Чекајући политичке бабице

Нове провокације на КиМ

Србија је ушла у нову годину оптерећенија него што је била. Угроженост српског живља на КиМ није смањена већ је повећана, а белосветски емисари настављају с притисцима како би свој циљ што пре остварили

Скоро да ниједан верски празник на Косову и Метохији не прође а да Срби не буду мета екстремних Албанаца и да немају мира ни на црвено слово. Два српска дечака Стефан Стојановић (11) и Милош Стојановић (21) рањени су у Готовуши код Штрпца, када је на њих из возила у покрету, док су носили бадњак, пуцао локални Албанац, иначе припадник „Косовских безбедносних снага“ (КБС).
Пуцњи у ову децу, као и пребијање младића у Клокоту уочи једног од највећих хришћанских празника Божића, по ко зна који пут подсетили су на страшни низ стотине киднапованих, мучених и побијених Срба од Албанаца у јужној српској покрајини последњих деценија. Овај пут за Божић а раније на Ускрс, када је каменована породична кућа Александра Јаћовића из Косовске Витине и разбијено стакло на аутомобилу ђакона из Ораховца.
Косово је постало једини део европског континента на коме су уништаване хришћанске цркве, у време мира, ван ратног сукоба. Само у једној години српске светиње на Косову и Метохији буду десетине пута мете напада, обијања и пљачкања, а неретко и скрнављења натписима терористичке организације ОВК како би изнова подсетили Србе на своје етнички и расно мотивисане злочине из мржње.
До данас није расветљено убиство 14 Срба из Старог Гацка, које су припадници ОВК убили 1999. године док су жели пшеницу на својим њивама. Или убиство српске деце на реци Бистрици код Гораждевца 2003, када су, наводно, непознате особе из аутоматског оружја пуцале на српску децу која су се ту купала. Као и убиство четворогодишњег српског дечака док је куповао сладолед са својим стрицем. Убиство 12 српских цивила у аутобусу „Ниш експреса“ 2002. године у месту Ливадице код Подујева до данас није расветљено. Штавише, убрзо након напада, наводи се у извештају Унмика, официри Кфора наредили су да се кратер настао после експлозије затрпа – „да би саобраћај нормално функционисао“, а истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази.
Пре 18 година Срби су били изложени дводневном насиљу Албанаца. У „мартовском погрому“ убијено је најмање 19 особа, а повређено око хиљаду. Протерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката. Иако истрага никада није стигла до организатора, из међународних мисија већ годинама нема ни гласа о новим детаљима.

