УЗБУДЉИВИ ДАНИ ТРИЈУМФА КЊИЖЕВНОСТИ

НОВИ НАСЛОВИ НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ: ИЗБОР ПЕЧАТОВОГ КРИТИЧАРА

ЖИВЕЛЕ КЊИГЕ! Међународни сајам књига у Београду свечано су у суботу, 21. октобра, отворили француски књижевник Матијас Енар и српски писац и издавач Владислав Бајац. Енар, добитник Гонкурове награде за роман Бусола 2015, поручио је да је „књига знање, мисао, слобода, други ритам, друга планета и нагласио да је данас у временима када светом одјекују прасак бомби и јауци утешно открити да наше речи и даље могу да прелазе границе“. Шездесет шести Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе, представља више од 400 домаћих и иностраних издавача. Писци, посетиоци и сви други поштоваоци књижевности и свих универзалних вредности књижевног стваралаштва моћи ће да уживају у лепој речи и бројним сајамским програмима све до недеље, 29. октобра. Агенције

Можда последњи пут на старом месту, Београдски сајам књига је ове године 66. пут отворио врата за своју публику

Крећући се у познатом простору, редовни посетиоци сајма већ знају где су и како распоређени њихови издавачи. За оне који су неодлучни издвајамо најновију понуду по нашем избору.
У хали 4 на штанду „Макарта“ наићи ћете на одељак у којем излаже релативно нов али респектабилан издавач „Блум“ издаваштво. Код овог издавача наћи ћете дело овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност Јуна Фосеа Меланхолија у којем писац дочарава унутрашњи свет норвешког уметника Лаша Хертвига и тананост његове трагичне душе. Превод Радоша Косовића с норвешког језика вешто је дочарао интензитет ауторовог језика, специфични лиризам и несвакидашњи поступак приповедања. „Блум“ је објавио и такозвану мексичку трилогију савременог писца Јурија Ерере, у преводу Весне Стаменковић, састављену од романа Конци краљевства, Знаци који ће претходити крају света и Размена тела. Писац, који је поникао из борхесовске традиције, у својој прози преплиће нове и традиционалне форме, сленг и лирику, астечку митологију и стварност, а апокалиптични криминални миље сведеним поступком комбинује са универзалним темама и тако се намеће као хроничар савремене епохе и судбина изгубљених, уплашених и сурових. Овај издавач представио је списатељицу Јану Букову која спада у најзначајније савремене бугарске ауторке. У њеном роману Путовање у правцу сенке она приповеда о животима јунака с почетка 19. века на Балкану и балансира на тананој граници између фикције и реалности, митологије и историје. Према речима издавача, Јана Букова пише у традицији Борхеса, Маркеса, Кафке, Павића, Маргерит Јурсенар и Итала Калвина.

Издавачка кућа „Дерета“ припремила је опсежну понуду за овај сајам. На првом месту треба скренути пажњу на књигу прича Владана Деснице Заслужени одмор коју је приредио Владан Бајчета јер је она сада први пут објављена накoн пишчеве смрти пре 50 година. „Дерета“ ове године објављује дело Дејмона Галгута, добитника Букерове награде за 2021. годину, Арктичко лето које прати живот британског књижевника Е. М. Форстера. Грађена на историјској документацији, Форстеровим дневницима и писмима, ова књига предочава пишчеву борбу која је претходила стварању ремек-дела Кроз Индију. Овај издавач представља још једног добитника „Букера“ Ричарда Пауерса с романом Збуњеност у којем се из перспективе дечака и његовог присног односа са оцем и сећањем на мајку проговара о еколошкој деградацији нашег света. Писац чије стваралаштво свакако вреди упознати је и Огуз Атај из Турске кога често пореде с Пинчоном и који је утицао на Орхана Памука, а чији роман Неприлагођени, настао седамдесетих година прошлог века, луцидним постмодернистичким техникама задире у сложене психолошке слојеве јунака престављајући сусрет модерних и традиционалних друштвених модела живљења. На штанду овог издавача треба обратити пажњу и на ирског писац Бернарда Маклејвертија с романом Зимски одмор, као и на сабране приче Роберта Музила Пометње питомца Терлеса и изабране приче.

На штанду који деле „Плато“ и „Танеси“ посетиоци могу да проберу из широке лепезе жанрова и националних књижевности које ови издавачи у својим програмима негују. „Танеси“, који се увелико профилисао као издавач превода јапанске књижевности и посредник у рецепцији јапанске културе код нас, ове године објављује јапанског класика Мори Огаија с делом Vita Sexualis (у преводу Матеје Матића) који је био забрањен у Јапану и често прећуткиван од критике. Овај издавач наставља са објављивањем писаца који су постали омиљени међу публиком. Један од њих је и Осама Дазаи. Збирка Лудино цвеће, која поред насловног кратког романа садржи још шест приповедака, открива развојни процес приповедача од ране младости до зрелог доба, задирући у сва проблематична психолошка стања осенчена мрачним, деструктивним тоновима. Овај издавач истиче и Борбу до последњег (превод Дина Херцак), дистопијски роман Кошуна Такамија. У њему је представљена алтернативна ситуација у којој је фашистички Јапан изашао као победник из Другог светског рата и у којем се успоставља тоталитарни режим. Кроз дистопијски наратив у роману се отварају разноврсне теме из домена психологије, опстанка, љубави, морала.

