UZBUDLJIVI DANI TRIJUMFA KNJIŽEVNOSTI

NOVI NASLOVI NA MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA U BEOGRADU: IZBOR PEČATOVOG KRITIČARA

ŽIVELE KNJIGE! Međunarodni sajam knjiga u Beogradu svečano su u subotu, 21. oktobra, otvorili francuski književnik Matijas Enar i srpski pisac i izdavač Vladislav Bajac. Enar, dobitnik Gonkurove nagrade za roman Busola 2015, poručio je da je „knjiga znanje, misao, sloboda, drugi ritam, druga planeta i naglasio da je danas u vremenima kada svetom odjekuju prasak bombi i jauci utešno otkriti da naše reči i dalje mogu da prelaze granice“. Šezdeset šesti Međunarodni beogradski sajam knjiga, najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope, predstavlja više od 400 domaćih i inostranih izdavača. Pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva moći će da uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do nedelje, 29. oktobra. Agencije

Možda poslednji put na starom mestu, Beogradski sajam knjiga je ove godine 66. put otvorio vrata za svoju publiku

Krećući se u poznatom prostoru, redovni posetioci sajma već znaju gde su i kako raspoređeni njihovi izdavači. Za one koji su neodlučni izdvajamo najnoviju ponudu po našem izboru.
U hali 4 na štandu „Makarta“ naići ćete na odeljak u kojem izlaže relativno nov ali respektabilan izdavač „Blum“ izdavaštvo. Kod ovog izdavača naći ćete delo ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost Juna Fosea Melanholija u kojem pisac dočarava unutrašnji svet norveškog umetnika Laša Hertviga i tananost njegove tragične duše. Prevod Radoša Kosovića s norveškog jezika vešto je dočarao intenzitet autorovog jezika, specifični lirizam i nesvakidašnji postupak pripovedanja. „Blum“ je objavio i takozvanu meksičku trilogiju savremenog pisca Jurija Erere, u prevodu Vesne Stamenković, sastavljenu od romana Konci kraljevstva, Znaci koji će prethoditi kraju sveta i Razmena tela. Pisac, koji je ponikao iz borhesovske tradicije, u svojoj prozi prepliće nove i tradicionalne forme, sleng i liriku, astečku mitologiju i stvarnost, a apokaliptični kriminalni milje svedenim postupkom kombinuje sa univerzalnim temama i tako se nameće kao hroničar savremene epohe i sudbina izgubljenih, uplašenih i surovih. Ovaj izdavač predstavio je spisateljicu Janu Bukovu koja spada u najznačajnije savremene bugarske autorke. U njenom romanu Putovanje u pravcu senke ona pripoveda o životima junaka s početka 19. veka na Balkanu i balansira na tananoj granici između fikcije i realnosti, mitologije i istorije. Prema rečima izdavača, Jana Bukova piše u tradiciji Borhesa, Markesa, Kafke, Pavića, Margerit Jursenar i Itala Kalvina.

Izdavačka kuća „Dereta“ pripremila je opsežnu ponudu za ovaj sajam. Na prvom mestu treba skrenuti pažnju na knjigu priča Vladana Desnice Zasluženi odmor koju je priredio Vladan Bajčeta jer je ona sada prvi put objavljena nakon piščeve smrti pre 50 godina. „Dereta“ ove godine objavljuje delo Dejmona Galguta, dobitnika Bukerove nagrade za 2021. godinu, Arktičko leto koje prati život britanskog književnika E. M. Forstera. Građena na istorijskoj dokumentaciji, Forsterovim dnevnicima i pismima, ova knjiga predočava piščevu borbu koja je prethodila stvaranju remek-dela Kroz Indiju. Ovaj izdavač predstavlja još jednog dobitnika „Bukera“ Ričarda Pauersa s romanom Zbunjenost u kojem se iz perspektive dečaka i njegovog prisnog odnosa sa ocem i sećanjem na majku progovara o ekološkoj degradaciji našeg sveta. Pisac čije stvaralaštvo svakako vredi upoznati je i Oguz Ataj iz Turske koga često porede s Pinčonom i koji je uticao na Orhana Pamuka, a čiji roman Neprilagođeni, nastao sedamdesetih godina prošlog veka, lucidnim postmodernističkim tehnikama zadire u složene psihološke slojeve junaka prestavljajući susret modernih i tradicionalnih društvenih modela življenja. Na štandu ovog izdavača treba obratiti pažnju i na irskog pisac Bernarda Maklejvertija s romanom Zimski odmor, kao i na sabrane priče Roberta Muzila Pometnje pitomca Terlesa i izabrane priče.

Na štandu koji dele „Plato“ i „Tanesi“ posetioci mogu da proberu iz široke lepeze žanrova i nacionalnih književnosti koje ovi izdavači u svojim programima neguju. „Tanesi“, koji se uveliko profilisao kao izdavač prevoda japanske književnosti i posrednik u recepciji japanske kulture kod nas, ove godine objavljuje japanskog klasika Mori Ogaija s delom Vita Sexualis (u prevodu Mateje Matića) koji je bio zabranjen u Japanu i često prećutkivan od kritike. Ovaj izdavač nastavlja sa objavljivanjem pisaca koji su postali omiljeni među publikom. Jedan od njih je i Osama Dazai. Zbirka Ludino cveće, koja pored naslovnog kratkog romana sadrži još šest pripovedaka, otkriva razvojni proces pripovedača od rane mladosti do zrelog doba, zadirući u sva problematična psihološka stanja osenčena mračnim, destruktivnim tonovima. Ovaj izdavač ističe i Borbu do poslednjeg (prevod Dina Hercak), distopijski roman Košuna Takamija. U njemu je predstavljena alternativna situacija u kojoj je fašistički Japan izašao kao pobednik iz Drugog svetskog rata i u kojem se uspostavlja totalitarni režim. Kroz distopijski narativ u romanu se otvaraju raznovrsne teme iz domena psihologije, opstanka, ljubavi, morala.

