Banke kao partijski komesari

Čuvena banka bogatih u Britaniji „Kouts“ je zatvorila račun Najdžela Faraža koji se na sav glas pobunio – nepravda, pa to ti je. Međutim, ko je Najdžel Faraž, šta se zaista dogodilo i događa, šta je smisao ovog slučaja i koja je konstelacija snaga?

Najdžel Faraž je najduži period života proveo radeći u finansijskim institucijama londonskog Sitija, pored njujorškog Volstrita najveće svetske koncentracije kapitala i moći. Dugogodišnji član Konzervativne partije, godinama je bio predstavnik Britanije u Evropskom parlamentu, gde je bespoštedno i oštro napadao nedemokratsku prirodu te i drugih institucija Evropske unije. Konačno, tokom kampanje za bregzit se istakao kao jedan od vođa pokreta za odvajanje Britanije od EU. Ono čuveno, magla je pala na Kanal (Lamanš) i Evropa je odsečena od Britanije.
Drugi istaknuti vođa pokreta za bregzit, ne zaboravimo to, bio je sada već notorni Boris Džonson. Posle uspeha bregzita Faraž se povukao iz politike i počeo da komentariše dnevnopolitička zbivanja na novom TV kanalu „Dži-Bi njuz“. Uvek vrlo kritičan o političkim akterima i odlukama, može se reći da je Najdžel Faraž neka vrste alternative glavnim političkim tokovima gde u parlamentu opozicije praktično i nema, jer se sve stopilo u jednu politički bezličnu i ideološki monolitnu ljigavu tvorevinu.
Da tome svemu dodamo i to da je Najdžel prijatelj porodice Đoković i da je javno podržao Novaka tokom čuvene australijske korona krize januara 2022. godine.
Kao što vidimo, radi se o čoveku kome se mora, sviđao se on vama ili ne, priznati da je originalan u razmišljanju i delu. I još nešto, Najdžel Faraž je izrazito artikulisan i izvanredan orator. Njegovi su komentari precizni i jasni.

SEDAM VRATA GVOZDENIH Krajem juna Faraž se oglasio video-zapisom u kom je dosta dramatično najavio da će možda biti prisiljen da napusti zemlju. Razlog – banka čije usluge koristi već četrdeset godina mu je poslala pismo kojim ga obaveštava da zatvara njegov račun. Obrazloženje je bilo šturo i dosta nejasno. Faraž se žalio i onda krenuo da otvori račun u nekoj drugoj banci. Ubrzo je sakupio čak sedam odbijenica. „Da li je razlog ovoj hajci (na to liči) moje političko delovanje, moje novinarstvo?“, pitao se naglas Najdžel. Ili je možda to što ga je pre nekoliko godina u britanskom parlamentu laburista Kris Brajant optužio da je 2018. primio pola miliona funti od ruske TV mreže RT, koja je, inače, sada zabranjena u Britaniji. Samo da dodamo da nema više ni Kineza. Toliko o slobodi medija, govora, pluralitetu mišljenja itd. Kris Brajant je tražio i da se Faraž kazni, da mu se uvedu sankcije. Da mu se ukine bankovni račun, možda?
Faraž je svojevremeno odbio te optužbe kao izmišljotine. No račun je ipak zatvoren a drugi se ne otvaraju. Pritužba Faraža na ponašanje banaka je ipak odjeknula, čak toliko da su i mediji glavnog toka morali da se time pozabave kako se oni već takvim stvarima i bave. Tako što će sve relativizovati i zamutiti vodu. „Skaj njuz“ nas obaveštava da je račun zatvoren jer je novac na računu pao ispod određenog praga. Ostaje nejasno kako bi to „Skaj njuz“ mogao znati kada je Faraž primio to pismo i u njemu se ništa tako ne spominje. Bi-Bi-Si nas, na primer, izveštava da je Faraž dobio ponudu za otvaranje računa kod „Natvest banke“, koja je vlasnik i „Kouts banke“. Saznajemo dalje da su uslovi računa kod „Kouts banke“ tri miliona funti gotovine ili investicija i pozajmica od milion funti. I sam Faraž, međutim, kaže da on ne ispunjava te uslove, ali da je to tako već više od deset godina i nikada ranije nije imao problema. Zašto sad?
