Банке као партијски комесари

Чувена банка богатих у Британији „Коутс“ је затворила рачун Најџела Фаража који се на сав глас побунио – неправда, па то ти је. Међутим, ко је Најџел Фараж, шта се заиста догодило и догађа, шта је смисао овог случаја и која је констелација снага?

Најџел Фараж је најдужи период живота провео радећи у финансијским институцијама лондонског Ситија, поред њујоршког Волстрита највеће светске концентрације капитала и моћи. Дугогодишњи члан Конзервативне партије, годинама је био представник Британије у Европском парламенту, где је беспоштедно и оштро нападао недемократску природу те и других институција Европске уније. Коначно, током кампање за брегзит се истакао као један од вођа покрета за одвајање Британије од ЕУ. Оно чувено, магла је пала на Канал (Ламанш) и Европа је одсечена од Британије.
Други истакнути вођа покрета за брегзит, не заборавимо то, био је сада већ ноторни Борис Џонсон. После успеха брегзита Фараж се повукао из политике и почео да коментарише дневнополитичка збивања на новом ТВ каналу „Џи-Би њуз“. Увек врло критичан о политичким актерима и одлукама, може се рећи да је Најџел Фараж нека врсте алтернативе главним политичким токовима где у парламенту опозиције практично и нема, јер се све стопило у једну политички безличну и идеолошки монолитну љигаву творевину.
Да томе свему додамо и то да је Најџел пријатељ породице Ђоковић и да је јавно подржао Новака током чувене аустралијске корона кризе јануара 2022. године.
Као што видимо, ради се о човеку коме се мора, свиђао се он вама или не, признати да је оригиналан у размишљању и делу. И још нешто, Најџел Фараж је изразито артикулисан и изванредан оратор. Његови су коментари прецизни и јасни.

СЕДАМ ВРАТА ГВОЗДЕНИХ Крајем јуна Фараж се огласио видео-записом у ком је доста драматично најавио да ће можда бити присиљен да напусти земљу. Разлог – банка чије услуге користи већ четрдесет година му је послала писмо којим га обавештава да затвара његов рачун. Образложење је било штуро и доста нејасно. Фараж се жалио и онда кренуо да отвори рачун у некој другој банци. Убрзо је сакупио чак седам одбијеница. „Да ли је разлог овој хајци (на то личи) моје политичко деловање, моје новинарство?“, питао се наглас Најџел. Или је можда то што га је пре неколико година у британском парламенту лабуриста Крис Брајант оптужио да је 2018. примио пола милиона фунти од руске ТВ мреже РТ, која је, иначе, сада забрањена у Британији. Само да додамо да нема више ни Кинеза. Толико о слободи медија, говора, плуралитету мишљења итд. Крис Брајант је тражио и да се Фараж казни, да му се уведу санкције. Да му се укине банковни рачун, можда?
Фараж је својевремено одбио те оптужбе као измишљотине. Но рачун је ипак затворен а други се не отварају. Притужба Фаража на понашање банака је ипак одјекнула, чак толико да су и медији главног тока морали да се тиме позабаве како се они већ таквим стварима и баве. Тако што ће све релативизовати и замутити воду. „Скај њуз“ нас обавештава да је рачун затворен јер је новац на рачуну пао испод одређеног прага. Остаје нејасно како би то „Скај њуз“ могао знати када је Фараж примио то писмо и у њему се ништа тако не спомиње. Би-Би-Си нас, на пример, извештава да је Фараж добио понуду за отварање рачуна код „Натвест банке“, која је власник и „Коутс банке“. Сазнајемо даље да су услови рачуна код „Коутс банке“ три милиона фунти готовине или инвестиција и позајмица од милион фунти. И сам Фараж, међутим, каже да он не испуњава те услове, али да је то тако већ више од десет година и никада раније није имао проблема. Зашто сад?
Да ли ово само још један случај (не)културе, односно праксе поништавања? Видели смо такве случајеве с говорима и говорницима, књижевницима и књигама, статуама и концертима, професорима универзитета, али су то биле углавном групе активиста који предузимају „револуционарне“ кораке. Ово је једна озбиљна институција – банка. Можда ће Фаражу искључити и грејање, воду, струју? И те компаније имају ваљда неког политичког комесара. То је сад већ устаљена пракса.
Како било, на видело су сад испливали и многи други случајеви о којима нас медији главног тока нису извештавали. Не би ни сад него је Најџел направио видео који су видели милиони људи, па су морали. Што нас доводи до следећег занимљивог питања. Чињеница да некој познатој личности банка напрасно затвара рачун сигурно није безазлена појава и свакако да је од јавног интереса. Зашто то нису коментарисали? Занимљиво, зар не? Ах, те теорије завере којима треба око три месеца да постану доказана истина!

