Др СРЂАН АЛЕКСИЋ – Убица „на одложено“ хара Србијом

Предлог је многих земаља пред УН да се забрани његова употреба јер је свима познато какве је последице оставио у Србији, Босни и Херцеговини, Либији, Ираку, Авганистану. „Захваљујући“ осиромашеном уранијуму Србија је прва на неславној листи смртности од канцера у Европи, а друга у свету

Пре 24 године (24. марта 1999) злочинци удружени у НАТО започели су агресију на Савезну Републику Југославију без преседана! Јер Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а, издао је наредбу о бомбардовању Веслију Кларку, америчком генералу и команданту савезничких снага, који је наредбу остварио без одобрења Савета безбедности УН, а у шта се упрегло чак 19 најмоћнијих земаља Европе. Данас, скоро две и по деценије после напада на Србију и Црну Гору, без задршке можемо да кажемо да је ова агресија преседан и по броју жртава оболелих од најтежих облика рака изазваних ваздушним ударима са чак 15 тона осиромашеног уранијума који је, на одложено дејство, постао најмасовнији убица Срба. Званични подаци, наиме, показују да од рака изазваног осиромашеним уранијумом у Србији сваке године оболи 30.000 људи више, а чак 15.000 премине. А како и не би кад је овим планираним злочином, чији је прави назив геноцид, на Србе бачено чак 37.000 бомби са погубним дејством, које су уз то изазвале и екоцид.
Такозвани „српски“ медији, а изгледа ни свеукупна јавност, углавном нису заинтересовани за масовно убиство Срба „на одложено“, па макар и њихови најближи сродници били жртве, те се на ову тему оглашавају само о годишњицама, једнако као и о жртвама јасеновачког геноцида.
Постоји, међутим, канцеларија нишког адвоката др Срђана Алексића, који је одлучио да са својим колегама судским процесом означи злочинце и њихово дело, и законски их обавеже да породицама жртава и оболелих помогну да макар материјално буду обештећени јер њихов душевни бол никада неће проћи. Другим речима, он се дрзнуо да из зоне гласног ћутања на светлост дана документовано и прецизно изнесе истину која више не може да се заташкава. Тим поводом разговарали смо с Срђаном Алексићем, који је својој покојној мајци, такође жртви карцинома изазваног осиромашеним уранијумом, за живота обећао да ће се борити за истину и правду.

