ZAPAD BEZ ODGOVORA NA KINESKI GLOBALNI IZAZOV

INICIJATIVA POJAS I PUT

Forum u Pekingu pokazao je da su se okolnosti u svetu drastično promenile i da Kina, na talasu vlastite i modernizacije zemalja u razvoju, jedina u ovom trenutku okuplja većinu onoga što bismo (izvan formata postojećeg eufemizma Zapada) mogli da nazovemo stvarnom međunarodnom zajednicom

Prošlonedeljni Forum „Pojasa i puta“, kineske inicijative koju je pre decenije u Kazahstanu obelodanio predsednik Si Đinping, tokom proteklih deset godina bio je jedan od ključnih pokretača ekonomskog razvoja sveta. Nikada Zapad nije angažovao toliko medijskih resursa, koliko u skoroj prošlosti, da relativizuje projekte „Pojasa i puta“. Mediji su, naprosto, puni poluistinitih interpretacija ili čak potpunih laži o projektima duž puteva svile. Projekti „Pojasa i puta“ nisu bez izazova, ali je krajnje nepošteno čitavu inicijativu proglašavati neuspelom uz jednu krajnje problematičnu argumentaciju koja ne priliči zemljama što se diče svim vrstama slobode. Kina je, s druge strane, u viziju međunarodno povezane infrastrukture, zajedno s partnerima, uglavnom zemljama u razvoju, uložila oko bilion dolara. Uprkos osporavanjima i višestrukim vlastitim pokušajima, na Zapadu nisu uspeli delotvorno da odgovore na ovaj globalni kineski izazov i pokrenu slične infrastrukturne projekte.

KRAJ SIROMAŠTVA ZA 40 MILIONA LJUDI Pokazalo se da Zapad izvan okvira velike ekonomske dobiti ne može da pokrene vlastite privatne finansijske fondove u pravcu infrastrukturnog razvoja sveta.
Ostaće, naime, zabeleženo da će, zahvaljujući projektima duž puteva svile, do kraja ove decenije, i to prema podacima Svetske banke, iz siromaštva biti izbavljeno oko 40 miliona ljudi. Ta komponenta Zapad, naprosto, ne zanima. Forum u Pekingu pokazao je, pre svega, da su se okolnosti u svetu, zahvaljujući takvom kineskom pristupu (uvođenju poštovanja principa obostrano korisne saradnje i vizije sveta kao zajednice zajedničke budućnosti) drastično promenile i da Kina, na talasu vlastite i modernizacije zemalja u razvoju, jedina u ovom trenutku okuplja većinu onoga što bismo, izvan formata postojećeg eufemizma Zapada, mogli da nazovemo stvarnom međunarodnom zajednicom.
Za deset godina postojanja inicijative „Pojas i put“ zemlje u razvoju povezane su kopnom, morem i vazduhom, ali i u okviru onoga što nazivamo sajber prostorom. Vodeći saobraćajni projekat saradnje u okviru „Pojasa i puta“ jesu teretni vozovi na relaciji Kina–Evropa. Ovaj projekat trenutno pokriva više od 200 gradova u 25 evropskih zemalja i prema pisanju kineske štampe, hvaljen je kao „karavan gvozdenih kamila“ koji prolazi diljem evroazijskog superkontinenta. To nas uvodi u priču o mogućnostima Srbije da na putevima svile zadrži važnu poziciju i istovremeno je unapredi razvojem vlastite proizvodnje za evroazijska tržišta, tim pre što je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji i s Moskvom održava prijateljske odnose.

