ЗАПАД БЕЗ ОДГОВОРА НА КИНЕСКИ ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВ

ИНИЦИЈАТИВА ПОЈАС И ПУТ

Форум у Пекингу показао је да су се околности у свету драстично промениле и да Кина, на таласу властите и модернизације земаља у развоју, једина у овом тренутку окупља већину онога што бисмо (изван формата постојећег еуфемизма Запада) могли да назовемо стварном међународном заједницом

Прошлонедељни Форум „Појаса и пута“, кинеске иницијативе коју је пре деценије у Казахстану обелоданио председник Си Ђинпинг, током протеклих десет година био је један од кључних покретача економског развоја света. Никада Запад није ангажовао толико медијских ресурса, колико у скорој прошлости, да релативизује пројекте „Појаса и пута“. Медији су, напросто, пуни полуистинитих интерпретација или чак потпуних лажи о пројектима дуж путева свиле. Пројекти „Појаса и пута“ нису без изазова, али је крајње непоштено читаву иницијативу проглашавати неуспелом уз једну крајње проблематичну аргументацију која не приличи земљама што се диче свим врстама слободе. Кина је, с друге стране, у визију међународно повезане инфраструктуре, заједно с партнерима, углавном земљама у развоју, уложила око билион долара. Упркос оспоравањима и вишеструким властитим покушајима, на Западу нису успели делотворно да одговоре на овај глобални кинески изазов и покрену сличне инфраструктурне пројекте.

КРАЈ СИРОМАШТВА ЗА 40 МИЛИОНА ЉУДИ Показало се да Запад изван оквира велике економске добити не може да покрене властите приватне финансијске фондове у правцу инфраструктурног развоја света.
Остаће, наиме, забележено да ће, захваљујући пројектима дуж путева свиле, до краја ове деценије, и то према подацима Светске банке, из сиромаштва бити избављено око 40 милиона људи. Та компонента Запад, напросто, не занима. Форум у Пекингу показао је, пре свега, да су се околности у свету, захваљујући таквом кинеском приступу (увођењу поштовања принципа обострано корисне сарадње и визије света као заједнице заједничке будућности) драстично промениле и да Кина, на таласу властите и модернизације земаља у развоју, једина у овом тренутку окупља већину онога што бисмо, изван формата постојећег еуфемизма Запада, могли да назовемо стварном међународном заједницом.
За десет година постојања иницијативе „Појас и пут“ земље у развоју повезане су копном, морем и ваздухом, али и у оквиру онога што називамо сајбер простором. Водећи саобраћајни пројекат сарадње у оквиру „Појаса и пута“ јесу теретни возови на релацији Кина–Европа. Овај пројекат тренутно покрива више од 200 градова у 25 европских земаља и према писању кинеске штампе, хваљен је као „караван гвоздених камила“ који пролази диљем евроазијског суперконтинента. То нас уводи у причу о могућностима Србије да на путевима свиле задржи важну позицију и истовремено је унапреди развојем властите производње за евроазијска тржишта, тим пре што је једна од ретких европских земаља која није увела санкције Русији и с Москвом одржава пријатељске односе.

ШАНСА ЗА СРБИЈУ Посебно запажено место у овој кинеској иницијативи (и то ваља стално понављати), упркос величини свог тржишта и величини саме државе, након десет година заузима Србија која би, након потписивања Уговора о слободној трговини с НР Кином, који ће на снагу ступити догодине, требало коначно интензивније да подржи развој властите пољопривреде и других сектора економије, пре свега у сарадњи с кинеским партнерима. Осим озбиљне подршке производњи која би имала амбиције на кинеском тржишту, што је тежак задатак, Србија би могла да размотри још једну димензију повезаности с тржиштима у Азији.
Под претпоставком да би рат у Украјини требало да буде окончан у догледно време, Србија би, такође, требало да размотри могућност железничког повезивања Балкана с Кином преко Русије. Судећи према ономе што је аутор ових редова чуо прошле и ове недеље у Ченгдуу, око 70 одсто теретног железничког саобраћаја са Европом тренутно се одвија северним правцем, преко Русије, а остатак средњим коридором, такође кроз Русију, док је јужни правац мање експлоатисан. Посреди су велике композиције које под све повољнијим ценама превозе робу из терминалских центара, као што је Ченгду, до свих важнијих региона Азије и Европе.
На тај начин Србија би од државе без излаза на море (land locked country) постала повезана држава (linked country), а Београд би могао да постане главно железничко чвориште Балкана на путевима свиле. Тако организована и железницом повезана Србија остала би компатибилна и кинеским пројектима у луци Пиреј у Грчкој.

ФИНАНСИЈСКИ ОБИМ „ПОЈАСА И ПУТА“ Спољнотрговинска размена Кине са осталим земљама „Појаса и пута“, према званичним кинеским подацима објављеним у листу „Чајна дејли“, порасла је са 1,04 билиона долара на 2,07 билиона долара током последњих 10 година. Просечна годишња стопа раста износила је 8 одсто, што је много више од глобалног просечног раста.
„Иницијатива ’Појас и пут’ заговара једнакост, узајамно учење, дијалог и инклузивност међу цивилизацијама, истовремено промовишући заједничке вредности човечанства. Зацртала је пут размене и међусобног учења како би се успоставиле ближе везе међу народима и повезале културе, као и срца широм континената“, наведено је у једном од коментара у кинеским медијима. Иницијатива је помогла да се убрза индустријализација земаља у развоју, те подстакну њихови индустријска сарадња и економски раст. Кина је овим пројектима унапредила и своју индустријску структуру и истовремено помогла другим земљама „Појаса и пута“ да унапреде и оснаже своје индустрије, како би обезбедила да њихова економска комплементарност доноси обострану корист.

ПУТ КА ПРОМЕНИ ГЛОБАЛНЕ СТРУКТУРЕ УПРАВЉАЊА Иницијатива чији је јубилеј обележен у Пекингу пружила је човечанству нова решења за проблеме глобалног управљања, наводе кинески аналитичари. Према њима, иако је „Појас и пут“ унео нови подстицај у систем глобалног управљања, глобално управљање се може побољшати тек након што механизам прође велике реформе.
Кинези воле да истакну да је следећи древне путеве свиле „Појас и пут“ укорењен у историји, али је својом глобалном ширином оријентисан ка будућности. Предложила га је Кина, каже се у једном од коментара тамошњих експерата, али „Појас и пут“ припада целом свету попут јавног добра. Кинеска глобална иницијатива постала је тако средство изградње заједнице заједничке будућности за читаво човечанство.
„Председник Си Ђинпинг представио је осам главних корака за подизање сарадње у оквиру ’Појаса и пута’, као нову фазу развоја вишег квалитета и вишег нивоа. Они ће додатно учврстити темеље за сарадњу и заједнички развој“, наведено је у једном од коментара.
Остаје да се види хоће ли Србија успети да сарадњу с НР Кином, засновану до сада на изградњи инфраструктуре и улагању у посустале гиганте српске привреде, унапреди до оживљавања властите аутентичне, а посустале пољопривредне и индустријске производње, као и развоја свог технолошког сектора.