U „Platoovoj“ ponudi je roman Džoa Dejvida Brauna Mesec od papira, koji spada u klasične romane za mlade a po kojem je Piter Bogdanovič 1973. godine snimio kultni film sa Rajanom O‘Nilom i Tejtum O‘Nil. Od modernih klasika „Plato“ je objavio knjigu priča Prodavnice cimetove boje Bruna Šulca u kojoj se na najbolji način ostvaruje njegov postupak spajanja fantastike, snova, realnosti, mašte. „Plato“ predstavlja i savremenu mladu autorku Oliveru Mitić s knjigom priča Kitovi koji imaju drugačije frekvencije u kojoj ona tangira probleme mladih ljudi, nove milenijalske generacije.
Izdavačka kuća „Štrik“ za ovaj sajam upotpunila je opus prošlogodišnje dobitnice Nobelove nagrade Ani Erno knjigama Godine i Sećanje na devojku. Među novitetima na štandu ovog izdavača je roman Zemlja u kojoj se nikad ne umire, italijanske književnice Ornele Vorpsi u prevodu Aleksandra Levija, u kojoj autorka predstavlja detinjstvo i život svoje junakinje u Albaniji za vreme Envera Hodže želeći da pokaže koliko nas zemlja iz koje potičemo određuje i utiče na naš dalji život. Svakako najznačajniji poduhvat „Štrika“ ovog sajma jeste knjiga Istorija žena u 100 predmeta Megi Endruz i Dženis Lomas.
Iz ponude izdavačke kuće „Kontrast“ treba izdvojiti novu knjigu španske književnice Merse Rudurera Smrt i proleće u prevodu Silvije Monros Stojaković u kojoj autorka kroz priču o odrastanju u zabitim katalonskim planinama iscrtava obrise društva koje počiva na lažnim mitovima i u kojem su zatomljene svaka sloboda, individualne želje i inicijative. U „Kontrastu“ je novina i knjiga priča Vajnsburg u Ohaju američkog pisca Šervuda Andersona u kojoj je dao nezaboravni portret malih američkih gradova u predindustrijsko vreme. U prevodu Silvije Monros Stojaković ovaj izdavač predstavlja i najpoznatiji delo kontroverzne brazilske spisateljice Klaris Lispektor Čas zvezde, u kojem ona kroz priču siromašne devojke što se bori da preživi u seksističkom društvu progovara o problemima ruralnog severoistoka u odnosu na urbani jugoistok Brazila sredinom 20. veka.

U izdavačkoj kući „Vulkan“ u nepreglednom nizu novih knjiga različitih žanrova čitaoce „Pečata“ će zainteresovati novi naslov Dušana Miklje Istraga o neprilagođenima – autor spaja autobiografske pripovedačke pasaže sa zanimljivim esejističkim promišljanjima o značajnim ljudima koji su obeležili naše vreme, 20. vek i dalju prošlost a koji su se svojim delima i društvenim podvizima izdvojili kao neprilagođeni, odnosno kao izdvojeni, hrabri pojedinci najčešće odbačeni ili osuđeni od društva. „Vulkan“ ove jeseni predstavlja novi roman mladog nagrađivanog pisca Filipa Grbića Kanon potištenog uma, u kojem autor predstavlja obrazovanog ekscentričnog junaka, pomalo osobenjaka, pomalo depresivnog mizantropa, koji slučajnim sticajem okolnosti dolazi u situaciju da promeni i svoj svet i društveni mikrokosmos, ali mu to ne polazi za rukom zbog sopstvenih strahova i ograničenja.
Izdavačka kuća „Laguna“ ove godine predstavlja četvrtu po redu knjigu izraelskog pisca Etgara Kereta Materija od koje se prave snovi u prevodu Mile Gavrilović. Ovaj majstor kratke priče je već osvojio našu publiku prethodnim duhovitim knjigama i sada ponovo dolazi u Beograd kao gost Sajma knjiga i ovog izdavača. Američki pisac Ejmor Touls koji se proslavio bestselerom Džentlmen u Moskvi, sada je prisutan romanom Linkolnov auto-put, kojim se prema rečima američke kritike svrstao u red pisaca poput Keruaka, Stajnbeka i Virdžinije Vulf i predstavlja veliko putovanje po Americi pedesetih godina prošlog veka.
U izdavačkoj kući „Agora“ kao jedna od važnijih vesti jeste objavljivanje novog romana Vladimira Pištala Pesma o tri sveta, u kojem ovaj naš višestruko nagrađivani savremeni pisac radnju smešta u 18. vek, na Mediteran, u Perast i Veneciju, ali prateći sudbinu svoje junakinje, otete plemkinje Ozane Bolice, i druga dva sveta – arapskog podsharskog Mediterana i prekookeanske Amerike tog vremena. Ovaj izdavač objavio je i dve knjige priča kanadske nobelovke Alis Manro Šta umišljaš ko si ti (prevod Predrag Šaponja) i Znaci ljubavi (Anđelka Cvijić), čime će naši čitaoci imati kompletniju sliku stvaralaštva ove autorke koje se odlikuje psihološkim realizmom i prikazom malih ličnih, porodičnih drama u pozadini šire društvene slike. Na štandu „Agore“ treba obratiti pažnju na roman Zemlja-vazduh-nebo ruskog pisca čečenskog porekla Germana Sadulajeva (u prevodu Radmile Mečanin). U njemu autor na provokativan način dekonstruiše temu rata uz pomoć toka svesti glavnog junaka na relaciji između Luganske Narodne Republike i Sirije.