У „Платоовој“ понуди је роман Џоа Дејвида Брауна Месец од папира, који спада у класичне романе за младе а по којем је Питер Богданович 1973. године снимио култни филм са Рајаном О‘Нилом и Тејтум О‘Нил. Од модерних класика „Плато“ је објавио књигу прича Продавнице циметове боје Бруна Шулца у којој се на најбољи начин остварује његов поступак спајања фантастике, снова, реалности, маште. „Плато“ представља и савремену младу ауторку Оливеру Митић с књигом прича Китови који имају другачије фреквенције у којој она тангира проблеме младих људи, нове миленијалске генерације.
Издавачка кућа „Штрик“ за овај сајам употпунила је опус прошлогодишње добитнице Нобелове награде Ани Ерно књигама Године и Сећање на девојку. Међу новитетима на штанду овог издавача је роман Земља у којој се никад не умире, италијанске књижевнице Орнеле Ворпси у преводу Александра Левија, у којој ауторка представља детињство и живот своје јунакиње у Албанији за време Енвера Хоџе желећи да покаже колико нас земља из које потичемо одређује и утиче на наш даљи живот. Свакако најзначајнији подухват „Штрика“ овог сајма јесте књига Историја жена у 100 предмета Меги Ендруз и Џенис Ломас.
Из понуде издавачке куће „Контраст“ треба издвојити нову књигу шпанске књижевнице Мерсе Рудурера Смрт и пролеће у преводу Силвије Монрос Стојаковић у којој ауторка кроз причу о одрастању у забитим каталонским планинама исцртава обрисе друштва које почива на лажним митовима и у којем су затомљене свака слобода, индивидуалне жеље и иницијативе. У „Контрасту“ је новина и књига прича Вајнсбург у Охају америчког писца Шервуда Андерсона у којој је дао незаборавни портрет малих америчких градова у прединдустријско време. У преводу Силвије Монрос Стојаковић овај издавач представља и најпознатији дело контроверзне бразилске списатељице Кларис Лиспектор Час звезде, у којем она кроз причу сиромашне девојке што се бори да преживи у сексистичком друштву проговара о проблемима руралног североистока у односу на урбани југоисток Бразила средином 20. века.

У издавачкој кући „Вулкан“ у непрегледном низу нових књига различитих жанрова читаоце „Печата“ ће заинтересовати нови наслов Душана Микље Истрага о неприлагођенима – аутор спаја аутобиографске приповедачке пасаже са занимљивим есејистичким промишљањима о значајним људима који су обележили наше време, 20. век и даљу прошлост а који су се својим делима и друштвеним подвизима издвојили као неприлагођени, односно као издвојени, храбри појединци најчешће одбачени или осуђени од друштва. „Вулкан“ ове јесени представља нови роман младог награђиваног писца Филипа Грбића Канон потиштеног ума, у којем аутор представља образованог ексцентричног јунака, помало особењака, помало депресивног мизантропа, који случајним стицајем околности долази у ситуацију да промени и свој свет и друштвени микрокосмос, али му то не полази за руком због сопствених страхова и ограничења.
Издавачка кућа „Лагуна“ ове године представља четврту по реду књигу израелског писца Етгара Керета Материја од које се праве снови у преводу Миле Гавриловић. Овај мајстор кратке приче је већ освојио нашу публику претходним духовитим књигама и сада поново долази у Београд као гост Сајма књига и овог издавача. Амерички писац Ејмор Тоулс који се прославио бестселером Џентлмен у Москви, сада је присутан романом Линколнов ауто-пут, којим се према речима америчке критике сврстао у ред писаца попут Керуака, Стајнбека и Вирџиније Вулф и представља велико путовање по Америци педесетих година прошлог века.
У издавачкој кући „Агора“ као једна од важнијих вести јесте објављивање новог романа Владимира Пиштала Песма о три света, у којем овај наш вишеструко награђивани савремени писац радњу смешта у 18. век, на Медитеран, у Пераст и Венецију, али пратећи судбину своје јунакиње, отете племкиње Озане Болице, и друга два света – арапског подсхарског Медитерана и прекоокеанске Америке тог времена. Овај издавач објавио је и две књиге прича канадске нобеловке Алис Манро Шта умишљаш ко си ти (превод Предраг Шапоња) и Знаци љубави (Анђелка Цвијић), чиме ће наши читаоци имати комплетнију слику стваралаштва ове ауторке које се одликује психолошким реализмом и приказом малих личних, породичних драма у позадини шире друштвене слике. На штанду „Агоре“ треба обратити пажњу на роман Земља-ваздух-небо руског писца чеченског порекла Германа Садулајева (у преводу Радмиле Мечанин). У њему аутор на провокативан начин деконструише тему рата уз помоћ тока свести главног јунака на релацији између Луганске Народне Републике и Сирије.