Da li ovo samo još jedan slučaj (ne)kulture, odnosno prakse poništavanja? Videli smo takve slučajeve s govorima i govornicima, književnicima i knjigama, statuama i koncertima, profesorima univerziteta, ali su to bile uglavnom grupe aktivista koji preduzimaju „revolucionarne“ korake. Ovo je jedna ozbiljna institucija – banka. Možda će Faražu isključiti i grejanje, vodu, struju? I te kompanije imaju valjda nekog političkog komesara. To je sad već ustaljena praksa.
Kako bilo, na videlo su sad isplivali i mnogi drugi slučajevi o kojima nas mediji glavnog toka nisu izveštavali. Ne bi ni sad nego je Najdžel napravio video koji su videli milioni ljudi, pa su morali. Što nas dovodi do sledećeg zanimljivog pitanja. Činjenica da nekoj poznatoj ličnosti banka naprasno zatvara račun sigurno nije bezazlena pojava i svakako da je od javnog interesa. Zašto to nisu komentarisali? Zanimljivo, zar ne? Ah, te teorije zavere kojima treba oko tri meseca da postanu dokazana istina!

NEPOSEBNI RAZLOZI „Telegraf“ piše da britanske banke zatvaraju račune pomoću ogromnih onlajn-baza podataka kojim ispituju milione transakcija širom sveta. Banka može zatvoriti nečiji račun ako sumnja da je dotični počinio prevaru, da je bio umešan u kakvu nezakonitu radnju ili ako krši uslove naloga, ostavi ga u stanju mirovanja, ali i bez nekog posebnog razloga. I to je najzanimljivija kategorija – bez posebnog razloga. A šta ako je razlog toliko poseban da ga nećemo ni spominjati? Politička i ideološka nepodobnost, na primer? „Telegraf“ dalje piše da mnoge banke koriste baze podataka neke treće strane i kreditne referentne grupe kako bi prikupile informacije o ljudima za koje sumnjaju da se bave nezakonitim aktivnostima poput prevare, ili terorizma. Ove baze podataka prate britanske klijente i dostavljaju informacije bankama kako bi mogle da odluče da li će zatvoriti račun ako smatraju da neko predstavlja preveliki rizik za banku i njenu reputaciju – ili ko ima loš kreditni rejting. Za reputaciju banke? Znači, ako ste se kritički izjasnili protiv korona mera, protiv mera za borbu protiv klimatskih promena, ako ste neutralni o pitanju Ukrajine i Rusije, ako ne podržavate transrodni pokret, ili ljubav prema maloletnim licima (najnoviji „hit“), ili ako ste za Trampa (fuj, fuj…), onda je reputacija naše banke ugrožena. Možete misliti. A o tome odlučuje neki kafkijanski lik (Franc Kafka je, uzgred rečeno, bio zaposlen u osiguravajućem društvu „Đenerali“, pa je izbliza sve to video i dobio inspiraciju za „Zamak“, „Proces“ i „Gregora Samsu“).
Ako mislite da ovde malo preterujemo koristeći našu poetsku licencu, evo šta kaže „Telegraf“: „Najdžel Faraž, grupa za slobodu govora i sveštenik koji se žalio na paradu ponosa, svi su oni dospeli na naslovne strane nakon što su njihovi bankovni računi zatvoreni.“ Novinar, grupa za slobodu govora i sveštenik? Prevara i terorizam? Taj mali pseudo-Kafka sedi u nekoj kancelariji i valja se po podu od dosade i smeha. Zatvorio je račune opasnim zlikovcima i sačuvao reputaciju voljene banke. Na sledećoj strani „Telegrafa“ čitamo da je Amerikancima nestalo šest milijardi dolara. Nestalo. Šta ćete, može svakome da se desi. Koliko je tih para sad završilo u tim istim bankama što zatvaraju račune popovima i borcima za slobodu govora? Biće da je mnogo.