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ Албанци не крију да хоће независност и да Србија призна Косово, али и намеру да се остатак српског становништва јужно и северно од Ибра постепено прогони и да у догледно време то постане чиста албанска земља.
Непозната судбина киднапованих Срба, пуцњи у децу, напади на повратнике, паљење кућа, ретко или никако кажњени починиоци – данашња је слика живота Срба на Косову и Метохији, углавном праћена лицемерним и неодговорним изјавама што из Приштине, што од европских званичника.
Аљбин Курти је на себи својствен начин осудио рањавање српског дечака и младића у Готовуши. „Најоштрије осуђујем напад на два држављана Косова у Штрпцу…“, навешће Курти на свом фејсбук налогу, не помињући да се ради о Србима. Још лицемерније звучи честитка поводом православног Божића председнице привремених институција у Приштини Вјосе Османи, у којој је, после напада на Србе у Готовуши и Клокоту, истакла да је „толеранција традиционална вредност ‚косовског‘ друштва“.
Напад осуђују и челници Европске уније, али ниједном речју не помињу како је пуцано на Србе, нити да се ради о чистом терористичком акту према припадницима српског народа. Наравно, да је и овај пут „заблистао“ портпарол ЕУ Петер Стано, творац чувене синтагме о кривици обе стране, карактеришући мучки божићни напад као „пуцњаву“. Алудирајући на размену ватре, иако је Азем Куртај, син некадашњег терористе ОВК Дануша, рафалима сасекао дете и младића који су мирно ишли поред пута.
На Бадњи дан, када су у Готовуши рањени српски дечаци, Канцеларија ЕУ на Косову је твитовала да се „Косово сврстало на праву страну историје“, да би убрзо обрисала твит. „Косово се сврстало на праву страну историје. Стога би се могло тврдити да је руска агресија на Украјину створила прилику за Косово и Западни Балкан у целини да убрзају…“, једино је остало од избрисаног текста.
Скоро као божићна честитка може да делује и негативан одговор Кфора на захтев за повратак српских безбедносних снага на Косово и Метохију који је упутила Србија. Одговор, који је стигао на Бадње вече, саопштио је и коментарисао председник Србије Александар Вучић. Кфор је, како каже Вучић, одговорио да сматрају да нема потребе за повратком Војске Србије на територију КиМ, при томе се позивајући на Резолуцију 1244, на коју се позвала и Србија. Али само на онај њен део да чувају ред и поредак, занемарујући онај о повратку до хиљаду војника на Косово и Метохију. Председник је додао да се у одговору Кфора наводи да „пажљиво мотре на то шта се збива на северу“. „Није ваш посао да бринете о барикадама на северу већ о свим Србима на Косову и Метохији. Њихово руководство брине о политичким решењима, о чланицама НАТО-а које су организатори свега тога, а не о стварној безбедности. Они су само политичко оруђе у рукама најмоћнијих западних сила“, поручио је Вучић.
Подсетимо, 15. децембра председник Србије саопштио је да је донета одлука да се Кфору уручи захтев, који је у складу с Резолуцијом 1244, да се одређени број припадника српске војске и полиције врати на Косово и Метохију. Вучић је тада навео да је то битно за безбедност Срба на КиМ, али и за контролисање административних прелаза Јариње и Брњак.
Поводом негативног одговора Кфора огласила се и премијерка Србије Ана Брнабић изјавом да је „једно шта каже Кфор, а друго шта је реалност, а реалност је да Срби нису безбедни на КиМ. Тражићемо додатне гаранције за Србе јер ово нису услови у којима било ко у Европи треба да живи у 21. веку“, рекла је Брнабићева у изјави за Танјуг.
У таквој атмосфери организована су два одвојена митинга Срба. Први – у Косовској Митровици против „велеиздаје“ Александра Вучића и „тортуре, бахаћења, неконтролисаног богаћења, претњи, уцена“ Српске листе а други – у Штрпцу, у организацији Српске листе због рањавања младића и дечака у Штрпцу и напада на 18-годишњака који се враћао са Божићне литургије у Клокоту.
Сталне тензије потхрањују конфликте који ће бити све већи и већи, јер српско становништво то више не може да трпи, што се показало и недавним барикадама и изласком Срба из привремених косовских институција. Божићни напад на Србе само је потврдио њихову сумњу и бојазан, иако су тешка срца пристали на уступак (под утицајем и притиском Београда) да се повуку и уклоне барикаде, упркос не испуњеним захтевима.
Срби са Севера Косова подигли су прве барикаде 10. децембра, а све до 29. децембра било их је најмање 14. Званичан повод за постављање нових барикада било је хапшење бившег припадника Косовске полиције Дејана Пантића. Његово пуштање, али уз ослобађање још двојице ухапшених Срба, био је и један од услова за уклањање барикада уз повлачење наводних спискова за хапшење Срба, те повлачење припадника Косовске полиције који су се распоредили на Северу. И док је Дејан Пантић пуштен у кућни притвор, а Београд наводно добио гаранције да неће бити кривичног процесуирања учесника на барикадама, Срђан Трајковић и Миљан Аџић још увек су у притвору, а полицајци албанске националности и даље су распоређени у етнички мешовитим насељима северног дела Митровице. Чак је и Аљбин Курти изјавио да Србији није дао никакве гаранције да неће хапсити Србе или да неће слати снаге на север Косова.
Већ се показало да Курти ништа не чини без сагласности својих ментора оличених у колективном Западу, дозирајући тензије и сукобе по њиховим упутствима, да би се они онда појавили као миротворци који мало прете, мало нуде „шаргарепе“, не одустајући од свог главног циља – независности њихове творевине, уз пристанак и амин Србије. Нарочито сада, када рат у Украјини стално подсећа на НАТО агресију и њихово кршење свих међународних прописа, декларација и резолуција.
Одмах после Божића у Србији ће се сјатити бројни западни „специјалци“ за регион с мисијом да појачају притисак на нашу земљу и убрзају решавање питања Косова и Метохије. Циници такву навалу пореде с „бабицама и килавим дететом“. Већ је прошла кроз медије информација из дипломатских извора да би прво дошла четворка из САД, ЕУ, Француске и Немачке. Тачније, планирано је да у здружену посету дођу специјални изасланици Вашингтона и Брисела Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак, и то у друштву емисара француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца. То су Емануел Бон и Јенс Плетнер, који су заједно с Ескобаром и Лајчаком већ долазили у Београд, прошлог септембра, када је нашој страни и уручена прва верзија француско-немачког плана.
Да „парада“ буде већа, поред америчко-европске четворке помиње се Стјуарт Пич, изасланик Велике Британије, која је и до сада предњачила у притисцима на нашу земљу. Изасланике за регион имају и Словенија (Анжеј Франгеш) и Грчка (Софија Грамата). Поред Плетнера, регионом се у име Берлина бави и Емануел Зарацин, којег је именовала влада Немачке.
Уз њих, а пре би се рекло на њиховом челу, биће и виши саветник у Стејт департменту САД Дерек Шоле, најављујући свој долазак изјавом да је у овом тренутку кључно смиривање ситуације и наставак рада на дијалогу Београда и Приштине који би требало да буде заснован на немачко-француском предлогу. Подвлачећи да је дух тог предлога и намера САД у подршци том предлогу да се обезбеди евроатлантска будућност и за Србију и за Косово. „Фокусирани смо у овом тренутку на нормализацију, то је у центру тог француско-немачког предлога, који ми подржавамо, али сматрамо да би нормализација требало да буде заснована на међусобном признању“, поручио је Шоле.

