Кина започиње развој „сребрне економије“

Кованица „сребрно тржиште“ изгледа да је настала у Јапану, пре око пола века. Под сродном кованицом ширег значењског обухвата „сребрна економија“ у Кини се данас подразумева не баш узак спектар услуга и производа намењених старијој популацији, прецизније речено особама с више од педесет година

Развој такозване сребрне економије у циљу побољшања живота старијих особа све више је преокупација савремене Кине, што је потврђено и у документу који је 15. јануара издала кинеска влада (Државни савет). О овом подухвату, као економском и социјалном питању, управо је опширно писао дневник „Чајна дејли“, наводећи да је Кина на крају 2023. имала 1,41 милијарду становника (2,08 милиона мање него 2022), од тога 297 милиона старијих од 60 година и 217 милиона са више од 65 година. Истакнуто је и да „процене УН и кинеских научника сугеришу да ће старија популација Кине наставити да расте у наредних 30 година, достижући врхунац након 2054, при чему ће број људи старијих од 60 година прећи границу од 500 милиона, а оних старијих од 65 година и више (границу) од 400 милиона и да ће ове демографске промене имати огроман утицај на социоекономски развој Кине“. Темат листа посвећен сребрној економији обухвата ауторске текстове Стјуарта Гиетел Бастена, Ванг Ђињинга и Ли Ђија о управо објављеном владином документу „Мишљење о развоју сребрне економије ради побољшања животних услова старијих особа“. Документ, како пише лист, представља свеобухватну студију о тренутној демографској стварности Кине и будућим трендовима. Он дефинише „сребрну економију“ као привреду која обезбеђује производе и услуге за старије, покривајући широк спектар економских активности неопходних да задовоље потребе старијих, у распону од производње хране и одеће до социјалних и здравствених услуга. У циљу задовољења ових потреба старијих бити неопходне сталне иновације и значајна улагања. Сребрна економија тако постаје део савременог индустријског система која ће, растом старије популације, бивати све значајнија.

МНОШТВО КОНКРЕТНИХ МЕРА Државни савет навео је 26 конкретних мера у четири кључне области за унапређење развоја такозване сребрне економије. Како наводи „Чајна дејли“: „“Биће потребна огромна улагања и иновативна средства да би се задовољиле опште потребе старијих људи, између осталог, за храном, одећом, путовањима и културним и рекреативним активностима, као и њихови специфични захтеви за иновативним производима за старије особе, паметном здравственом заштитом, антиејџингом итд.“ Такође, додаје лист, „да би унапредиле иновације, властима ће бити потребна помоћ сектора као што су модерна пољопривреда, високотехнолошка производња, истраживачке и експерименталне услуге, биофармацеутика, врхунске медицинске технологије, високотехнолошки производи и услуге, као и услуге културног туризма“.
„Чајна дејли“ пише да је Кина данас дом брзог старења становништва, због деценија ниске стопе фертилитета, огромног побољшања здравља људи и ниске стопе смртности, не наводећи политику једног детета која је, такође, значајно допринела данашњој старости кинеског друштва. Лист, такође, наводи и да је општи консензус широм света да ова демографска промена представља неку врсту егзистенцијалне претње кинеском социјалном и здравственом систему, као и кинеској економској (можда чак и политичкој) улози у свету, али аутори темата наводе да је ово превише поједностављено гледиште. „Старење становништва је, једноставно, нова демографска реалност за многе земље и она сама по себи није ни негативна ни позитивна. Само начин на који земље реагују на ову промену, кроз своје институције, политике и њихову примену, одредиће хоће ли напредовати или не. У ствари, ране фазе старења становништва помогле су у покретању изузетног привредног раста Кине током протеклих деценија, јер је земља претворила радно способно становништво у моћну продуктивну радну снагу – оно што називамо ’првом демографском дивидендом’“, наводи „Чајна дејли“. Текући 14. кинески петогодишњи план (2021–25) препознаје потребу да се држава енергичније бави проблемом старења становништва. Циљ је ослобађање потенцијала сребрне економије.
Аутори темата верују да поменуто ослобађање потенцијала има пет упоришта: „Прво, Кина има велику популацију која стари и брзо се увећава, али су стопе штедње старијих грађана, генерално гледано, у Кини релативно високе. Друго, због ниске стопе плодности и релативно раног брака и рађања, многи старији парови су релативно рано у животу постали ’празна гнезда’. Ово, заједно са постојећом старосном доби за одлазак у пензију и дужим животним веком, значи да старији људи у Кини данас имају продужени период потрошње. Треће, кроз оно што називамо ’замена кохорте’, старији људи у Кини ће временом постати квалификованији, здравији и богатији и на тај начин ће допринети економији и подстаћи економију тако што ће конзумирати више. Коначно, као значајна индустријализована привреда, Кина може да убира такозвану двоструку дивиденду од сребрног тржишта на којем су старији људи потрошачи, а индустрија и услужни сектор произвођачи. У ствари, праваи међугенерацијски успех може се постићи ангажовањем млађих људи у сребрној економији“, наводи лист.