Да ли сте дошли и до неких нових сазнања о осиромашеном уранијуму као узроку оболевања
од рака?
У посао који сам започео подстакнут и резултатима италијанског адвоката и сада мог сарадника Анђела Фијоле Тартаље, ушао сам са ентузијазмом и истинском вером у успех, тим пре што су водећи актери НАТО агресије пред српским судовима већ били осуђени за злочин (иако је правоснажна пресуда касније поништена, прим. аут). С обзиром на то да су бесомучном бомбардовању у налетима од стотину и више авиона били изложени Београд и сви већи градови Србије, а највише Косово и Метохија, то није био само атак на материјална добра него и на људске животе. Последица свега био је нагли и вишеструки пораст оболевања од карцинома и тај број сада је достигао 30.000 новооболелих сваке године, од којих половина најчешће сконча у страшним мукама. Током свих истраживања која су нам неопходна ради конкретних доказа, дошли смо и до нове чињенице, а то је да болесници код којих је рак изазван осиромашеним уранијумом најчешће на разним органима истовремено добију карцином, односно добију различите врсте рака на више органа, два или чак три, што није исто као кад оболе природним путем па добију рак на једном месту из којег настану метастазе. Пошто нисам медицински стручњак, не бих ово даље образлагао, али колико сам разумео, то значи да човек истовремено може да оболи од лимфома, хочкинса, меланома, карцинома плућа, нохочкинса или карцинома мозга. Најтрагичније од свега је што је Србија доспела на прво место по смртности од рака изазваног управо дејством осиромашеног уранијума у свету и на друго место у Европи. То, наравно, није никакво чудо, када је по признању самог НАТО-а на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума који је изазвао радијацију 100 пута јачу од оне у Хирошими и Нагасакију. То даље значи да је цела Југоисточна Европа нападнута екоцидом од кога страдају и Србија, и Албанија, Црна Гора, Северна Македонија, Бугарска и Румунија, све под условом да ветар дува у само једном смеру.
Не знам да ли још увек важи забрана, али знам, на пример, да од појаве ковида, код нас није могла да се уради анализа крви на отрове. Како онда успевате да докажете присуство отрова у крви преминулих и оболелих?
Тако што, опет захваљујући италијанском колеги Тартаљи и проф. др Рити Ћели из торинског Института за нанотехнологију, резултате биопсије из медицинске документације, било да су оболели живи или преминули, пошаљемо у поменуту референтну лабораторију у Торину. Досад смо урадили две такве анализе и добили застрашујуће резултате. Наиме, и код покојног Драгана Стојчића и код Ксеније Тадић (која живи преко пута бомбардованог Генералштаба и оба родитеља су јој преминула од тешких облика карцинома на плућима и мозгу) осиромашени уранијум је био већи више од 500 пута од „дозвољеног“, а у крви им пронађен чак 21 тешки метал, сви опасни по живот и здравље. За њих смо већ поднели тужбе пред Вишим судом у Београду.
Пред вама је, очигледно, мукотрпан и дугорочан процес доказивања. Колико се људи досад обратило за помоћ вашој канцеларији?
У моју адвокатску канцеларију досад је пристигло и евидентирано 3.500 потписаних пуномоћја за тужбе поводом обештећења у случајевима обољења од рака после НАТО агресије на СР Југославију 1999. године. Прва тужба поднета је 21. јануара 2020. на име пуковника Драгана Стојчића, који је оболео од карцинома након што је 280 дана боравио у копненој зони безбедности која је бомбардована бомбама са осиромашеним уранијумом, а у међувремену је преминуо. Његов предмет упућен је НАТО-у који се истим поводом изјаснио да има имунитет, јер нема доказе којима би се бранио на суду. Дакле, НАТО нема имунитет јер он је са Србијом потписао споразум о слободном пролазу војника и возила 2006. године који не вреди ретроактивно, и зато НАТО мора да плати штету за ратни злочин. Најнижи одштетни захтев биће 100.000 евра, а износ ће расти у складу с бројем чланова породице. У Италији су породице на име умрлих и оболелих чланова, војника и официра добијале од 300.000 до 1,5 милиона евра.

И ЧИЊЕНИЦЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? НАТО је агресију на СРЈ започео 24. марта 1999, и у првом налету гађао више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53, а затим су уследили удари на Приштину, Куршумлију, Батајницу. Деветнаест НАТО земаља започело је бомбардовање с бродова у Јадрану, каo и из четири ваздухопловне базе у Италији. Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије. Према подацима Министарства одбране Србије, у НАТО агресији убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник војске и полиције. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се воде као нестали. Стручњаци оцењују да је до 10. јуна, када је престало бомбардовање, забележено 18.168 авио-полетања, док НАТО каже да је било 38.004 налета, од којих 10.484 ватрена дејства. У почетку је дневно било до 70 борбених авиона а касније чак 400. НАТО је негирао губитке у људству и техници које је наводила српска страна, а Руси су објавили да је НАТО изгубио више од 400 војника и 60 летелица, међу којима и чувени Ф-117, звани „невидљиви“, оборен код Буђановаца. У Србији готово да нема града који није био мета НАТО-а, који је извршио укупно 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби. У агресији су страдали инфраструктура, привредни објекти, школе здравствени објекти, медијске куће, споменици културе. Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, 470 километара путева, 595 километара пруга, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Стручњаци укупну материјалну штету процењују на 100 милијарди долара. У агресији на Србију НАТО је први пут употребио графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система, а бомбардовао је и Амбасаду Кине у Београду када је страдало 18 људи.

