење као државе.
Прецизно, далековидо и поштено.
Дана 7. октобра 2023. припадници радикалне исламске палестинске терористичке организације Хамас пробили су баријере око Појаса Газе и извршили највећи погром над Јеврејима забележен од краја Холокауста. Више од 1.200 људи је убијено и масакрирано. Поред тога, Хамас је отео око 240 талаца у Гази. Рат је могао да почне.

ОПРАВДАНИ РАТ О томе каква је улога медија у рату и које место антисемитизам заузима на листи ксенофобија одговор су на конференцији „Заједничке перспективе“ покушали да понуде политичари, министри, стручњаци, дипломате и новинари из Израела и Немачке.
Немачки министар правде Марко Бушман (ФДП) отворио је конференцију речима да Немачка стоји уз Израел не само због историјске обавезе већ да сукоб посматра са „обе стране“ при чему је немогуће негирати чињеницу да је Хамас терористичка организација, одговорна за многе погибије израелских држављана. Израел се, сматра, бори у складу с принципима међународног права, али, упозорава – и „оправдани рат“ се мора окончати.
Гидеон Сар, члан Јерусалимског ратног кабинета и министар партије „Нова нада“, изнео је уверење да ће претња Израелу нестати оног тренутка када се униште војне и административне способности Хамаса. Претварање палестинске државе у државу Хамаса био би увод у дестабилизује региона, сличан, подсећа, оном који је уследио након израелског повлачења из Газе 2005. године. У том контексту отворена је и тема улоге УНРВА (Агенција Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку) у пружању помоћи цивилима у коју се запажањем да је време да се стопирају финансије укључио и члан Кнесета Шарен Хаскел. Немачка, као један од највећих донатора УНРВА, требало би, истакао је, да престане да финансира ову организацију.

МАМА, КРВАРИМ На бину је тада ступила Меирав Лешем Гонен, мајка Роми Гонен (23), девојке која је киднапована на музичком фестивалу и која се налази међу 134 преостала таоца у Гази. Последњи разговор са ћерком који је описала био је сублимација свега горе реченог. Да ли су се тако опраштала деца варшавског гета отргнута од својих мајки?
„Преко телефона моја ћерка је рекла: Мама, не могу да говорим, чују ме, мама, упуцана сам, крварим, мислим да умирем.“
Гонен је зачула гласове терориста који су Роми извлачили из аутомобила. За Меирав Лешем Гонен најважније је да се њена ћерка што пре врати у Израел. Има ли, после свих кристалних ноћи урезаних у памћење јеврејског народа, простора за понављање историје незамисливих злочина над једним народом?

НА ПОТЕЗУ ЈЕ ДОХА Судбина Роми Гонен зависи од преговарачких процеса који се воде између Израела и Хамаса у којима посредује држава Катар уз арбитрирање Египта и САД. Немачка је такође преузела одговорност. Са детаљима како теку преговори, у разговору са Звиком Клајн, главним уредником „Џерусалем поста“, јавност је упознао учесник конференције, катарски дипломата Шеик Абдула бин Мухамед ел Тани. Амбасадор Катара у Немачкој је подсетио да његова земља и Израел немају званичне дипломатске односе, али да чињеница да Доха учествује у спасавању талаца намеће нови ниво комуникације. Такође, навео је да Доха не комуницира са Хамасом у самој Гази већ с канцеларијом ове организације која делује у Дохи, будући да израелска војска контролише већи део енклаве Газа. Дипломата Катара је подсетио на улогу катарског премијера шеика Мухамеда бин Абдулрахмана бин Јасим ел Танина који је разговарао са породицама талаца, али и директором ЦИА Вилијамом Бернсом у Паризу и Египту. Овог месеца премијер је посетио и Вашингтон, где се састао са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном.