НЕПОСЕБНИ РАЗЛОЗИ „Телеграф“ пише да британске банке затварају рачуне помоћу огромних онлајн-база података којим испитују милионе трансакција широм света. Банка може затворити нечији рачун ако сумња да је дотични починио превару, да је био умешан у какву незакониту радњу или ако крши услове налога, остави га у стању мировања, али и без неког посебног разлога. И то је најзанимљивија категорија – без посебног разлога. А шта ако је разлог толико посебан да га нећемо ни спомињати? Политичка и идеолошка неподобност, на пример? „Телеграф“ даље пише да многе банке користе базе података неке треће стране и кредитне референтне групе како би прикупиле информације о људима за које сумњају да се баве незаконитим активностима попут преваре, или тероризма. Ове базе података прате британске клијенте и достављају информације банкама како би могле да одлуче да ли ће затворити рачун ако сматрају да неко представља превелики ризик за банку и њену репутацију – или ко има лош кредитни рејтинг. За репутацију банке? Значи, ако сте се критички изјаснили против корона мера, против мера за борбу против климатских промена, ако сте неутрални о питању Украјине и Русије, ако не подржавате трансродни покрет, или љубав према малолетним лицима (најновији „хит“), или ако сте за Трампа (фуј, фуј…), онда је репутација наше банке угрожена. Можете мислити. А о томе одлучује неки кафкијански лик (Франц Кафка је, узгред речено, био запослен у осигуравајућем друштву „Ђенерали“, па је изблиза све то видео и добио инспирацију за „Замак“, „Процес“ и „Грегора Самсу“).
Ако мислите да овде мало претерујемо користећи нашу поетску лиценцу, ево шта каже „Телеграф“: „Најџел Фараж, група за слободу говора и свештеник који се жалио на параду поноса, сви су они доспели на насловне стране након што су њихови банковни рачуни затворени.“ Новинар, група за слободу говора и свештеник? Превара и тероризам? Тај мали псеудо-Кафка седи у некој канцеларији и ваља се по поду од досаде и смеха. Затворио је рачуне опасним зликовцима и сачувао репутацију вољене банке. На следећој страни „Телеграфа“ читамо да је Американцима нестало шест милијарди долара. Нестало. Шта ћете, може свакоме да се деси. Колико је тих пара сад завршило у тим истим банкама што затварају рачуне поповима и борцима за слободу говора? Биће да је много.
Сјајни коментатор на „Џи-Би њузу“, Шкот Нил Оливер је у госте позвао парламентарца Ендруа Бриџена, који је колико пре неколико месеци био екскомунициран из Конзервативне партије (постављао питања о безбедности корона вакцина), те је приступио новој „Риклејм“ странци. Дискусија је била занимљива и укратко се свела на следеће кључне тачке: Бриџен каже да је тражио од парламента да отвори дебату на тему затварања банковних рачуна познатих личности из политичких разлога, али да се нико није појавио на расправи. Не занима их? Бојкот? Министар финансија Џереми Хант се изјаснио да је пракса неприхватљива и да се мора анализирати. Но шта даље?
Ендру Бриџен је поставио питање, добро, Најџел Фараж данас, а сутра ће доћи ред и на ваше гледаоце, што да не? А без банковног рачуна се у савременом свету једноставно не може нормално живети.
Најџелова банка је наводно објаснила да му је рачун пао испод нужног критеријума, али онда није јасно зашто је још седам других банака одбило да му отвори рачун? Оне све добијају податке из централне базе података. Шта им та база говори? Да је Најџел политички неподобан, па као такав и ризичан? Бриџен даље подсећа да његова нова партија три године не може да отвори банковни рачун. То ни код Орвела није било, каже он и наводи случајеве дисидената попут Томија Робинсона и Кејти Хопкинс којима су такође затворени рачуни. Очигледно због деликта мишљења и јавног иступа.
Да не заборавимо овде и мишљење угледног новинара Питера Оборна, који се на све то кисело смешка и констатује да већ десет година скреће пажњу на феномен затварања рачуна муслимана и њихових организација (џамије нпр.) на који нико никада није реаговао нити показао било какво интересовање. Сад одједном и Џереми Хант и премијер Риши Сунак устају у одбрану слободе говора. Смешно, каже Оборн, врхунац лицемерја.

