Andrej Buravov – Licemerje dostiže vrhunac

 

Zašto se pritisci kojima je Rusija izložena nalaze u ravni presedana, s kojim izazovima se suočava ruska diplomatije u svetu, te gde je mesto Turske u novom geopolitičkom prepakivanju sveta, pojašnjava naš sagovornik, konzul Rusije u Turskoj

Izazovi s kojima se suočava ruska diplomatija, uzimajući u obzir najraznovrsnije faktore, pre svega složene političke i druge okolnosti, podrazumevaju izvestan stepen pripravnosti. Pritisci Zapada u većoj ili manjoj meri utiču i na delatnost našeg konzulata u Turskoj, ograničavaju delovanje, operativne mogućnosti i iznuđuju traženje modela za rešavanje problema. Jedan od elemenata pretnje je i aktivna delatnost ukrajinske dijaspore i snaga koje je podržavaju. To je ujedno element ugrožavanja ako uzmete u obzir da se redovno organizuju razne protestne akcije. Takođe, i među ruskim državljanima, a u Istanbulski rejon ih je u prethodnom periodu stiglo nekoliko desetina hiljada, postoji određena grupa koja se negativno odnosi prema aktuelnoj ruskoj vlasti. To su predstavnici različitih opozicionih struktura koji ovde, između ostalog, demonstriraju svoju težnju ka nekakvoj konsolidaciji i ujedinjenom delovanju, u tom smislu i sa spoljašnjim akterima koji očigledno rade protiv Rusije. Imam u vidu organizovanje različitih proukrajinskih i antiruskih akcija u kojima oni periodično učestvuju, kaže u razgovoru za „Pečat“ Andrej Burarov, ruski konzul u Turskoj.