НЕМОЈТЕ СЕ ЗАВАРАВАТИ Панел „Антисемитизам – реакције“ покренуо је живу дискусију у којој су реч узели представник амбасаде Израела у Немачкој Арон Сагуи, председник МТ Абрахам груп СА Амир, председник Јеврејске заједнице у Мостару Грос Кабири, и Јосеф Шустер, председник Централног већа Јевреја у Немачкој. На питање да ли је Берлин место безбедно за живот његове породице, Сагуи је одговорио да не види разлог да их спречи у томе. „Морају да буду опрезни, али не и да се крију“, навео је.
Амир Грос Кабири је истакао да јеврејски народ има јаку нацију, државу Израел, која се сматра једном од најнапреднијих и најразвијенијих земаља на свету.
„Немојте се заваравати: ми се никога не плашимо. Конференција о антисемитизму је поново потврдила моје уверење у моћ јединства и отпорности. Јеврејски народ је увек превазилазио невоље и претварао изазове у прилике за раст и успех. Овај дух одлучности нас води напред, гарантујући не само позитиван одговор на мржњу већ и илуструјући пример снаге наше заједнице и утицај наших акција широм света. Осећао сам много мржње у последњих неколико месеци, али та искуства ме само мотивишу да тежим изврсности у свему што моја организација ради. Наш циљ је да овим антисемитским људима покажемо шта значи прави успех. Мржњу, нетолеранцију и предрасуде подстиче негативност.“

СЛИЧНОСТ ПОСТОЈИ У настојању да то превазиђе, Кабири је рекао да радо учествује у позитивним акцијама са свим партнерима у Босни и Херцеговини.
„Наставићу да говорим против свих дела антисемитизма и пркосим очекивањима оних који верују да Јевреји треба да ћуте. Наш колективни глас и акције су моћно оруђе против предрасуда које јачају нашу посвећеност правди, толеранцији и миру.“
У запаженом говору, потомак преживелог Холокауста немачко-израелска певачица Сабина, одрасла у Штутгарту, рекла је да је долазак у Берлин у њој пробудио емоције и сећања из детињства.
„Био је ово подсетник на усамљеност коју је пратило одрастање немачке Јеврејке. Скоро као странац у својој земљи. Када сам интервјуисана на самиту, осетила сам да је важно у исту раван ставити масакр 7. октобра, у коме су породице побијене, спаљене и узете за таоце, и период Холокауста. Немачка мора да подржи Израел у борби за постојање. Немачка се показала као снажан савезник у овим тешким временима. Част је бити уметник и амбасадор и надам се бољој будућности.“

ЈАЧАЊЕ ПЕРИФЕРИЈЕ Скуп је поздравио и генерални директор Израелског извозног института Ави Балешњиков, који је организаторима конференције у Берлину упутио похвале и истакао значај учешћа пионирских израелских компанија у оваквим глобалним догађајима. Потрага за новим тржиштима за израелске производе у овом тренутку су, навео је, кључ пословног и економског успеха израелске индустрије.
Балешњиков је рекао и да ће учинити све како би држава Израел, посебно на светској сцени, привукла нове фабричке инвестиције у насеља која су била мета терористичке организације а са циљем јачања периферије.
Заменик генералног директора Израелског извозног института Раз Гранот је нагласио да „у временима рата и глобалних изазова, иновације и континуитет пословања нису само циљ, већ и императив“.

ФРИДМАНОВА РЕЧ Коначну реч имао је публициста Мишел Фридман, који је истакао да је у интересу свих земаља да предузму мере против антисемитизма, јер они који мрзе Јевреје мрзе и људе. Према Фридману, није случајно што је Израел последња земља на Блиском истоку која подржава вредности слободе.
У току трајања конференције, испред кампуса „Аксел Шпрингер“ демонстранти су на немачком узвикивали: „Немачки медији лажу, немојте се заваравати! Слобода Палестини!“, „Ционисти су фашисти!“ и злогласни слоган „Од реке до мора“.
Нешто се ваља из мрака историје, приметио је један од учесник конференције. Али ту таму могу најбоље да разумеју народи са искуством геноцида, попут Срба, они, који ће, речима Екмеџића, делити судбину новог геноцида.