Андреј Буравов – Лицемерје достиже врхунац

 

Зашто се притисци којима је Русија изложена налазе у равни преседана, с којим изазовима се суочава руска дипломатије у свету, те где је место Турске у новом геополитичком препакивању света, појашњава наш саговорник, конзул Русије у Турској

Изазови с којима се суочава руска дипломатија, узимајући у обзир најразноврсније факторе, пре свега сложене политичке и друге околности, подразумевају известан степен приправности. Притисци Запада у већој или мањој мери утичу и на делатност нашег конзулата у Турској, ограничавају деловање, оперативне могућности и изнуђују тражење модела за решавање проблема. Један од елемената претње је и активна делатност украјинске дијаспоре и снага које је подржавају. То је уједно елемент угрожавања ако узмете у обзир да се редовно организују разне протестне акције. Такође, и међу руским држављанима, а у Истанбулски рејон их је у претходном периоду стигло неколико десетина хиљада, постоји одређена група која се негативно односи према актуелној руској власти. То су представници различитих опозиционих структура који овде, између осталог, демонстрирају своју тежњу ка некаквој консолидацији и уједињеном деловању, у том смислу и са спољашњим актерима који очигледно раде против Русије. Имам у виду организовање различитих проукрајинских и антируских акција у којима они периодично учествују, каже у разговору за „Печат“ Андреј Бураров, руски конзул у Турској.

