Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
U PRILOG SEDNICI SB UN O KiM
Sednica SB je prilika da se reafirmiše neprikosnovenost Saveta bezbednosti kao jedino nadležnog organa za odlučivanje o Kosovu i Metohiji, kao i trajna vrednost Rezolucije SB 1244 koja izražava volju i predstavlja pravnu obavezu cele svetske zajednice, bez izuzetka. U interesu Srbije je stav da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti zasnovano na Povelji UN i Rezoluciji SB UN 1244 i da nema pravednog i održivog rešenja izvan ili nasuprot tih pravnih dokumenata i Saveta bezbednosti kao isključivo nadležnog za pitanja mira i bezbednosti. Zna se da Srbija ne može odustati od suvereniteta i međunarodnih granica koji su joj potvrđeni i prijemom u članstvo UN, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija
Zastrašivanje, fizički napadi, arbitrarna hapšenja i etničko čišćenje su svakodnevica Srba na KiM od okončanja agresije NATO-a 1999. do danas. U tome je bivalo oscilacija, ali ne i prekida. Sve to, pa i uskraćivanje prava na slobodan i bezbedan povratak oko 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca, bitisalo je pod okriljem UNMIK-a, KFOR-a i „statusno neutralnog“ EULEKS-a. Dok je Srbija, u ime realizma i brige za mir, predano izvršavala sve svoje obaveze iz Rezolucije SB UN 1244, kao i niza spornih dokumenata, tzv. Kolektivni zapad je, ponižavajućom taktikom „štapa i šargarepe“, obezbeđivao neprekidno uzmicanje Beograda gradeći pred našim očima, korak po korak, još jednu albansku državu, kao fazu u stvaranju tzv. Velike Albanije.U dugom nizu sporazuma potpisivanih uz EU kao „statusno neutralnog“ posrednika, svaki novi predstavljao je konsolidovanje otimačine prethodnim. U tom uzletu neokolonijalizma i hegemonizma zapadnih centara moći na Balkanu, istoričari će tek odmeriti pojedinačne „zasluge“ VB, Nemačke i SAD, EU, NATO-a i drugih, uključujući i naše sopstvene. Suština je, dakako, u geopolitici ekspanzije Zapada čije su etape: višedecenijska podrška albanskom separatizmu, savezništvo s terorističkom OVK, ilegalna oružana agresija NATO-a 1999, otimanje pa priznavanje Kosova i Metohije i drobljenje srpske nacije, bez kraja.
Najnoviju eskalaciju napetosti na Kosovu i Metohiji izazvao je nasilni ulazak albanskih funkcionera u četiri skupštine opština na severu Pokrajine izabranih na nelegitimnim aprilskim izborima. Srbi su te izbore bojkotovali zbog masovnog ugrožavanja njihove bezbednosti, arbitrarnih hapšenja i optužnica, uzurpacije njihove imovine, neizvršavanja obaveze formiranja ZSO, izgradnje baza za specijalne snage i drugih vidova sveobuhvatnog zastrašivanja. Sever pokrajine je militarizovan. Prekršeni su sporazumi o policiji, dogovori s NATO-om o zabrani „dugih cevi“, Rezolucija SB UN 1244.
U četvrtak, 6. jula 2023, domaći i strani mediji su preneli izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će povodom eskalacije napetosti i ugrožavanja bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji tražiti sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN, „jer se Srbija uvek ponaša u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i međunarodno-pravnim normama“. Izjava je pobudila veliku pažnju i očekivanja javnosti o čemu svedoče mnogobrojni objavljeni komentari. „Bravo. Konačno konkretan potez!“ – jedan je od brojnih sličnog tona i poruke.
Usledili su razgovori predsednika Vučića s ambasadorkom Kine Čen Bo (13. 7), ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom (18. 7) i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom (19. 7). Ostavljajući po strani kalendarski raspored i gustinu ovih susreta, naročito s obzirom na značaj i hitnost razloga, ovi razgovori su primljeni u javnosti kao prelazak na konkretne pripreme i sondiranje najveće moguće podrške stavovima Srbije da bi rezultati hitne sednice Saveta bezbednosti bili što povoljniji, kako za ugrožene Srbe na KiM i Srbiju, tako, ništa manje, za mir, bezbednost i razvoj u regionu i u Evropi.
