ГЛЕДАМ, СЛУШАМ, ПИШЕМ… Има ли за сиротињу греха?

Сиромашни су све сиромашнији, а богати све богатији. Средња класа је вечито у кредитима, са илузијом да има нешто, што у ствари нема. Уколико се овакав „социјани тренд“ настави планета Земља ће се свести на десетак најбогатијих људи света и десетак милијарди оних који неће имати од чега да се прехране

Имала сам шест година када је мама умрла“ – прича Кристина, девојчица чупаве косе која од своје друге године лута улицама Сао Паула и проси. Били смо мало и код неких рођака. Спавали смо нас једанаесторо на једном душеку. Емануел је имао четири месеца и умро је у току ноћи, одмах ту поред мене. Плакао је као напуштено штене, био је сав поплавео. Држали су га у некој пластичној кеси два дана…“
Молиета, заједно са својом децом проси. Њеног најмлађег сина зову „бувица“, јер је тако мали да се може сакрити у корпу за пијац. Полицајци су га једном приликом ударили палицом и од тада је слеп. Његовом другу с посла, коме је надимак „мртвак“, јер спава по гробљима, једне ноћи су одсекли гениталне органе…
Марианђела, девојчица од тринаест година прича: „Радила сам све до последњег дана трудноће. Било ми је лоше, али су плаћали више. Једна муштерија је довела шесторицу својих пријатеља , а један од њих је све снимао камером. Од тог новца купила сам колевку… Грех? Бака ми је говорила да за нас сиротињу грех не постоји.
Овако неки људи живе. Готово да није важно ни где, ни када. Али, веровали или не, овакве „слике жалосних догађаја“ све више постају и честа појава на улицама, до скора најбогатијих делова света: Сан Франциска, Лос Анђелеса… Јер, у суштини, ништа се не мења, ни са географском ширином ни дужином, ни са проналаском „мобилних телефона и интернета“. Сиромашни су све сиромашнији, а богати све богатији. Средња класа је вечито у кредитима, са илузијом да има нешто, што у ствари нема. Уколико се овакав „социјални тренд“ настави планета Земља ће се свести на десетак најбогатијих људи света и десетак милијарди оних који неће имати од чега да се прехране. И они ће морати да емигрирају у оне крајеве света, где ти најбогатији људи живе. И, шта ће, онда, ти најбогатији морати да учине. Па, да их побију, овако или онако. Вирус короне је био тек један мали, не нарочито успешан експеримент, у свођењу човечанства на „прихватљиву меру“.
Узгред, јесте ли приметили да у време епидемије корона вируса, ниједан члан неке од краљевских породица, или светских милијардера, није умро од те „застрашујуће епидемије“. Такође, покушајте да се сетите, да ли је неко од чланова данашњих моћних европских династија, не дај Боже – умро од канцера? Ја за тако нешто нисам чуо. А у средњем веку, у време великих епидемија у Европи, да ли је неко од чланова високог племства умро од куге? Мислим да није. Па и данас, власници неких најбогатијих банкарских кућа, углавном живе преко сто година. Наравно, за то време промене два, три срца… Шта мислите, чијих?

Када је Мојсије, својевремено, на Гори Синајској, водио билатералне разговоре са господином Богом, а који су се тицали судбине како јеврејског народа, тако и човечанства уопште, није ни слутио да ће Десет Божјих заповести које је оданде донео, постати међународни документ који ће се у свету најмање поштовати!
Јер, две тешке камене плоче које је Мојсије спустио са брда (а он је био врло снажан човек), нису биле довољно јак аргумент његовом народу. Израиљи су и након тога и уништења Златног телета, наставили са пороцима, не знајући да су у потпуности скренули са свог старозаветног пута. Одатле па до бесомучног згртања новца, био је само мали корак.
Богу хвала, екстремно сиромаштво с почетка овог текста, у Србији не постоји, нити је икада постојало. Али, и наш идол, наше „Златно теле“, или у српском преводу: „Пара врти, где бургија неће!“ одавно је освојио све поре нашег друштва. Нажалост, то се и поред свих напора и несумњивих резултата ове власти у последњих десет година, и даље најболније осећа у нашем здравству. Уобичајена „мантра“ да немамо довољно лекара само је делимично тачна. Док у државној болници можете да, на пример, о државном (а, у ствари, вашем трошку од ваших доприноса из буџета) оперишете катаракту тек за годину дана, довољно је да пређете улицу. Тамо ће вам исти лекар (који је претходно уредно подигао своју државну плату и заказао вам термин „догодине у исто време), у приватној клиници, за хиљаду и нешто евра, ту рутинску операцију обавити – прекосутра!
У суштини, поента је у томе да је вулгарни прагматизам, индукован са Запада и насилно накалемљен на српско духовно , национално, историјско и културолошко биће, Мојсијево напорно пентрање по Гори Синајској, учинио прилично бесмисленим. А, што се Десет заповести (или, у слободном преводу: основа људског морала) тиче, тиме се више не бави чак ни холивудска филмска машинерија. Јер, својевремено, са рушењем берлинског зида, није пропала само једна идеологија. Десило се нешто далеко трагичније: искорењена је свака аутентична филозофска и хуманистичка мисао.
Да ли ће нови мултиполарни свет који данас стварају Русија и Кина донети човечанству свет правде, суверенитета, поштења и свет у коме деца неће умирати од глади, а девојчице у деветом месецу трудноће продавати своје тело за неколико сребрњака? Хоће ли најзад наступити хиљадугодишњи мир као у бајкама – остаје нашим потомцима да виде. Ја сам видео довољно.