ОРИЋЕВИ КОЉАЧИ ЗВЕРСКИ УБИЈАЛИ И ЖЕНЕ И ДЕЦУ! Три деценије од масакра Срба сребреничког села Скелани

У раним јутарњим часовима 16. јануара 1993. године хорде зла Насера Орића упале су у Скелане и побиле све што је српско! У крвавом пиру, користећи ножеве, пушке, пиштоље и снајпере, убили су и масакрирали 69 српских цивила, од тога петоро деце и 12 жена. У нападу је рањено 65 мештана, а од 30 заробљених, половина није преживела мучења у сребреничким казаматима. Њих четворо још се воде као нестали.

Председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић каже за “Новости” да убиства српских цивила – деце, жена и стараца у Скеланима показују да су муслиманске снаге имале јасну геноцидну намеру.

– Тај напад су предводили исти они који су само девет дана раније на православни Божић извршили масовни покољ мештана Кравице. И док су са згаришта српских кућа, по сведочењу Ибрана Мустафића, муслимански цивили пљачкали Кравицу, крвави пир је настављен у Скеланима – истиче Којић.

Мост који спаја Скелане и Бајину Башту требало је да буде мост живота, али је за многе био мост смрти, јер су муслимани у оближњој шуми поставили снајпере и кога год су стигли да убију нису часили часа.

– На мосту је скончала Гордана Секулић, погођена у главу док је у наручју носила млађег сина Ђорђа. Тада су убијени и петогодишњи Александар и његов дванаестогодишњи брат Радисав, док је њихов брат Славиша рањен. Много је таквих примера – каже Којић.

Оно што боли је, додаје, да нико ни 30 година касније није осуђен за злочин који се граничи за свирепошћу животиња.

– Посебно нас боли однос суда и тужилаштва, као и западних амбасада према нашим жртвама. Чињеница да је америчком амбасадору важније да посети прихватилиште за псе приликом последње посете Сребреници од обиласка Спомен-собе у Скеланима за шта смо му послали позивницу. Претходно је наравно посетио Меморијални центар и поклонио се њиховим жртвама – поручио је Којић.

Др Радомир Павловић, аутор књиге “Црне мараме Сребренице” и “Зборника о страдању Срба сребреничког среза од стране НДХ”, каже да је злочин 1993. понављање страшне судбине Срба Скелана и сребреничког краја из Другог светског рата.

– У Другом светском рату у околини Сребренице нестало је око 6.400 Срба, док је државна комисија избројала 2.262 убијене српске жртве од стрне усташа. Од тог броја половина су биле жене, деца и старци – истиче Павловић.

СТРАХОВИТА ТОРТУРА У ЛОГОРУ

ИЛИЈА Ивановић из села Ћосићи, који је тог 16. јанура 1993. рањен у нападу муслиманских снага, а потом и заробљен, каже да је преживио страховиту тортуру у сребреничким логорима у којима је преминула половина од 30 заробљених Срба.

– Попио сам више мокраће него што сам појео хране док сам био у логору, а нико није одговарао за те злочине. То показује какво је правосуђе БиХ – рекао је Ивановић.