Uprkos tome stiče se utisak da u javnom prostoru Turske nema velike konfrontacije prema Specijalnoj vojnoj operaciji. Koliko takva klima olakšava poziciju diplomatije ovde?
Počeo bih od popularnog sižea gde sama činjenica da smo prisustvovali konferenciji Međunarodnog fonda jedinstva duhovnih naroda iz Moskve predstavlja u određenom stepenu pokazatelj da je situacija s logistikom dolaska u Tursku povezana ne samo sa čisto transportnim pitanjima nego i političkim aspektima. To je očigledno i ta činjenica omogućava i održavanje ličnih kontakata i traženje modusa za rešenje problema koji se javljaju u kontekstu primene od strane Zapada nezakonitih jednostranih sankcionih mera. Tom kursu se Turska nije zvanično pridružila, to je njena principijelna pozicija i to su ne jednom izjavljivali predstavnici turskog rukovodstva koji sankcije ne smatraju sredstvom za rešavanje problema. Naprotiv, u skladu sa svojim nacionalnim interesima, oni su spremni za nastavak saradnje s Rusijom. U toku je traženje forme za to novo uzajamno delovanje u ovako specifičnim uslovima. Reći ću da je za 10 meseci prethodne godine trgovačka razmena među našim zemljama značajno porasla i premašuje 34 milijarde dolara, dok je za celu pretprošlu godinu iznosila 33 milijarde. Praktično možemo govoriti o dvostrukom statističkom uvećanju za jednu godinu naše trgovačke razmene, što predstavlja značajan pomak. To svedoči o spremnosti da se nađu novi oblici uzajamne saradnje, kao i o korišćenju mogućnosti koje su se otvorile u okolnostima kada su mnoge zapadne kompanije napustile rusko tržište.
Turska nije uvela sankcije, nije zatvorila vazdušni prostor za Rusiju, pominje se i izgradnja nuklearne elektrane. Kakvo je mesto u ovom geopolitičkom prestrojavanju sveta pripalo Turskoj?
Ako govorimo o političkoj poziciji Turske, jasno je da se o mnogim pitanjima naši stavovi ne podudaraju, u tom smislu i o pitanju Ukrajine. Međutim, turska strana aktivno preduzima korake u traženju dodirnih tačaka i nalaženja mirnog rešenja situacije. O tome svedoče i inicijative turske strane koje nailaze na podršku Rusije, realizacija različitih dogovora uključujući i Crnomorsku inicijativu i izvoz prehrambenih proizvoda iz regiona Crnog mora. Ovde bih posebno istakao da se ne radi isključivo o izvozu prehrambenih proizvoda iz Ukrajine već o kompleksnom sporazumu koji je bio potpisan u julu 2022. da bi njegovo dejstvo bilo sredinom novembra produženo za još četiri meseca. Istovremeno, stvaraju se i u uslovi da se u vreme sankcionog pritiska ruski prehrambeni proizvodi i đubrivo plasiraju na svetsko tržište.
Mislim da bi bilo objektivno i ispravno reći da uloga Turske postaje sve značajnija, što se može objasniti potencijalom koji je stvoren u određenom vremenskom periodu, ali i aktivnom politikom koju sprovodi njeno rukovodstvo u cilju zaštite nacionalnih interesa i njihove promocije na regionalnom a zatim i na globalnom nivou. To Turskoj omogućava aktivno pozicioniranje, uvećava njenu težinu, značaj i autoritet.
Da li je diverzija Severnog toka bila poruka posredno upućena i Turskoj, koja se od 24. februara nametnula ne samo kao posrednik u mirovnim pregovorima već i energetski posrednik između Rusije i Evrope?
Diverzija je bila uperena protiv interesa Rusije, teroristički akt protiv objekta ruske energetske strukture. Radi se o ruskom gasovodu kojim se dostavlja gas u Evropu, na evropsko tržište. Druga je stvar što se usled situacije koja je nastala i imajući u vidu politiku koju u poslednje vreme sprovode evropski političari, posebno o pitanju korišćenja ili otkazivanja korišćenja ruskih energenata, ovaj akt poklopio s drugim izazovima. Indikativno je da se politika koju sprovode evropski političari kada je reč o ruskim energentima „usaglasila“ s pomenutim terorističkim aktom. Suština je ista – otkazivanje ruskog gasa dolazi ili u obliku principijelnog neprihvatanja korišćenja ruskih energenata u smislu „zatvorite ventile“, ili neposrednim terorističkim aktom kojim se fizički prekida mogućnost isporuke energenata, saglasno željama pojedinih evropskih država. Naravno, to nije uniformni stav svih evropskih država jer o tom pitanju ne postoji konsenzus čak ni u Evropskoj uniji. Čitav niz država štiti svoje nacionalne interese, i protivi se žestokoj politici sankcija, pre svega u oblasti energetike. Takođe, zemlje u razvoju su zainteresovane za produžetak saradnje s Rusijom.
Da li je još aktuelan strateški projekat izgradnje velikog energetskog skladišta koji je svojevremeno ruski predsednik ponudio Turskoj?
Podsećam da je pored Turskog toka postojao i projekt Plavog toka, kojim je planirana aktivna isporuka gasa u Tursku, ali i zagranične isporuke preko teritorije Turske potrošačima koji žele da koriste ruski gas. Takav predlog je bio pripremljen i u cilju njegove realizacije već su bili započeti kontakti na različitim nivoima. Nadam se da će se taj rad nastaviti.
Pretpostavljam da ste u kontaktu s ruskim kolegama iz Evrope, SAD… Kakva su njihova iskustva imajući u vidu rusofobiju koja se, bar kada je reč o političkom Zapadu, neguje na zavidnom nivou?
U mnogim evropskim zemljama, SAD i Kanadi usvojen je čitav niz mera kojim se praktično ograničava rad ruskih diplomatskih predstavništava. Tu mislim i na neosnovano proterivanje ruskih diplomata. Određeni broj ljudi u konzularnim predstavništvima i ambasadama morao je da napusti te zemlje, a neki generalni konzulati su i zatvoreni. Takvi koraci nailaze i na odgovarajući odgovor s naše strane, to je prosto praksa u međunarodnim odnosima. U konačnom rezultatu to se svodi na umanjivanje mogućnosti ostvarivanja uzajamne saradnje sa tim zemljama. Razume se, to smanjuje mogućnost normalnog rada kolega u Evropi. Smanjenje broja personala utiče na stepen operativnog konzulskog rada ili nekog drugog posla. Kada je reč o negovanju veza, na inicijativu zapadnih zemalja, mnogi vidovi saradnje sada su prekinuti u jednostranom poretku. Može se govoriti o principijelnoj politici Zapada i određenih zapadnih zemalja na redukciji odnosa s Rusijom o čitavom kompleksu pitanja. U tako složnim okolnostima, kolege nastavljaju da sprovode principijelni stav države Rusije, pokušavajući da u atmosferi apsolutnog medijskog presinga ponude ispravne informacije. Naravno da se istina o stvarnoj ruskoj poziciji prećutkuje i zamagljuje i to se odražava na idejnom prostranstvu tih država. U određenoj meri to se može reći i za Tursku, gde se takođe s tačke gledišta Rusije informativno prostranstvo ne može nazvati povoljnim.
Kakvu poruku, krivičnim gonjenjem svojih građana zbog simpatija iskazanih prema Rusiji, te oduzimanjem imovine ruskim građanima, šalju pojedine zemlje EU, pre svih Češka – da je u toku progon Rusije iz evropskog civilizacijskog kruga, ili da je demokratija ustupila mesto totalitarizmu?
Za početak moram reći da su se principijelne formulacije zapadnih liberalnih teoretičara o tzv. univerzalnim vrednostima – slobodi, demokratiji, slobodnoj tržišnoj privredi – pokazale krajnje neprincipijelnim. Sada je belodano jasno da je sve to samo politika dvojnih standarda, jer u situaciji kada negovanje tih vrednosti za njih prestaje biti ugodno, realizacija principa se redukuje, o čemu najbolje svedoče sankcije, gušenje medijskih sloboda i kršenje ljudskih prava. Na polju međunarodnog prava licemerje dostiže svoj vrhunac. Završetak Hladnog rata nije doneo očekivano spokojstvo. Rusiji su spolja nametana pravila igre po kojima se ona morala ponašati. Kada je rusko rukovodstvo počelo jasno da stavlja do znanja da Rusija neće prihvatiti pristup koji vodi ka ograničenju njenog suvereniteta, pokrenuti su destruktivni procesi, prvo na nivou Ruske Federacije – kroz pritiske najrazličitijim kanalima, vojnim, političkim, ekonomskim i kulturno-humanitarnim, čitav kompleks mera trebalo je da rezultira promenom principijelne politike Rusije.
Dalje zaoštravanje situacije usledilo je nakon neuvažavanja od strane Zapada naših signala o pitanjima vezanim za bezbednost Rusije, položaj Rusa i ruskojezičkog stanovništva koji su predstavljali rusku kulturu i ruski način života izvan granica Ruske Federacije. Desila se Ukrajina u kojoj je došlo do proterivanja, pritisaka i istrebljenja svega ruskog i povezanog s Rusijom. U pozadini ignorisanja ruske zabrinutosti nalazilo se i pitanje vojne bezbednosti. Imam u vidu naš predlog o daljem neširenju NATO-a na istok i smanjenju vojne infrastrukture po perimetru ruskih granica. Ignorisanje svih tih signala je i dovelo do iznuđene odluke o započinjanju SVO.