Održavanje hitne (vanredne) sednice Saveta bezbednosti je značajno, prvo, za okončanje eskalacije i smirivanje, za otklanjanje rizika od krvoprolića. Smirivanje se može postići samo otklanjanjem uzroka eskalacije koji su dobro poznati. Pri tome, ne smemo gubiti iz vida da se uzroci ne nalaze samo, pa ni pretežno, u ličnim osobinama lidera u Prištini, iako se zna da ih pokreću mržnja i ideja o „Velikoj Albaniji“. U krajnjoj liniji, uzroci su u politici dvostrukih standarda zapadnih centara moći i predstavnika tzv. međunarodne zajednice, uključujući strukture kojima je poveren mandat SB UN.
Drugo, vanredna sednica SB je mesto i prilika da se reafirmiše princip garantovanja jednake bezbednosti, ljudskih prava i sloboda Srba u celoj Pokrajini. Ne može se tolerisati da Srbi žive u getu, da se njihova imovina silom otima a spomenici, crkve, manastiri i groblja pretvaraju u ruševine, smetlišta, građevinske placeve, ili da su Srbi apriori odgovorni za sve.
Treće, sednica SB je prilika da se reafirmiše neprikosnovenost Saveta bezbednosti kao jedino nadležnog organa za odlučivanje o Kosovu i Metohiji, kao i trajna vrednost Rezolucije SB 1244 koja izražava volju i predstavlja pravnu obavezu cele svetske zajednice, bez izuzetka. U interesu Srbije je stav da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti zasnovano na Povelji UN i Rrezoluciji SB UN 1244 i da nema pravednog i održivog rešenja izvan ili nasuprot tih pravnih dokumenata i Saveta bezbednosti kao isključivo nadležnog za pitanja mira i bezbednosti. Zna se da Srbija ne može odustati od suvereniteta i međunarodnih granica koji su joj potvrđeni i prijemom u članstvo UN, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija. Rezolucija SB UN 1244 nije idealan dokument, ali za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije ima nezamenjivu vrednost i trajan značaj. Da nije tako, ni zapadni centri moći, ni Priština ne bi bežali od nje niti bi tražili da se pitanje KiM faktički skine s dnevnog reda SB UN.
Četvrto, Srbija ima priliku da na toj sednici pokrene inicijativu (zatraži) izvršavanje neizvršenih obaveza drugih činilaca (KFOR, UNMIK, NATO, EU, organi privremene samouprave) koje proizlaze iz Rezolucije SB UN 1244, a to su: obezbeđivanje uslova za slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak oko 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca u svoje domove i na svoja imanja; vraćanje dogovorenih kontingenata srpske vojske i policije za određene poslove (do 2.000), uključujući njihovo prisustvo na važnijim međunarodnim graničnim prelazima (prema Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori); razoružanje i demilitarizacija svih oružanih formacija; proglašavanje ništavnim svih odluka i akata suprotnih Rezoluciji SB UN 1244; garantovanje ravnopravnosti, bezbednosti, slobode kretanja i ljudskih prava svih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji
Peto, postalo je jasno da je EU poodavno „iskočila“ iz mandata koji je 2010. godine dobila od GS UN a koji je formulisan isključivo kao „olakšavanje dijaloga strana“. Krajnje je vreme da se javno kaže da se ultimatumi, poput Šolc–Makronovog plana, nikako ne mogu podvesti pod „olakšavanje dijaloga strana“. Tekstovi i formule koje oni nameću nisu zasnovani na pravu, principima, ni demokratiji, najmanje na Povelji OUN i Rezoluciji SB 1244, već na hegemoniji i ogoljenoj geopolitici ekspanzije na štetu Srbije i srpskog naroda. Jasno je da SB UN, zbog poznatih stavova zapadnih stalnih članica (VB,SAD, Francuska), neće prihvatiti tu istinu kao zajednički stav, ali ukoliko se ona iznese na sednici SB, imaće pozitivnog odjeka u svetu diplomatije i politike i naterati mnoge da dobro razmisle kada će i kome ukazivati poverenje. Na takvu perspektivu niko se ne može oglušiti, pa ni moćnici koji su sve manje ono što su nekad bili.