Упркос томе стиче се утисак да у јавном простору Турске нема велике конфронтације према Специјалној војној операцији. Колико таква клима олакшава позицију дипломатије овде?
Почео бих од популарног сижеа где сама чињеница да смо присуствовали конференцији Међународног фонда јединства духовних народа из Москве представља у одређеном степену показатељ да је ситуација с логистиком доласка у Турску повезана не само са чисто транспортним питањима него и политичким аспектима. То је очигледно и та чињеница омогућава и одржавање личних контаката и тражење модуса за решење проблема који се јављају у контексту примене од стране Запада незаконитих једностраних санкционих мера. Том курсу се Турска није званично придружила, то је њена принципијелна позиција и то су не једном изјављивали представници турског руководства који санкције не сматрају средством за решавање проблема. Напротив, у складу са својим националним интересима, они су спремни за наставак сарадње с Русијом. У току је тражење форме за то ново узајамно деловање у овако специфичним условима. Рећи ћу да је за 10 месеци претходне године трговачка размена међу нашим земљама значајно порасла и премашује 34 милијарде долара, док је за целу претпрошлу годину износила 33 милијарде. Практично можемо говорити о двоструком статистичком увећању за једну годину наше трговачке размене, што представља значајан помак. То сведочи о спремности да се нађу нови облици узајамне сарадње, као и о коришћењу могућности које су се отвориле у околностима када су многе западне компаније напустиле руско тржиште.
Турска није увела санкције, није затворила ваздушни простор за Русију, помиње се и изградња нуклеарне електране. Какво је место у овом геополитичком престројавању света припало Турској?
Ако говоримо о политичкој позицији Турске, јасно је да се о многим питањима наши ставови не подударају, у том смислу и о питању Украјине. Међутим, турска страна активно предузима кораке у тражењу додирних тачака и налажења мирног решења ситуације. О томе сведоче и иницијативе турске стране које наилазе на подршку Русије, реализација различитих договора укључујући и Црноморску иницијативу и извоз прехрамбених производа из региона Црног мора. Овде бих посебно истакао да се не ради искључиво о извозу прехрамбених производа из Украјине већ о комплексном споразуму који је био потписан у јулу 2022. да би његово дејство било средином новембра продужено за још четири месеца. Истовремено, стварају се и у услови да се у време санкционог притиска руски прехрамбени производи и ђубриво пласирају на светско тржиште.
Мислим да би било објективно и исправно рећи да улога Турске постаје све значајнија, што се може објаснити потенцијалом који је створен у одређеном временском периоду, али и активном политиком коју спроводи њено руководство у циљу заштите националних интереса и њихове промоције на регионалном а затим и на глобалном нивоу. То Турској омогућава активно позиционирање, увећава њену тежину, значај и ауторитет.
Да ли је диверзија Северног тока била порука посредно упућена и Турској, која се од 24. фебруара наметнула не само као посредник у мировним преговорима већ и енергетски посредник између Русије и Европе?
Диверзија је била уперена против интереса Русије, терористички акт против објекта руске енергетске структуре. Ради се о руском гасоводу којим се доставља гас у Европу, на европско тржиште. Друга је ствар што се услед ситуације која је настала и имајући у виду политику коју у последње време спроводе европски политичари, посебно о питању коришћења или отказивања коришћења руских енергената, овај акт поклопио с другим изазовима. Индикативно је да се политика коју спроводе европски политичари када је реч о руским енергентима „усагласила“ с поменутим терористичким актом. Суштина је иста – отказивање руског гаса долази или у облику принципијелног неприхватања коришћења руских енергената у смислу „затворите вентиле“, или непосредним терористичким актом којим се физички прекида могућност испоруке енергената, сагласно жељама појединих европских држава. Наравно, то није униформни став свих европских држава јер о том питању не постоји консензус чак ни у Европској унији. Читав низ држава штити своје националне интересе, и противи се жестокој политици санкција, пре свега у области енергетике. Такође, земље у развоју су заинтересоване за продужетак сарадње с Русијом.
Да ли је још актуелан стратешки пројекат изградње великог енергетског складишта који је својевремено руски председник понудио Турској?
Подсећам да је поред Турског тока постојао и пројект Плавог тока, којим је планирана активна испорука гаса у Турску, али и заграничне испоруке преко територије Турске потрошачима који желе да користе руски гас. Такав предлог је био припремљен и у циљу његове реализације већ су били започети контакти на различитим нивоима. Надам се да ће се тај рад наставити.
Претпостављам да сте у контакту с руским колегама из Европе, САД… Каква су њихова искуства имајући у виду русофобију која се, бар када је реч о политичком Западу, негује на завидном нивоу?
У многим европским земљама, САД и Канади усвојен је читав низ мера којим се практично ограничава рад руских дипломатских представништава. Ту мислим и на неосновано протеривање руских дипломата. Одређени број људи у конзуларним представништвима и амбасадама морао је да напусти те земље, а неки генерални конзулати су и затворени. Такви кораци наилазе и на одговарајући одговор с наше стране, то је просто пракса у међународним односима. У коначном резултату то се своди на умањивање могућности остваривања узајамне сарадње са тим земљама. Разуме се, то смањује могућност нормалног рада колега у Европи. Смањење броја персонала утиче на степен оперативног конзулског рада или неког другог посла. Када је реч о неговању веза, на иницијативу западних земаља, многи видови сарадње сада су прекинути у једностраном поретку. Може се говорити о принципијелној политици Запада и одређених западних земаља на редукцији односа с Русијом о читавом комплексу питања. У тако сложним околностима, колеге настављају да спроводе принципијелни став државе Русије, покушавајући да у атмосфери апсолутног медијског пресинга понуде исправне информације. Наравно да се истина о стварној руској позицији прећуткује и замагљује и то се одражава на идејном пространству тих држава. У одређеној мери то се може рећи и за Турску, где се такође с тачке гледишта Русије информативно пространство не може назвати повољним.
Какву поруку, кривичним гоњењем својих грађана због симпатија исказаних према Русији, те одузимањем имовине руским грађанима, шаљу поједине земље ЕУ, пре свих Чешка – да је у току прогон Русије из европског цивилизацијског круга, или да је демократија уступила место тоталитаризму?
За почетак морам рећи да су се принципијелне формулације западних либералних теоретичара о тзв. универзалним вредностима – слободи, демократији, слободној тржишној привреди – показале крајње непринципијелним. Сада је белодано јасно да је све то само политика двојних стандарда, јер у ситуацији када неговање тих вредности за њих престаје бити угодно, реализација принципа се редукује, о чему најбоље сведоче санкције, гушење медијских слобода и кршење људских права. На пољу међународног права лицемерје достиже свој врхунац. Завршетак Хладног рата није донео очекивано спокојство. Русији су споља наметана правила игре по којима се она морала понашати. Када је руско руководство почело јасно да ставља до знања да Русија неће прихватити приступ који води ка ограничењу њеног суверенитета, покренути су деструктивни процеси, прво на нивоу Руске Федерације – кроз притиске најразличитијим каналима, војним, политичким, економским и културно-хуманитарним, читав комплекс мера требало је да резултира променом принципијелне политике Русије.
Даље заоштравање ситуације уследило је након неуважавања од стране Запада наших сигнала о питањима везаним за безбедност Русије, положај Руса и рускојезичког становништва који су представљали руску културу и руски начин живота изван граница Руске Федерације. Десила се Украјина у којој је дошло до протеривања, притисака и истребљења свега руског и повезаног с Русијом. У позадини игнорисања руске забринутости налазило се и питање војне безбедности. Имам у виду наш предлог о даљем неширењу НАТО-а на исток и смањењу војне инфраструктуре по периметру руских граница. Игнорисање свих тих сигнала је и довело до изнуђене одлуке о започињању СВО.

