GLEDAM, SLUŠAM, PIŠEM… Ima li za sirotinju greha?

Siromašni su sve siromašniji, a bogati sve bogatiji. Srednja klasa je večito u kreditima, sa iluzijom da ima nešto, što u stvari nema. Ukoliko se ovakav „socijani trend“ nastavi planeta Zemlja će se svesti na desetak najbogatijih ljudi sveta i desetak milijardi onih koji neće imati od čega da se prehrane

Imala sam šest godina kada je mama umrla“ – priča Kristina, devojčica čupave kose koja od svoje druge godine luta ulicama Sao Paula i prosi. Bili smo malo i kod nekih rođaka. Spavali smo nas jedanaestoro na jednom dušeku. Emanuel je imao četiri meseca i umro je u toku noći, odmah tu pored mene. Plakao je kao napušteno štene, bio je sav poplaveo. Držali su ga u nekoj plastičnoj kesi dva dana…“
Molieta, zajedno sa svojom decom prosi. Njenog najmlađeg sina zovu „buvica“, jer je tako mali da se može sakriti u korpu za pijac. Policajci su ga jednom prilikom udarili palicom i od tada je slep. Njegovom drugu s posla, kome je nadimak „mrtvak“, jer spava po grobljima, jedne noći su odsekli genitalne organe…
Marianđela, devojčica od trinaest godina priča: „Radila sam sve do poslednjeg dana trudnoće. Bilo mi je loše, ali su plaćali više. Jedna mušterija je dovela šestoricu svojih prijatelja , a jedan od njih je sve snimao kamerom. Od tog novca kupila sam kolevku… Greh? Baka mi je govorila da za nas sirotinju greh ne postoji.
Ovako neki ljudi žive. Gotovo da nije važno ni gde, ni kada. Ali, verovali ili ne, ovakve „slike žalosnih događaja“ sve više postaju i česta pojava na ulicama, do skora najbogatijih delova sveta: San Franciska, Los Anđelesa… Jer, u suštini, ništa se ne menja, ni sa geografskom širinom ni dužinom, ni sa pronalaskom „mobilnih telefona i interneta“. Siromašni su sve siromašniji, a bogati sve bogatiji. Srednja klasa je večito u kreditima, sa iluzijom da ima nešto, što u stvari nema. Ukoliko se ovakav „socijalni trend“ nastavi planeta Zemlja će se svesti na desetak najbogatijih ljudi sveta i desetak milijardi onih koji neće imati od čega da se prehrane. I oni će morati da emigriraju u one krajeve sveta, gde ti najbogatiji ljudi žive. I, šta će, onda, ti najbogatiji morati da učine. Pa, da ih pobiju, ovako ili onako. Virus korone je bio tek jedan mali, ne naročito uspešan eksperiment, u svođenju čovečanstva na „prihvatljivu meru“.
Uzgred, jeste li primetili da u vreme epidemije korona virusa, nijedan član neke od kraljevskih porodica, ili svetskih milijardera, nije umro od te „zastrašujuće epidemije“. Takođe, pokušajte da se setite, da li je neko od članova današnjih moćnih evropskih dinastija, ne daj Bože – umro od kancera? Ja za tako nešto nisam čuo. A u srednjem veku, u vreme velikih epidemija u Evropi, da li je neko od članova visokog plemstva umro od kuge? Mislim da nije. Pa i danas, vlasnici nekih najbogatijih bankarskih kuća, uglavnom žive preko sto godina. Naravno, za to vreme promene dva, tri srca… Šta mislite, čijih?

Kada je Mojsije, svojevremeno, na Gori Sinajskoj, vodio bilateralne razgovore sa gospodinom Bogom, a koji su se ticali sudbine kako jevrejskog naroda, tako i čovečanstva uopšte, nije ni slutio da će Deset Božjih zapovesti koje je odande doneo, postati međunarodni dokument koji će se u svetu najmanje poštovati!
Jer, dve teške kamene ploče koje je Mojsije spustio sa brda (a on je bio vrlo snažan čovek), nisu bile dovoljno jak argument njegovom narodu. Izrailji su i nakon toga i uništenja Zlatnog teleta, nastavili sa porocima, ne znajući da su u potpunosti skrenuli sa svog starozavetnog puta. Odatle pa do besomučnog zgrtanja novca, bio je samo mali korak.
Bogu hvala, ekstremno siromaštvo s početka ovog teksta, u Srbiji ne postoji, niti je ikada postojalo. Ali, i naš idol, naše „Zlatno tele“, ili u srpskom prevodu: „Para vrti, gde burgija neće!“ odavno je osvojio sve pore našeg društva. Nažalost, to se i pored svih napora i nesumnjivih rezultata ove vlasti u poslednjih deset godina, i dalje najbolnije oseća u našem zdravstvu. Uobičajena „mantra“ da nemamo dovoljno lekara samo je delimično tačna. Dok u državnoj bolnici možete da, na primer, o državnom (a, u stvari, vašem trošku od vaših doprinosa iz budžeta) operišete kataraktu tek za godinu dana, dovoljno je da pređete ulicu. Tamo će vam isti lekar (koji je prethodno uredno podigao svoju državnu platu i zakazao vam termin „dogodine u isto vreme), u privatnoj klinici, za hiljadu i nešto evra, tu rutinsku operaciju obaviti – prekosutra!
U suštini, poenta je u tome da je vulgarni pragmatizam, indukovan sa Zapada i nasilno nakalemljen na srpsko duhovno , nacionalno, istorijsko i kulturološko biće, Mojsijevo naporno pentranje po Gori Sinajskoj, učinio prilično besmislenim. A, što se Deset zapovesti (ili, u slobodnom prevodu: osnova ljudskog morala) tiče, time se više ne bavi čak ni holivudska filmska mašinerija. Jer, svojevremeno, sa rušenjem berlinskog zida, nije propala samo jedna ideologija. Desilo se nešto daleko tragičnije: iskorenjena je svaka autentična filozofska i humanistička misao.
Da li će novi multipolarni svet koji danas stvaraju Rusija i Kina doneti čovečanstvu svet pravde, suvereniteta, poštenja i svet u kome deca neće umirati od gladi, a devojčice u devetom mesecu trudnoće prodavati svoje telo za nekoliko srebrnjaka? Hoće li najzad nastupiti hiljadugodišnji mir kao u bajkama – ostaje našim potomcima da vide. Ja sam video dovoljno.