Šesto, ostvarivanje ove inicijative doprinelo bi jačanju ugleda i kredibiliteta Srbije na međunarodnom planu, kao zemlje koja vodi principijelnu politiku, poštuje svoje javno iznete stavove i zna kako da se za njih bori. To bi ujedno bila reafirmacija kursa uravnotežene, nezavisne i vojno neutralne spoljne politike Srbije, što nije bez značaja u uslovima globalnih promena ka demokratizaciji međunarodnih odnosa, na jednoj, i svakojakih spekulacija o „promeni spoljnopolitičke paradigme“, na drugoj strani. Težeći miru i ulozi UN u deeskalaciji na Kosovu i Metohiji, Srbija bi ujedno pokazala da nije za konfrontaciju, sukobe niti svrstavanje ni na globalnom planu, već za vladavinu prava i principa, za demokratizaciju međunarodnih odnosa i jačanje uloge sistema UN. Na unutrašnjem planu, realizacija ove inicijative bi, bar donekle, popravila poljuljano nacionalno samopouzdanje, samopoštovanje, kao i kredibilitet državnih institucija. Srpski narod na KiM bi dobio važno ohrabrenje da izdrži osloncem na državu koja drži reč i koju drugi poštuju.
Beograd, 19. jul 2023
Odličan tekst. Pitanje “Kosova” je složeno i ima veći broj “nerešivih” elemenata. Kao sadašnja vlast se bori protiv stavova SAD i EU (u vezi KiM), a istovremeno se sve vlasti do sada bore da uđemo u EU. Mi smo neutralna zemlja (kao vojno), a politički smo opredeljeni (za EU). Da ne nabrajam dalje. Diplomatija jeste veština mogućeg, ali sve dok se ne donese Rezolucija 1244. Kada se donese onda se drži nje, jer ti je ona jedina šansa. Ne može osnova spoljne politike biti “gadljivost prema ostavštini prethodnog režima”, nego objektivno sagledavanje moći vlastite države i u skladu sa tim traženje oslonca. Sada se “duboko podeljeno srpsko društvo” setilo UN i R1244, a do juče su nas ubeđivali da od toga nema “vajde”.
Da se desi “konkretan potez”, politicki preokret u vezi Kosova na narednoj sednici SB UN, sada pred svrsen cin izdaje i predaje teritorije KiM i Srba Briselskim sporayumom za ulazak u EU – to ce biti zamajavanje kozmetickim korekcijama da se Vlasi ne dosete. Zasto:
__ Zato sto je Briselski sporayum dao Kosovu sve statusne atribute drzave sa granicom 2013 godine (ne moze administrativni prelazi za Kosovo da budu GRANICA da zaokruze nezavisno Kosovo _ a za Srbiju ADMINISTRATIVNA LINIJA?;
__ Zato sto je Bris. sporazum proizvod francusko_nemackog plana_ultimatuma i Ohridskog sporayuma da se Kosovo precutno ukljuci u sve medjunarodne organizacije i UN. EU preuzima ulogu da zavrsi finalni status Kosova, da odbrani Vucica od kritike za otimanje_predaju KiM, mesa se u unutrasnje stvari Srbije;
__ Zato sto je predsednik Vucic u startu 2013 prihvatio, potpisao i implementirao Briselski sporazum, prihvatio franc. nemac. plan ultimatum i Ohridski sporazum navodno za normalizaciju odnosa, a u sustini se zaokruzuje nova albanska nezavisna drzava Kosovo (jer Vucic nikada nece priznati Kosovo! Ako “ne priznaje” zasto sprovodi Briselski sporazum da se otme_preda KiM Siptarima?).
Sta moze SB UN da uradi kada Srbija prihvata i sprovodi Briselski sporazum da se otme_preda KiM?
Hoće li se dogoditi “konkretan potez” – za promenu političkog kursa o Kosovu – na narednoj sednici Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija o Kosovu i Metohiji?
Zavisi šta se podrazumeva pod “konkretan potez”. Očigledno se misli na agendu puta implementacije francusko-nemačkog i ohridskog Sporazuma o normalizacijii odnosa Srbije i Kosova – za prećutno učlanjenje Kosova u UN, uz uslov da se formira ZSO (kao da nije formiran 2013, 2015 godine: Srbi uključeni u sve kosovske institucije po B. sporazumu: Ako Asocijacija/Zajednica većinakih srpskih opština nije dobila “statut” rada ZSO – zašto nije odbacila veleizdajnički Briselski sporazum nego je čekala do 2023 godine kada je Kosovo na unutrašnjem planu (Srbiji) dobilo sve statusne elemente države)). Sve pregovore je prihvatio predsednik Vučić. Nameće se zaključak da se statut ZSO namerno, kao alibi, čuva za konačno rešenje Kosova, kada će Kosovo isfabrikovati kriterijume i uslove o normalizaciji odnosa i implementaciju Ohridskog sporazuma, a Srbija će to euforično prihvatiti kao pobedu, dobila ZSO u tzv. državi Kosovo, i mir na Balkanu. Zato u poslednje vreme Kosovo povezuje “Asocijaciju većinskih srpskih opština” na severu “sa asocijacijom kosovskih opština” na ramnopravnoj osnovi” (po zakonima i ustavu Kosova), da srpskaa ZSO figurira da ima ramnopravan tretman sa kosovskim opštinama bez ikakva autonomna ovlašćenja.