КАКО ЈЕ КИНА ДОШЛА ДО СРЕБРНЕ ЕКОНОМИЈЕ? Описујући мере доношене до сада поводом старења становништва, „Чајна дејли“ доноси преглед онога што се у земљи догађало од 2000. године, када су се појавиле социјализација и маркетиншке услуге за стара лица. „Крајем 1999. број људи старијих од 60 година премашио је 10 процената укупног становништва Кине, што је означило почетак старења становништва. Фокус је тада био на решавању хитних питања неадекватних и донекле осредњих услуга за бригу о старима. У августу 2000. Централни комитет КП Кине и Државни савет донели су Одлуку о јачању рада (у области) старења, којом су охрабрили друштвене и тржишне субјекте да учествују у индустрији бриге о старима и промовишу социјализацију и маркетинг услуга за старије особе“, наводи лист. Године 2005. број људи старијих од 65 година у Кини премашио је 100 милиона. Више од 13 милиона њих били су старији од 80 година.
„Генерална канцеларија Државног савета у фебруару 2006. објавила је Мишљења о убрзању развоја услуга бриге о старима, у којима се први пут помиње индустрија услуга неге старијих. Документ је проширио фокус изван услуга неге старијих и укључио производе за старије особе, промовишући развој тржишта производа за старије особе. Година 2012. бриге о старима у Кини постаје индустрија. „Како је радно способно становништво Кине достигло врхунац од 940 милиона људи у 2012. години, становништво старо 60 или више година приближило се до 200 милиона, што чини значајан проценат укупног становништва. У јулу 2012. године Министарство цивилних послова издало је Мишљење о имплементацији, подстицању и усмеравању приватног капитала у индустрију услуга неге старих лица, помињући први пут термин ’индустрија неге старијих лица’ и наводећи осам главних компоненти индустрије“, пише лист. А онда, 2020. сребрна економија постаје кинеска стварност.
„Кина је 2018. доживела демографску прекретницу, са старијом популацијом која је надмашила популацију младих до 15 година. У октобру 2020. у извештају Централног комитета КПК решавање проблема старења становништва постало је национална политика. А Нацрт 14. петогодишњег плана националног економског и друштвеног развоја и дугорочних циљева до 2035. године означили су почетак појма сребрна економија“, навео је „Чајна дејли“. Очигледно је да брига о старијој популацији у Кини превазилази оквире социјалног старања и да се посматра у укупном економском контексту, уз бојазни које је лист поменуо. У Кини сматрају да недавно објављени владин документ (Мишљење о развоју сребрне економије ради побољшања животних услова старијих особа) означава револуционарни помак, дефинишући сребрну економију као холистички збир економских активности.