Kina započinje razvoj „srebrne ekonomije“

Kovanica „srebrno tržište“ izgleda da je nastala u Japanu, pre oko pola veka. Pod srodnom kovanicom šireg značenjskog obuhvata „srebrna ekonomija“ u Kini se danas podrazumeva ne baš uzak spektar usluga i proizvoda namenjenih starijoj populaciji, preciznije rečeno osobama s više od pedeset godina

Razvoj takozvane srebrne ekonomije u cilju poboljšanja života starijih osoba sve više je preokupacija savremene Kine, što je potvrđeno i u dokumentu koji je 15. januara izdala kineska vlada (Državni savet). O ovom poduhvatu, kao ekonomskom i socijalnom pitanju, upravo je opširno pisao dnevnik „Čajna dejli“, navodeći da je Kina na kraju 2023. imala 1,41 milijardu stanovnika (2,08 miliona manje nego 2022), od toga 297 miliona starijih od 60 godina i 217 miliona sa više od 65 godina. Istaknuto je i da „procene UN i kineskih naučnika sugerišu da će starija populacija Kine nastaviti da raste u narednih 30 godina, dostižući vrhunac nakon 2054, pri čemu će broj ljudi starijih od 60 godina preći granicu od 500 miliona, a onih starijih od 65 godina i više (granicu) od 400 miliona i da će ove demografske promene imati ogroman uticaj na socioekonomski razvoj Kine“. Temat lista posvećen srebrnoj ekonomiji obuhvata autorske tekstove Stjuarta Gietel Bastena, Vang Đinjinga i Li Đija o upravo objavljenom vladinom dokumentu „Mišljenje o razvoju srebrne ekonomije radi poboljšanja životnih uslova starijih osoba“. Dokument, kako piše list, predstavlja sveobuhvatnu studiju o trenutnoj demografskoj stvarnosti Kine i budućim trendovima. On definiše „srebrnu ekonomiju“ kao privredu koja obezbeđuje proizvode i usluge za starije, pokrivajući širok spektar ekonomskih aktivnosti neophodnih da zadovolje potrebe starijih, u rasponu od proizvodnje hrane i odeće do socijalnih i zdravstvenih usluga. U cilju zadovoljenja ovih potreba starijih biti neophodne stalne inovacije i značajna ulaganja. Srebrna ekonomija tako postaje deo savremenog industrijskog sistema koja će, rastom starije populacije, bivati sve značajnija.

MNOŠTVO KONKRETNIH MERA Državni savet naveo je 26 konkretnih mera u četiri ključne oblasti za unapređenje razvoja takozvane srebrne ekonomije. Kako navodi „Čajna dejli“: „“Biće potrebna ogromna ulaganja i inovativna sredstva da bi se zadovoljile opšte potrebe starijih ljudi, između ostalog, za hranom, odećom, putovanjima i kulturnim i rekreativnim aktivnostima, kao i njihovi specifični zahtevi za inovativnim proizvodima za starije osobe, pametnom zdravstvenom zaštitom, antiejdžingom itd.“ Takođe, dodaje list, „da bi unapredile inovacije, vlastima će biti potrebna pomoć sektora kao što su moderna poljoprivreda, visokotehnološka proizvodnja, istraživačke i eksperimentalne usluge, biofarmaceutika, vrhunske medicinske tehnologije, visokotehnološki proizvodi i usluge, kao i usluge kulturnog turizma“.
„Čajna dejli“ piše da je Kina danas dom brzog starenja stanovništva, zbog decenija niske stope fertiliteta, ogromnog poboljšanja zdravlja ljudi i niske stope smrtnosti, ne navodeći politiku jednog deteta koja je, takođe, značajno doprinela današnjoj starosti kineskog društva. List, takođe, navodi i da je opšti konsenzus širom sveta da ova demografska promena predstavlja neku vrstu egzistencijalne pretnje kineskom socijalnom i zdravstvenom sistemu, kao i kineskoj ekonomskoj (možda čak i političkoj) ulozi u svetu, ali autori temata navode da je ovo previše pojednostavljeno gledište. „Starenje stanovništva je, jednostavno, nova demografska realnost za mnoge zemlje i ona sama po sebi nije ni negativna ni pozitivna. Samo način na koji zemlje reaguju na ovu promenu, kroz svoje institucije, politike i njihovu primenu, odrediće hoće li napredovati ili ne. U stvari, rane faze starenja stanovništva pomogle su u pokretanju izuzetnog privrednog rasta Kine tokom proteklih decenija, jer je zemlja pretvorila radno sposobno stanovništvo u moćnu produktivnu radnu snagu – ono što nazivamo ’prvom demografskom dividendom’“, navodi „Čajna dejli“. Tekući 14. kineski petogodišnji plan (2021–25) prepoznaje potrebu da se država energičnije bavi problemom starenja stanovništva. Cilj je oslobađanje potencijala srebrne ekonomije.
Autori temata veruju da pomenuto oslobađanje potencijala ima pet uporišta: „Prvo, Kina ima veliku populaciju koja stari i brzo se uvećava, ali su stope štednje starijih građana, generalno gledano, u Kini relativno visoke. Drugo, zbog niske stope plodnosti i relativno ranog braka i rađanja, mnogi stariji parovi su relativno rano u životu postali ’prazna gnezda’. Ovo, zajedno sa postojećom starosnom dobi za odlazak u penziju i dužim životnim vekom, znači da stariji ljudi u Kini danas imaju produženi period potrošnje. Treće, kroz ono što nazivamo ’zamena kohorte’, stariji ljudi u Kini će vremenom postati kvalifikovaniji, zdraviji i bogatiji i na taj način će doprineti ekonomiji i podstaći ekonomiju tako što će konzumirati više. Konačno, kao značajna industrijalizovana privreda, Kina može da ubira takozvanu dvostruku dividendu od srebrnog tržišta na kojem su stariji ljudi potrošači, a industrija i uslužni sektor proizvođači. U stvari, pravai međugeneracijski uspeh može se postići angažovanjem mlađih ljudi u srebrnoj ekonomiji“, navodi list.