“KONKRETAN POTEZ” od strane SB UN o KiM za očuvanje teritorijalnog integrieta Srbije sa KiM kao sastavnim delom – “NEĆE SE DOGODITI”, u smislu da Srbija povrati suverenitet. – Takav zaključak se nameće od četiri politika faktora koji utiču ne rešenje KiM:
1). Srbija prihvatila sve forme otimanja-predaje teritorije KiM preko Briselskog sporazuma kojim je Kosovo dobilo sve statusne elemente države;
2). Kosovo je ostvarilo sve ciljeve “otimanja” srpske teritorije KiM (u mirnodopsko doba);
3). Nato Amerika koja je iskoristila krizno žarište na KiM da prizna nezavisnost Kosova za svoje geopolitičke i strateške ciljeve: prirodni resursi, vojne baze, proširenje Nato vojske, vojno-politički-ekonomski uticajna ceo Balkan pod komandom Neto;
4). Evropska Unija (Evropa) sprovodi politiku Nato Amerike, kao i ličnih interesa.
ČLANAK ž. JOVANOVIĆA je vrlo poučan i u visokpm patriotskom duhu. On je jedan od retkih bivših funkcionera koji je držao govor na protestima na Trgu Republike da se zaustavi isporuka Miloševića u Hag. Mnogi su se sakrivali a neki su danas na vlast. Bio sam i ja na protestu, od Trga Republike do Saveznog izvršnog veća bila je neprekidna kolona od 50.000 hiljada ljudi, gde je na zgradi SIV čekao helikopter da prebaci Miloševića do Bosne za Hag.
KONSTATACIJA U ČLANKU, CITIRAM: “U interesu Srbije je stav da rešenje za KiM mora biti zasnovano na povelji UN i Rezoluciji SB UN 12444 i da nema pravednog i održivog rešenja izvan ili nasuprot zacrtanih pravnih dokumenata i principa”. Sve je tačno. ALI, kako to Rezolicijom 1244 je sačuvan teritorijalni integritet Srbije sa KiM kao sastavnim delom – a Briselskim sporazumom se predaje ter. integritet i suverenitet KiM Šiptarima-Albancima? Šta će Briselski sporazum (da se otme-preda KiM) kada je na snazi Rezoliucija SB UN 1244?
Briselski sporazum je mnogo kontradiktoran, sa zamenom teza. Na primer:
— Br. sporazum ima za cilj “normalizaciju odnosa” – a Kosovu daje sve atribute “albanske države sa granicom” ( u B. sporazumu piše: Kosovo prepoznaje administrativne prelaze kao granicu – za Kosovo granica, a za Srbe je administrativna linija: kada Srbi dodju do administr. linije – ne mogu da predju na Kosovo jer je za Kosovo granica. I Vučić ne prelazi na Kosovo, poštuje sporazum sa šiptarima, sastaje se sa kosovskim srbima u Rašku-Sandžak;
— KONCEPT Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) – formulisao je Vučić i priključio ga Briselskom sporazumu – to je izjavila premijerka Ana Brnabić u Politici od 17.02/23 hvaleći pametnu i mudru politiku predsednika Vučića. Vidimo danas da su kosovski Srbi po toj “pametnoj i mudroj politici” saterani u geto, okruženi žicom i do zuba naoružanih policajaca, uz maltretiranje i pretnje, bez slobode kretanja. Moram da prekinem zbog vremena, ako stignem za nastavak, da ne dužim. Hvala na razumevanju!
ISPRAVKA: Na kraju clanka o konceptu ZSO – nije datum 17.02. /23 nego 19.02./23 kada je premijerka Ana Brnabic u Politici obavestila da je “koncept” Asocijacije/Zajednice [ZSO] formulisao predsednik Vucic i prikljucio ga Briselskom sporazumu. Hvala na ispravci.