HITNA POMOĆ STIGLA IZ RUSIJE U vezi s razornim zemljotresom na jugoistoku Turske 6. februara ove godine, koji je doveo do brojnih žrtava i velikih razaranja, rusko rukovodstvo je izrazilo najdublje saučešće i odlučilo da pruži hitnu pomoć u otklanjanju njegovih posledica. Istog dana spasilački timovi Ministarstva za vanredne situacije (MES) od više od 150 ljudi i aeromobilna bolnica upućeni su u područje katastrofe kako bi učestvovali u akcijama potrage i spasavanja i pružili primarnu medicinsku negu nastradalima. Istovremeno, preko MES-a i Ministarstva odbrane Rusije poslato je nekoliko aviona s humanitarnim teretom (preko 200 tona). Ruski avion amfibija Be-200 je aktivno učestvovao u gašenju velikog požara na kontejnerskom terminalu morske luke Iskenderun. U Rusiji su i ruske kompanije i Rusi koji žive u Turskoj organizovali prikupljanje finansijskih i materijalnih sredstava za pomoć žrtvama zemljotresa.

Tema konferencije FJDN iz Moskve kojoj smo prisustvovali u Istanbulu odnosi se i na čuvanje tradicionalnih vrednosti u složenim geopolitičkim okolnostima. Kako se tursko društvo odnosi prema zapadnom paketu neoliberalnih vrednosti koji podrazumeva i jednakost među polovima, pri čemu tradicionalne vrednosti deklariše kao neprijateljske?
Turska je zemlja bogate istorije i kulture u kojoj su kroz mnoge civilizacijske slojeve isprepletene komponente – etničke, istorijske i religiozne. To se oseća i danas. U suštini, Turska se aktivno razvija, ali istovremeno izrazito poštuje nacionalnu tradiciju ukorenjenu u istoriji i religiji. Norme ponašanja koje Zapad nameće, smatrajući ih etalonom slobode za svakog čoveka, ovde se, i na nivou vlasti i na nivou civilnog društva, doživljavaju, blago rečeno, s krajnjom uzdržanošću, a postoji i aktivno suprotstavljanje takvim procesima. Težnja očuvanja tradicionalnog društva u Turskoj se smatra važnim elementom konsolidacije nacije i stabilnosti zemlje. S tim u vezi, na nivou praktičnih rešenja vidljivi su suzdržanost i negativan odnos prema procesima sa Zapada i odlučnost da se ne dozvoli erozija društva koja bi u krajnjem slučaju ugrozila i nacionalnu bezbednost države. Analogan pristup vidimo i u Rusiji, gde je ukazom predsednika o osnovama državne politike formulisan cilj očuvanja i konsolidacija ruskih duhovnih i moralnih vrednosti. Ovaj ukaz se smatra važnim elementom za očuvanje nacionalne bezbednosti države.
Srbija je možda jedinstvena zemlja pored Belorusije u kojoj apsolutna većina građana podržava Rusiju i SVO smatra opravdanom. Kako gledate na to?
Tradicionalno, Rusiju i Srbiju povezuju mnogobrojne veze. Mi jesmo i etnička braća, Sloveni, sjedinjuje nas i pravoslavna vera, pa i na religiozno-duhovnom planu osećamo bliskost, ali baštinimo i isto istorijsko pamćenje. Danas osećamo simpatije i podršku koja stiže i od srpskog naroda, ali i kroz realna praktična dejstva rukovodstva vaše republike. Pre svega to se tiče principijelne pozicije o pitanju neuvođenja sankcija od strane Republike Srbije koja se i sama nalazi u složenoj situaciji, budući fizički okružena državama koje u odnosu na Rusiju ne pokazuju naklonost. Iako nisam specijalista za Srbiju, jasno je da Rusija ulaže napore u maksimalno aktivan razvoj naših odnosa. Takva nastojanja nailaze na praktičnu potvrdu.

 

Preveo Ranko Gojković