ŠANSA ZA SRBIJU Posebno zapaženo mesto u ovoj kineskoj inicijativi (i to valja stalno ponavljati), uprkos veličini svog tržišta i veličini same države, nakon deset godina zauzima Srbija koja bi, nakon potpisivanja Ugovora o slobodnoj trgovini s NR Kinom, koji će na snagu stupiti dogodine, trebalo konačno intenzivnije da podrži razvoj vlastite poljoprivrede i drugih sektora ekonomije, pre svega u saradnji s kineskim partnerima. Osim ozbiljne podrške proizvodnji koja bi imala ambicije na kineskom tržištu, što je težak zadatak, Srbija bi mogla da razmotri još jednu dimenziju povezanosti s tržištima u Aziji.
Pod pretpostavkom da bi rat u Ukrajini trebalo da bude okončan u dogledno vreme, Srbija bi, takođe, trebalo da razmotri mogućnost železničkog povezivanja Balkana s Kinom preko Rusije. Sudeći prema onome što je autor ovih redova čuo prošle i ove nedelje u Čengduu, oko 70 odsto teretnog železničkog saobraćaja sa Evropom trenutno se odvija severnim pravcem, preko Rusije, a ostatak srednjim koridorom, takođe kroz Rusiju, dok je južni pravac manje eksploatisan. Posredi su velike kompozicije koje pod sve povoljnijim cenama prevoze robu iz terminalskih centara, kao što je Čengdu, do svih važnijih regiona Azije i Evrope.
Na taj način Srbija bi od države bez izlaza na more (land locked country) postala povezana država (linked country), a Beograd bi mogao da postane glavno železničko čvorište Balkana na putevima svile. Tako organizovana i železnicom povezana Srbija ostala bi kompatibilna i kineskim projektima u luci Pirej u Grčkoj.

FINANSIJSKI OBIM „POJASA I PUTA“ Spoljnotrgovinska razmena Kine sa ostalim zemljama „Pojasa i puta“, prema zvaničnim kineskim podacima objavljenim u listu „Čajna dejli“, porasla je sa 1,04 biliona dolara na 2,07 biliona dolara tokom poslednjih 10 godina. Prosečna godišnja stopa rasta iznosila je 8 odsto, što je mnogo više od globalnog prosečnog rasta.
„Inicijativa ’Pojas i put’ zagovara jednakost, uzajamno učenje, dijalog i inkluzivnost među civilizacijama, istovremeno promovišući zajedničke vrednosti čovečanstva. Zacrtala je put razmene i međusobnog učenja kako bi se uspostavile bliže veze među narodima i povezale kulture, kao i srca širom kontinenata“, navedeno je u jednom od komentara u kineskim medijima. Inicijativa je pomogla da se ubrza industrijalizacija zemalja u razvoju, te podstaknu njihovi industrijska saradnja i ekonomski rast. Kina je ovim projektima unapredila i svoju industrijsku strukturu i istovremeno pomogla drugim zemljama „Pojasa i puta“ da unaprede i osnaže svoje industrije, kako bi obezbedila da njihova ekonomska komplementarnost donosi obostranu korist.

PUT KA PROMENI GLOBALNE STRUKTURE UPRAVLJANJA Inicijativa čiji je jubilej obeležen u Pekingu pružila je čovečanstvu nova rešenja za probleme globalnog upravljanja, navode kineski analitičari. Prema njima, iako je „Pojas i put“ uneo novi podsticaj u sistem globalnog upravljanja, globalno upravljanje se može poboljšati tek nakon što mehanizam prođe velike reforme.
Kinezi vole da istaknu da je sledeći drevne puteve svile „Pojas i put“ ukorenjen u istoriji, ali je svojom globalnom širinom orijentisan ka budućnosti. Predložila ga je Kina, kaže se u jednom od komentara tamošnjih eksperata, ali „Pojas i put“ pripada celom svetu poput javnog dobra. Kineska globalna inicijativa postala je tako sredstvo izgradnje zajednice zajedničke budućnosti za čitavo čovečanstvo.
„Predsednik Si Đinping predstavio je osam glavnih koraka za podizanje saradnje u okviru ’Pojasa i puta’, kao novu fazu razvoja višeg kvaliteta i višeg nivoa. Oni će dodatno učvrstiti temelje za saradnju i zajednički razvoj“, navedeno je u jednom od komentara.
Ostaje da se vidi hoće li Srbija uspeti da saradnju s NR Kinom, zasnovanu do sada na izgradnji infrastrukture i ulaganju u posustale gigante srpske privrede, unapredi do oživljavanja vlastite autentične, a posustale poljoprivredne i industrijske proizvodnje, kao i razvoja svog tehnološkog sektora.