KAKO JE KINA DOŠLA DO SREBRNE EKONOMIJE? Opisujući mere donošene do sada povodom starenja stanovništva, „Čajna dejli“ donosi pregled onoga što se u zemlji događalo od 2000. godine, kada su se pojavile socijalizacija i marketinške usluge za stara lica. „Krajem 1999. broj ljudi starijih od 60 godina premašio je 10 procenata ukupnog stanovništva Kine, što je označilo početak starenja stanovništva. Fokus je tada bio na rešavanju hitnih pitanja neadekvatnih i donekle osrednjih usluga za brigu o starima. U avgustu 2000. Centralni komitet KP Kine i Državni savet doneli su Odluku o jačanju rada (u oblasti) starenja, kojom su ohrabrili društvene i tržišne subjekte da učestvuju u industriji brige o starima i promovišu socijalizaciju i marketing usluga za starije osobe“, navodi list. Godine 2005. broj ljudi starijih od 65 godina u Kini premašio je 100 miliona. Više od 13 miliona njih bili su stariji od 80 godina.
„Generalna kancelarija Državnog saveta u februaru 2006. objavila je Mišljenja o ubrzanju razvoja usluga brige o starima, u kojima se prvi put pominje industrija usluga nege starijih. Dokument je proširio fokus izvan usluga nege starijih i uključio proizvode za starije osobe, promovišući razvoj tržišta proizvoda za starije osobe. Godina 2012. brige o starima u Kini postaje industrija. „Kako je radno sposobno stanovništvo Kine dostiglo vrhunac od 940 miliona ljudi u 2012. godini, stanovništvo staro 60 ili više godina približilo se do 200 miliona, što čini značajan procenat ukupnog stanovništva. U julu 2012. godine Ministarstvo civilnih poslova izdalo je Mišljenje o implementaciji, podsticanju i usmeravanju privatnog kapitala u industriju usluga nege starih lica, pominjući prvi put termin ’industrija nege starijih lica’ i navodeći osam glavnih komponenti industrije“, piše list. A onda, 2020. srebrna ekonomija postaje kineska stvarnost.
„Kina je 2018. doživela demografsku prekretnicu, sa starijom populacijom koja je nadmašila populaciju mladih do 15 godina. U oktobru 2020. u izveštaju Centralnog komiteta KPK rešavanje problema starenja stanovništva postalo je nacionalna politika. A Nacrt 14. petogodišnjeg plana nacionalnog ekonomskog i društvenog razvoja i dugoročnih ciljeva do 2035. godine označili su početak pojma srebrna ekonomija“, naveo je „Čajna dejli“. Očigledno je da briga o starijoj populaciji u Kini prevazilazi okvire socijalnog staranja i da se posmatra u ukupnom ekonomskom kontekstu, uz bojazni koje je list pomenuo. U Kini smatraju da nedavno objavljeni vladin dokument (Mišljenje o razvoju srebrne ekonomije radi poboljšanja životnih uslova starijih osoba) označava revolucionarni pomak, definišući srebrnu ekonomiju kao holistički zbir ekonomskih aktivnosti.