ИНВЕСТИЦИЈЕ И ПРЕТЊЕ Е, ту је да на терену припреми њихов долазак специјални амбасадор САД Кристофер Хил, са његовим глагољивим обећањима нових односа САД и Србије, економске сарадње и инвестиција, али не без упозорења и услова: „Па зар мисле да ће ако буду имали кризу довести инвеститора, обично инвеститори нису заинтересовани да дођу у земље које су стално у кризама“, рекао је Хил. А то значи, како је најавио уочи Нове године, да се после јануарских празника искористи залет ка политичком решењу за Косово. Иако изражава жаљење због бомбардовања 1999. године, није имао конкретан одговор на констатацију да се шест међународних споразума везаних за КиМ не поштује, нити се зна који је важећи, а дипломатски се извлачио и није хтео да одговори на то како поштује територијални интегритет различит Украјине, али не и Србије, иако га потврђује и Резолуција 1244.
За њих је главни циљ да Београд и Приштина што пре потпишу неки споразум о нормализацији односа, и да се „Косову“ омогући посебан колосек ка ЕУ, уз све већ до сада договорено, и оно скорије и оно раније (кроз Бриселски споразум).
Сада се показала сва погубност давања уступака који нису праћени истовременим контрауступцима, пре свега распуштање или расформирање свих институција државе Србије на КиМ, као и „интеграција“ запослених у државним институцијама у оне приштинске. На тај начин је одузет главни преговарачки адут везан за Заједницу српских општина – Нећете ЗСО? Онда не дирамо институције државе Србије, па би и даље постојали службеници и униформе Републике Србије.
Да ли обелодањивање девет земаља које су повукле признање „Косова“ значи најаву да Србија неће прећи „црвену линију“ и угрозити своје националне интересе? Јер признавати право другоме није могуће по цену одрицања свога елементарног права, а самим тим ни разговор о одрицању од суверености српског народа на својој земљи није могућ а да се не доведу у питање основе на којима почива Република Србија. Као уосталом и Уједињене нације, Европска унија, Савет Европе и друге међународне организације које би требало да представљају гарант мира и стабилности у свету.