Sjajni komentator na „Dži-Bi njuzu“, Škot Nil Oliver je u goste pozvao parlamentarca Endrua Bridžena, koji je koliko pre nekoliko meseci bio ekskomuniciran iz Konzervativne partije (postavljao pitanja o bezbednosti korona vakcina), te je pristupio novoj „Riklejm“ stranci. Diskusija je bila zanimljiva i ukratko se svela na sledeće ključne tačke: Bridžen kaže da je tražio od parlamenta da otvori debatu na temu zatvaranja bankovnih računa poznatih ličnosti iz političkih razloga, ali da se niko nije pojavio na raspravi. Ne zanima ih? Bojkot? Ministar finansija Džeremi Hant se izjasnio da je praksa neprihvatljiva i da se mora analizirati. No šta dalje?
Endru Bridžen je postavio pitanje, dobro, Najdžel Faraž danas, a sutra će doći red i na vaše gledaoce, što da ne? A bez bankovnog računa se u savremenom svetu jednostavno ne može normalno živeti.
Najdželova banka je navodno objasnila da mu je račun pao ispod nužnog kriterijuma, ali onda nije jasno zašto je još sedam drugih banaka odbilo da mu otvori račun? One sve dobijaju podatke iz centralne baze podataka. Šta im ta baza govori? Da je Najdžel politički nepodoban, pa kao takav i rizičan? Bridžen dalje podseća da njegova nova partija tri godine ne može da otvori bankovni račun. To ni kod Orvela nije bilo, kaže on i navodi slučajeve disidenata poput Tomija Robinsona i Kejti Hopkins kojima su takođe zatvoreni računi. Očigledno zbog delikta mišljenja i javnog istupa.
Da ne zaboravimo ovde i mišljenje uglednog novinara Pitera Oborna, koji se na sve to kiselo smeška i konstatuje da već deset godina skreće pažnju na fenomen zatvaranja računa muslimana i njihovih organizacija (džamije npr.) na koji niko nikada nije reagovao niti pokazao bilo kakvo interesovanje. Sad odjednom i Džeremi Hant i premijer Riši Sunak ustaju u odbranu slobode govora. Smešno, kaže Oborn, vrhunac licemerja.

TEZA O FOJERBAHU Da sada pogledamo šta bi mogli biti uzroci ove bolesti? Simptomi su jasni. Kao što je „Tviter“ Trampu oduzeo pravo da se oglašava na toj platformi, tako sada zatvaraju račune u banci. Da li je to ista sila koja koristi ove poluge? Ista ideološka matrica „leve“ provenijencije jeste, i to je verovatno i najbitnije. Daju se tu učitati različiti politički, geopolitički, pa i poslovni interesi, ali je kapsula koja ih objedinjuje ista, a vidljive koordinate su one koje smo nabrajali ranije u ovom tekstu.
Matrica je ideološka a delovanje revolucionarno. Ne zaboravimo Marksovu jedanaestu tezu o Fojerbahu – stvar je u tome da se svet promeni, stoga i pozitivna diskriminacija, „bela krivica“, različitost, jednakost… Banke mogu biti privatne koliko i „Tviter“, mogu da biraju štediše, ali kojim kriterijumom biraju? Banke samo za belce? Samo za crnce? Za debele, ili mršave? Kapitalizam nas uči da je jedino novac važan, a ne i čovek sa svojim individualnim karakteristikama. Kako se onda taj kapitalizam izvrnuo ovako naopako, pa je postao kao mesna zajednica kojoj predsedava lokalni šalterski službenik?