Али како ћете се изборити са силом званом НАТО, који вам службено одговара да је заштићен и да, према томе, нема никакву обавезу према жртвама?
НАТО је организација која има седиште у Бриселу са својством правног лица. Имамо потврду да је ова организација примила тужбу и изјаснила се о њој, и суд комуницира с њиховом канцеларијом. По пресуди, када она буде правоснажна и извршна, применићемо Бечку конвенцију о наплати штете од НАТО-а која би требало да се изврши у Бриселу. Ако дође до неких правних проблема, обратићемо се суду у Стразбуру, јер ради се о повреди права на живот а то је прво и основно право које је заштићено Конвенцијом о заштити људских права, а нашим уставом право на живот је загарантовано. Осим што је бомбама са осиромашеним уранијумом угрозио животе људи, НАТО је учинио и екоцид над природом јер је загадио земљу, воду и ваздух и за то мора да буде одговоран и плати одштету.

Упркос трагичном билансу последица од бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом, Британци званично најављују да ће Лондон послати Украјини и оклопне гранате које садрже осиромашени уранијум! Да ли то потврђује да је и међународно право „мртво“?
Никако не би било добро да се претња Лондона оствари, јер чуо сам изјаву председника Белорусије Александра Лукашенка који каже „ко нама пошаље осиромашени уранијум, од нас ће добити обогаћени уранијум“, а и одговор Кадирова „да се Западу последице загађења уранијумом покажу на њиховој територији“. Бојим се да је лудило цивилизације достигло крајње границе и да би таква одлука значила и почетак њеног краја, и зато би било неопходно да Уједињене нације усвоје документ који би забранио употребу муниције са осиромашеним уранијумом. Јер осиромашени уранијум са периодом распада од 4,5 милијарди година највише погађа цивиле. Предлог је многих земаља пред Уједињеним нацијама да се забрани његова употреба јер је свима познато какве је последице оставио у Србији, Босни и Херцеговини, Либији, Ираку, Авганистану.

ДА ЧУЈЕ ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ У Србији још постоје бомбе које су од НАТО агресије заостале неексплодиране у земљи, али за њихово уништавање потребна је озбиљна техника. НАТО би у томе могао да нам помогне, али не жели, иако је изазвао екоцид невиђених размера тиме што је уништио бројне примерке изузетно ретких животињских и биљних врста. Због свега наведеног српски народ има потребу да се обрати Европском парламенту како би се у времену које долази спречила свака оваква или слична трагедија која може да допринесе биолошком истребљењу једног малог, а ипак историјски великог народа.

Ових дана на Факултету безбедности у Београду одржана је промоција ваше нове књиге „Пројектили правде“.
Да, осим што указује на тежину проблема и размере наше трагедије од НАТО агресије, ова књига има и практичну примену јер обилује подацима о свим мојим активностима у настојањима да остваримо правду за жртве оболеле од осиромашеног уранијума, за њихове породице, јер садржи све доказе, одговор НАТО-а, налазе Института за нанотехнологију из Торина, правоснажне италијанске пресуде и све друго што нам даје уверење да је правда достижна, иако спора. Јер у свим детаљима смо у судском поступку следили Италијане, тачније, поступали као адвокат Анђело Фјоре Тартаља, који је досад изборио 350 правоснажних пресуда. Истина, он је успео да оствари много веће одштетне захтеве, али у њима учествује и италијанска држава као чланица НАТО-а. Не видим да њихови, или било чији други животи вреде више од живота преминулих Срба, и очекујем да и држава Србија помогне у нашим случајевима.
На годишњицу бомбардовања пред српском дијаспором у Бечу говорићете о свом раду и својој књизи. Цените ли да грађанима Европе, зарад заједничке будућности, може да користи наше искуство из НАТО агресије?
Почаствован сам позивом српске организације „Просвета“ што ми је указала част и дала могућност да у веома значајном граду за српску историју, Бечу, где је српска дијаспора једна од најбројнијих и свакако најлојалнија аустријској култури, и пред пријатељским аустријским народом, чија је држава неутрална у односу на блоковске савезе, изнесем погубне чињенице НАТО агресије на СРЈ и кажем им да дејство осиромашеног уранијума границе не могу да зауставе. Чисто наука ради! Зато ћу говорити искључиво о последицама оболелих од рака изазваног осиромашеним уранијумом.