ХИТНА ПОМОЋ СТИГЛА ИЗ РУСИЈЕ У вези с разорним земљотресом на југоистоку Турске 6. фебруара ове године, који је довео до бројних жртава и великих разарања, руско руководство је изразило најдубље саучешће и одлучило да пружи хитну помоћ у отклањању његових последица. Истог дана спасилачки тимови Министарства за ванредне ситуације (МЕС) од више од 150 људи и аеромобилна болница упућени су у подручје катастрофе како би учествовали у акцијама потраге и спасавања и пружили примарну медицинску негу настрадалима. Истовремено, преко МЕС-а и Министарства одбране Русије послато је неколико авиона с хуманитарним теретом (преко 200 тона). Руски авион амфибија Бе-200 је активно учествовао у гашењу великог пожара на контејнерском терминалу морске луке Искендерун. У Русији су и руске компаније и Руси који живе у Турској организовали прикупљање финансијских и материјалних средстава за помоћ жртвама земљотреса.

Тема конференције ФЈДН из Москве којој смо присуствовали у Истанбулу односи се и на чување традиционалних вредности у сложеним геополитичким околностима. Како се турско друштво односи према западном пакету неолибералних вредности који подразумева и једнакост међу половима, при чему традиционалне вредности декларише као непријатељске?
Турска је земља богате историје и културе у којој су кроз многе цивилизацијске слојеве испреплетене компоненте – етничке, историјске и религиозне. То се осећа и данас. У суштини, Турска се активно развија, али истовремено изразито поштује националну традицију укорењену у историји и религији. Норме понашања које Запад намеће, сматрајући их еталоном слободе за сваког човека, овде се, и на нивоу власти и на нивоу цивилног друштва, доживљавају, благо речено, с крајњом уздржаношћу, а постоји и активно супротстављање таквим процесима. Тежња очувања традиционалног друштва у Турској се сматра важним елементом консолидације нације и стабилности земље. С тим у вези, на нивоу практичних решења видљиви су суздржаност и негативан однос према процесима са Запада и одлучност да се не дозволи ерозија друштва која би у крајњем случају угрозила и националну безбедност државе. Аналоган приступ видимо и у Русији, где је указом председника о основама државне политике формулисан циљ очувања и консолидација руских духовних и моралних вредности. Овај указ се сматра важним елементом за очување националне безбедности државе.
Србија је можда јединствена земља поред Белорусије у којој апсолутна већина грађана подржава Русију и СВО сматра оправданом. Како гледате на то?
Традиционално, Русију и Србију повезују многобројне везе. Ми јесмо и етничка браћа, Словени, сједињује нас и православна вера, па и на религиозно-духовном плану осећамо блискост, али баштинимо и исто историјско памћење. Данас осећамо симпатије и подршку која стиже и од српског народа, али и кроз реална практична дејства руководства ваше републике. Пре свега то се тиче принципијелне позиције о питању неувођења санкција од стране Републике Србије која се и сама налази у сложеној ситуацији, будући физички окружена државама које у односу на Русију не показују наклоност. Иако нисам специјалиста за Србију, јасно је да Русија улаже напоре у максимално активан развој наших односа. Таква настојања наилазе на практичну потврду.

 

Превео Ранко Гојковић