Ne zaboravimo da iza svakog poništavanja ovog ili onog tipa stoji neka komisija koja o tome odlučuje. Imaju li već i petogodišnje planove? Možda sad još rade od slučaja do slučaja, ad hok, ali će se ubrzo sabrati. Na najvišem nivou već jesu, ako pogledamo šta rade Svetski ekonomski forum, Svetska zdravstvena organizacija i slični. Njihovi su planovi strateški i dalekosežni. Obećavaju da će promeniti svet. A svet se ne menja dobrim željama. Znamo mi kako se svet menja. Videli smo kroz istoriju te promene i lomove, katastrofe i užase.
Najnovije obećanje svetskih moćnika je takozvani digitalni novac koji će izdavati centralne banke, CBDC (Central bank digital currencies). Digitalnog novca je svakako bivalo i ranije, pa mi već decenijama koristimo kreditne i druge platne kartice. Smatra se da u prometu ima tek oko deset posto štampanog novca, a da je ostatak sav digitalni. Znači, to nije novost. Novost je da je to novac koji izdaje samo jedna banka, centralna, koja će onda moći da prati tokove tog novca i sprovodi monetarnu politiku. To kod malog Perice u vrtiću. U svetu odraslih sa istorijskim pamćenjem, a na osnovu gorenavedenih primera, biće to najstrašnije oruđe upereno u ljudske slobode. Biće to auto-put koji direktno vodi u jednopartijski sistem sa centralnim upravljanjem privredom i ljudskim životima. Jedna banka, jedna vlada, jedan komitet a svi „građani“ sputani nevidljivom paučinom satkanom od digitalnih identiteta, „bezbednosnih“ kamera, ograničenja kretanja (klimatske promene), te integracije ljudskog biološkog bića s veštačkom inteligencijom. Mikročip u ruku, ili glavu pa možeš do samoposluge da kupiš ono i onoliko koliko ti gorenavedeni komitet dozvoli. Onda se prisetimo onog lenjog pseudo-Kafke od malopre koji se valja po podu od smeha i odvrće i zavrće slavine tuđih života. Video-igrica. Ništa više, ni manje. Video-igrica.
Slučaj zatvaranja bankovnog računa jednog od vodećih opozicionara u Britanije je, dakle, veoma ozbiljan nasrtaj na ljudske slobode i demokratsko ustrojstvo. Slučaj nije usamljen i to nas brine još više. Je li to već postala praksa samo nismo primetili? Nismo primetili jer nam niko nije skrenuo pažnju? Gde su bili svi ti novinari čiji je zadatak da nam skreću pažnju? Ako se ne bave ovim, čime se bave? Sutra žele da uvedu Si-Bi-Di-Si valutu. Daće nekim građanima pristojnu socijalnu pomoć samo da ništa ne rade. Da, u pripremi je plan. Građani ko građani biće srećni. Mogu da gledaju televiziju po ceo dan, a da ništa ne rade. Onda će im komitet smanjiti plate. Mali Kafka će zavrtati slavine. Što ne bi? Bankovni račun, novac, kretanje, ideje, vesti… sve pod kontrolom države. Jednog komiteta. Transpolna ideologija neminovno vodi do poništavanja polova i ljudskog integriteta, jer telo postaje vlasništvo države. Deca postaju vlasništvo države. Setite se onog komiteta u kome sedi njih pet-šest. Na čelu je neki novi Koba Staljin (sad govori engleski). Fitilji brke. Pritiska dugmiće. Crta linije po mapi sveta na kojoj su kao male tačke ucrtani obori za ljude. Sve ostalo je njegovo. Planine, reke, jezera, mora i okeani. Fitilji brkove i smeška se. Led Sibira je bio samo pokazna vežba. Nameštena dečja igrica. Sad nam se zaista sprema kraj istorije.