ТЕЗА О ФОЈЕРБАХУ Да сада погледамо шта би могли бити узроци ове болести? Симптоми су јасни. Као што је „Твитер“ Трампу одузео право да се оглашава на тој платформи, тако сада затварају рачуне у банци. Да ли је то иста сила која користи ове полуге? Иста идеолошка матрица „леве“ провенијенције јесте, и то је вероватно и најбитније. Дају се ту учитати различити политички, геополитички, па и пословни интереси, али је капсула која их обједињује иста, а видљиве координате су оне које смо набрајали раније у овом тексту.
Матрица је идеолошка а деловање револуционарно. Не заборавимо Марксову једанаесту тезу о Фојербаху – ствар је у томе да се свет промени, стога и позитивна дискриминација, „бела кривица“, различитост, једнакост… Банке могу бити приватне колико и „Твитер“, могу да бирају штедише, али којим критеријумом бирају? Банке само за белце? Само за црнце? За дебеле, или мршаве? Капитализам нас учи да је једино новац важан, а не и човек са својим индивидуалним карактеристикама. Како се онда тај капитализам изврнуо овако наопако, па је постао као месна заједница којој председава локални шалтерски службеник?
Не заборавимо да иза сваког поништавања овог или оног типа стоји нека комисија која о томе одлучује. Имају ли већ и петогодишње планове? Можда сад још раде од случаја до случаја, ад хок, али ће се убрзо сабрати. На највишем нивоу већ јесу, ако погледамо шта раде Светски економски форум, Светска здравствена организација и слични. Њихови су планови стратешки и далекосежни. Обећавају да ће променити свет. А свет се не мења добрим жељама. Знамо ми како се свет мења. Видели смо кроз историју те промене и ломове, катастрофе и ужасе.
Најновије обећање светских моћника је такозвани дигитални новац који ће издавати централне банке, CBDC (Central bank digital currencies). Дигиталног новца је свакако бивало и раније, па ми већ деценијама користимо кредитне и друге платне картице. Сматра се да у промету има тек око десет посто штампаног новца, а да је остатак сав дигитални. Значи, то није новост. Новост је да је то новац који издаје само једна банка, централна, која ће онда моћи да прати токове тог новца и спроводи монетарну политику. То код малог Перице у вртићу. У свету одраслих са историјским памћењем, а на основу горенаведених примера, биће то најстрашније оруђе уперено у људске слободе. Биће то ауто-пут који директно води у једнопартијски систем са централним управљањем привредом и људским животима. Једна банка, једна влада, један комитет а сви „грађани“ спутани невидљивом паучином сатканом од дигиталних идентитета, „безбедносних“ камера, ограничења кретања (климатске промене), те интеграције људског биолошког бића с вештачком интелигенцијом. Микрочип у руку, или главу па можеш до самопослуге да купиш оно и онолико колико ти горенаведени комитет дозволи. Онда се присетимо оног лењог псеудо-Кафке од малопре који се ваља по поду од смеха и одврће и заврће славине туђих живота. Видео-игрица. Ништа више, ни мање. Видео-игрица.
Случај затварања банковног рачуна једног од водећих опозиционара у Британије је, дакле, веома озбиљан насртај на људске слободе и демократско устројство. Случај није усамљен и то нас брине још више. Је ли то већ постала пракса само нисмо приметили? Нисмо приметили јер нам нико није скренуо пажњу? Где су били сви ти новинари чији је задатак да нам скрећу пажњу? Ако се не баве овим, чиме се баве? Сутра желе да уведу Си-Би-Ди-Си валуту. Даће неким грађанима пристојну социјалну помоћ само да ништа не раде. Да, у припреми је план. Грађани ко грађани биће срећни. Могу да гледају телевизију по цео дан, а да ништа не раде. Онда ће им комитет смањити плате. Мали Кафка ће завртати славине. Што не би? Банковни рачун, новац, кретање, идеје, вести… све под контролом државе. Једног комитета. Трансполна идеологија неминовно води до поништавања полова и људског интегритета, јер тело постаје власништво државе. Деца постају власништво државе. Сетите се оног комитета у коме седи њих пет-шест. На челу је неки нови Коба Стаљин (сад говори енглески). Фитиљи брке. Притиска дугмиће. Црта линије по мапи света на којој су као мале тачке уцртани обори за људе. Све остало је његово. Планине, реке, језера, мора и океани. Фитиљи бркове и смешка се. Лед Сибира је био само показна вежба. Намештена дечја игрица. Сад нам се заиста спрема крај историје.